U Beogradu je danas obeleženo 20 godina od smrti čuvenog sportskog komentatora Dragana Nikitovića. Prenosio je mnoge velike sportske događaje, a ostaće upamćeno ono njegovo iz Istanbula: "Vreme je isteklo, vreme je isteklo!".
Nezavisno udruženje novinara Srbije danas je u beogradskom Medija centru obeležilo 20 godina od smrti sportskog novinara Dragana Nikitovića, doajena jugoslovenskog sportskog novinarstva i prvog predsednika NUNS-a (od 1994. do 1995. godine).
Dragan Nikitović "Nikita" će ostati zapamćen kao jedan od najboljih televizijskih reportera, od koga sadašnje generacije imaju puno da nauče.
Prenosio je mnoge velike sportske događaje, a najviše ga pamtimo po legendarnim TV prenosima košarkaških mečeva.
Prenosio je i finalni meč Evrolige (tada Kup evropskih šampiona) Partizan - Huventud 1992. godine u Istanbulu. Ostaće upamćeno ono njegovo: "Vreme je isteklo, vreme je isteklo", nakon što je Aleksandar Đorđević pogodio "trojku" kojom je Partizan postao prvak Evrope.
Ili meč Partizana i Jugoplastike, kada je cela Hala sportova aplaudirala Toniju Kukoču, kome je to tada bila poslednja utakmica u dresu kluba iz Splita:
Sportski novinar Milojko Pantić je istakao da su Nikitović i Vladan Stojaković bili rodonačelnici "beogradske škole sportskog reporterstva".
"Za razliku od zagrebačke škole, koja se zasnivala na dokumentaciji i podacima, Nikita i Vladan su osnovali slobodan reporterski stil čiji temelji su bili elokvencija i improvizacija", rekao je Pantić i istakao da je Nikitović bio najbolji TV reporter svih vremena, ne samo u sportu.
"Nikitović je bio reporter koga ste mogli da probudite usred noći, date mu osnovne podatke i on je mogao da počne prenos bilo odakle. Njegovi minijaturni komentari u dnevnicima i sportskim emisijama su bili pravi biseri žurnalizma", rekao je Pantić.
U znak sećanja na Dragana Nikitovića, koji nije bio samo sportski komentator, objavljujemo njegovu kolumnu iz magazina "Koš" objavljenu 12. juna 1991. godine:
Pravila po meri
Košarka je sport koji potpuno odgovara našem mentalitetu i našim navikama. Setite se samo koliko smo važnih i pravih stvari bacili u koš.
Drugi razlog našeg brzog uspona je taj što je košarka prevashodno igra i vi znate koliko smo mi podložni i skloni igrama.
Igramo se i mnogo važnijim stvarima nego što je lopta i u tome uspevamo.
U košarci su česte blokade, a mi smo zemlja u kojoj su blokade stil života.
Želeo bih da ukažem na važnost tajmauta koji nije samo minut odmora nego i dogovora, što se u košarci, za razliku od nekih drugih oblasti, pametno koristi.
U košarci promena igrača ne izaziva podozrenje, jer se to čini da bi bilo bolje, a ne gore.
Prema pravilima, u košarci se kažnjavaju pogrešni koraci. Kada bi se to primenilo i drugde ko zna gde bi nam kraj bio.
I ne zaboravite da se jedino u košarci zbog ličnih grešaka ispada iz igre.
Eto, to su neki od razloga, po mom skromnom nestručnom mišljenju, što smo u košarci napredovali tako brzo, prekoračili Evropu i zakoračili u svet.
Stvar je vrlo jednostavna samo valja znati šta se, kad i zašto baca u koš".