"Ako očekujete da igrač poštuje vas, onda vi morate da poštujete njegov igrački autoritet", rekao je mladi trener Crvene zvezde tokom gostovanja u našoj redakciji i dodao: "Kažu da sam strog, ja mislim da sam dosledan".
Posle pet i po meseci na klupi Crvene zvezde mts, Dušan Alimpijević priveo je kraju 2017. godinu radno i veoma uspešno - pobedom na gostovanju Armaniju.
Sa velikim zadovoljstvom zbog urađenog, crveno-beli u subotu su odmorili u Italiji pred povratak u praznični Beograd, na miran, ali i radan doček Nove godine. Kratak period između obaveza trener Zvezde iskoristio je i da poseti redakciju MONDA i da u novogodišnjem razgovoru napravi osvrt na urađeno u uzbudljivih pet i po meseci i da približi javnosti i sebe lično i svoj pogled na igru.
"Idu praznici, ali za nas, naravno, nema odmora. Treniramo i 31. decembra i 1. januara, a utakmica protiv Olimpije je 2. januara", kaže Alimpijević, fokusiran više na obaveze, a manje na pogled ka svemu kroz šta je prošao od kada je 21. jula postao trener Zvezde.
Prošli januar dočekao je kao trener Spartaka iz Subotice, sa kojim je nastupio i na Kupu Koraća, gde je stao u četvrtfinalu, u duelu protiv svog narednog kluba, FMP-a. U Železnik je potom stigao u aprilu, za kratko vreme se dodatno afirmisao, pobedio Partizan u polufinalu plej-ofa i rastao se sa "panterima" kao vicešampion Srbije.
Sledeća stanica je učinila njegovo ime poznatim i šire od granica naše zemlje.
Na mesto trenera Zvezde stupio je u nezavidnom trenutku, posle razlaza skoro čitave najuspešnije klase, na čelu sa Dejanom Radonjićem, najtrofejnijim trenerom u klupskoj istoriji. Poziv Nebojše Čovića je "izvagao" i posle perioda razmišljanja prihvatio najveći izazov u karijeri.
"KLJUČNI MOMENAT - SKIDANJE TERETA S LEĐA"
Kada iz sadašnjeg trenutka pogleda na period za sobom, Alimpijević se usteže od definitivnih ocena.
"Tako razmišljam iz prostog razloga, jer se još ništa veliko nije dogodilo da bismo analizirali. Naravno, sve pobede koje su se dogodile u Evroligi su na određeni način velike i specifične i svaka od njih ostavila je poseban trag u mom sećanju, a i definitivno u ovoj sezoni. One su izuzetna uspomena. Međutim, ono što sam znao da će biti ispostavilo se tačnim, jer naša prva godina novog ciklusa sigurno neće biti ravna linija, već krivudava. To se pokazalo od početka, jer smo imali sjajan start, dobru utakmicu protiv Žalgirisa na strani, pobedu protiv Barse, odličnu utakmicu protiv Himkija... A, onda se desila rezultatska kriza, tražili smo se sa ulogama, pa opet našli dobru formu. Znao sam tada, na letnjoj promociji, da neće biti lako", kaže trener Zvezde.
Rezultati kažu da se taj pomak dogodio, a trener Zvezde odgovara...
"One najveće 'bolesti' jesu preležane, ali imamo još dosta sitnih, malih 'bolesti' koje i dalje moramo da preležimo i koje su sastavni deo svakog odrastanja. Biće toga sigurno još, jer su to tipične stvari za svaki tim, a to je pogotovo pojačano kada je tu toliko novih ljudi i u timu i u stručnom štabu. U suštini, mislim da smo najteži period pregurali, a sad imamo još dosta prostora za napredak i očekujem još dosta pomeranja".
"Ključni momenat je bio onaj u kojem je tim shvatio da je potpuno nepotrebno da imamo pritisak nametnut teretom prošlih rezultata. Kad smo to skinuli sa sebe, kad smo zaigrali košarku kako smo trenirali, jer smo na treninzima već prikazivali mnogo drugačije stvari u odnosu na utakmice, bilo je samo pitanje momenta kada će se uloge kristalno jasno izdefinisati i kada će se naše igre popraviti i doći do nivoa kako i treniramo. Naravno, sve je drugačije bilo i sve je imalo veću težinu posle pobede nad Realom".
Definitivne ocene i prognoze dometa ekipe i dalje ne želi da iznosi, jer ističe da će vreme borbe za trofeje biti pravi i definitivni test.
"Još nismo dali nešto veliko, tek moramo da damo, tek dolaze borbe za trofeje i tek tu ćemo staviti na test gornje granice našeg karaktera, košarkaškog kvaliteta i svega što smo uradili".
Dosad urađeno povećalo je interesovanje za igrače, ali i za Dušana Alimpijevića, o kojem šira javnost i dalje ne zna mnogo.
Stoga, pitali smo trenera Zvezde u prazničnom razgovoru i za nekoliko stvari koje nisu imale direktne veze sa košarkom, a on je odgovarao uz osmeh.
KAD UKUCAŠ "DUŠAN ALIMPIJEVIĆ" U GUGLU...
U osvrtu na 2017. iz ličnog ugla, Alimpijević pre svega naglašava da je zahvalan za zdravlje najbližih.
"Možda zvuči izlizano, ali zaista sam pre svega zadovoljan zato što je bilo dosta zdravlja. Pre svega, na porodičnom nivou je bilo bitnih stvari za mene i uvek na prvom mestu želim to svima - samo zdravlje najbližih i svima oko sebe. U profesionalnom smislu sam i više nego zadovoljan, desila su mi se tri kluba i iz prethodna dva sam odlazio posle velikih uspeha, počev od Spartaka koji smo vratili na košarkašku mapu istorijskom pričom oko Kupa i vraćanja u Superligu, pa onda FMP kao vicešampion Srbije i sada Zvezda, sa evroligaškim pobedama, derbijem na gostovanju... Tako da je za mene 2017. išla lepom putanjom i nadam se da će se to nastaviti".
Kako trener Zvezde provodi vreme van košarke? Kad stigne, ode i na mali fudbal.
"Problem je to što kada pričamo o poslu i košarci ljudi pomisle na 'Pionir', na teren i tu se završava, ali van toga ima mnogo posla. Da li je to korišćenje laptopa kod kuće, gledanje snimaka, pričanje sa saradnicima van terena... Često se čujemo i iza ponoći oko nekih detalja - da li smo nešto videli, ubacili u skauting... Ono malo vremena što ostane van svega toga koristim da se opustim sa porodicom i da ne pričam o košarci. Volim svoje fizičko pražnjenje van košarke, svoj dobar trening ili mali fudbal, koji ne znam da igram, ali se jako dobro istrčim sa prijateljima i oni naravno iskoriste priliku da me dobro zezaju oko svega toga".
Iako izložen velikoj pažnji javnosti, za sada je uglavnom uspeo da "sakrije" svoj privatni život i da ga zadrži za sebe.
"To obično tako i biva i obično porodica najviše trpi. Nekako, moja porodica i moje okruženje, kao i ja, vaspitavani smo tako da znamo da kako nešto dođe, tako može i da ode i da je gordost jedna od najvećih grehova i najnegativnija ljudska osobina. U svemu bi trebalo ostati stabilan, sa obe noge na zemlji i znati da postoje obe strane medalje. U ovom trenutku sve ide dobro, drago mi je da je porodica ponosna na mene, ali bi u svemu ovome trebalo ostati normalan".
Kada se u pretraživaču "Google" ukuca ime Dušana Alimpijevića, najčešće iskaču tri sugestije, koje su nasmejale trenera Zvezde,.
- Supruga?
"Oženjen sam, a neko od prijatelja mi je takođe već rekao da svi to vole da vide i saznaju", odgovara on kroz osmeh.
- Visina?
"Visok sam 181 centimetar. Bavio sam se košarkom i kao igrač i doživeo sam dve teške povrede prednjih ukrštenih ligamenata u razmaku od godinu dana na istom kolenu, pa sam odlučio da nije bilo potrebe da više to operišem, jer nisam toliko obećavao da bih sam sebe stavljao na taj rizik, a niko mi nije garantovao da mi neće ponovo pući. Moj igrački put vodio je iz Kolubare iz Lazarevca do Beopetrola, kada sam završio i srednju školu, započeo studije, na kraju i završio masteriranjem ekonomije paralelno sa školovanjem na Visokoj trenerskoj školi, koja se podrazumeva. Posle Beopetrola sam igrao za Čukarički, gde su mi se i dogodile povrede i gde sam se uključio u rad kao trener, dobio šansu u mlađim kategorijama i potom otišao u Novi Sad, u Vojvodinu".
- Instagram?
"Nemam profil (osmeh). Imao sam profil na Facebook-u pre nego što sam potpisao za Zvezdu, ali veče pre nego što sam saznao da će to biti objavljeno ugasio sam profil, odnosno zamrzao sam status. Mislim da sam uradio pametnu stvar, jer bi bilo nepodnošljivo. Negde je i simpatično koliko ljudi pomisli da bi trebalo da uđe potpuno ravnopravno u određene komentare. Dešavalo mi se nekoliko puta da sedim sa društvom i da se čovek bez problema uključi i obrazlaže ko bi i šta mogao i trebalo da igra".
Činjenica da lično nije prisutan na mrežama ne znači da ne prati šta njegovi igrači pišu na društvenim mrežama...
"Dođe to do mene (osmeh). Povremeno nešto i dođe do mene, ali nisam tip koji voli da 'zateže' van terena previše. Na terenu je već dovoljno 'zatezanja' i dovoljno stvari koje su na ivici agresivnijeg pristupa za ovo savremeno doba i za savremenu decu. Generalno imam stav da mlađe igrače treba malo više kontrolisati, naročito kada su u klubu koji može vrlo brzo da vas ponese igranjem u Evroligi. Tu je nekad potrebno i rigoroznije prići svemu tome, pa im bar stavim do znanja šta ne bih voleo da vidim. Ovi stariji, oženjeni ljudi, već znaju da se nose sa tim stvarima".
Na društvenim mrežama ne vidi komentare, ali ih na utakmicama čuje i ne reaguje.
"Javni posao je po definiciji takav da te zna više ljudi nego što ti znaš. Sport je takođe blizak većini ljudi i pomisle da bi mogli svašta od svojih ideja da sprovedu u tom trenutku i to mi je simpatično, samo mi je važan način na koji sve to gledate. Na to ne gledam kao na nešto negativno, čak mi je i simpatično. Ne obraćam pažnju na to, ne zato da bih nekoga uvredio ili zato što mislim da sam najpametniji, već zato što zapravo mislim da nije prirodno da se obraća pažnja na te stvari. To se dešavalo mnogima pre mene, dešava se meni, dešavaće se i posle mene i to su normalne stvari za javni posao, naročito kad ste trener", zastao je Alimpijević, pa istakao koje ga scene usrećuju.
"Mnogo mi je draže kad sretnem čoveka sa malim detetom, koji nas zaustavi, pruži iskrenu podršku... Iskreno, osećam podršku ljudi na tribinama i na ulici, jer imam utisak da je dosta navijača prepoznalo da je sada teško i da je sada potrebna pozitivna atmosfera, jer je kasnije kasno kada rezultati dođu ili ne dođu. Sve to znači i igračima i meni".
ODNOS SA IGRAČIMA: "AKO JE MOGAO PROFESOR NIKOLIĆ..."
Džejms Feldin govorio je javno da je Alimpijević strog na treninzima. Trener Zvezde teško dopušta da ga vide nasmejanog na klupi ili na konferenciji, a za sebe kaže da odnos sa igračima zasniva na uzajamnom poštovanju.
"Mislim da sve polazi od toga. Ako očekujete da igrač poštuje vas, onda vi morate da poštujete njegov igrački autoritet. Definitivno volim da gajim određene stvari kod igrača, pa čak i neku vrstu njihove male, pozitivne sujete, jer mislim da svi imaju specifičnu težinu kao vrhunski igrači, a oni su definitivno vrhunski jer igraju najveći rang takmičenja koji postoji. U svemu tome potrebno je naći balans. Kažu da postoji strogoća sa moje strane, a to je možda pitanje za njih, ja samo mislim da se to zove doslednost u istrajanju u svojim principima. U svemu, pa i u tome treba naći meru".
"Sa svima u ekipi odnos počinje i završava se kada ono što ono što im kažete da rezultat u njihovoj igri, odnosno kada imate odgovor na svako njihovo pitanje. Kada dobiju taj odgovor, važno je da vide da imaju korist od toga. Dakle, ako je igrač sa vašim odgovorom dao poen, postao bolji ili ako gledate na nivou sezone, ako je igrao bolje nego prošle godine, naravno da je onda bolja ta saradnja i naravno da će onda biti jači i taj odnos".
Alimpijević (30) i ove je godine u situaciji da trenira igrače koji su stariji od njega i nosioci su igre ekipe. Sa strane gledano, takva (ne uvek zavidna) situacija nije novost za njega, jer je prvi put samostalno poveo ekipu Vojvodine u 26. godini.
Ipak, ove sezone to prvi put radi na najvišem nivou, a u timu, na primer, ima Milka Bjelicu, koji je deset godina u Evroligi, ili Peru Antića, o čijoj je karijeri, NBA iskustvu i evropskim titulama i izlišno govoriti...
Alimpijević kaže da je zanimljivo to da je sa najstarijim igračima zapravo uvek imao najbolji odnos.
"Generalno, kada sam počeo karijeru kao pomoćni trener bio sam najmlađi u timu, računajući igrače i stručni štab. A, onda kada sam preuzeo Vojvodinu sa 26 godina, takođe sam imao starije igrače od sebe, jer je bilo nemoguće u tom momentu igrati u Vojvodini, a ne biti stariji od trenera. Takođe, u Spartaku, pa nadalje, tako da ovo nije situacija sa kojom se nisam nosio. Međutim, ova situacija je normalnija svima nama u timu nego ljudima okolo", objašnjava trener Zvezde.
"Specifično je to da sam sa najstarijim igračima uvek imao najbolji odnos, jer upravo su najstariji naučili da poštuju autoritet trenera na pravi način. To ne znači da bi igračima trebalo oduzeti njihovo razmišljanje, a zna se kad je vreme i mesto kada možemo pričati o tome, ali generalno volim da poslušam igrače oko nekih ideja. Ima tu pametnih stvari. Profesor Aca Nikolić je rekao da je svojevremeno učio od vrhunskih igrača i ne znam zašto bismo mi danas odbijali takvu misao. Na primer, sa Perom Antićem imam sjajan odnos, uzajamnog poštovanja, gde on treba da pomogne ekipi da uradi sve što su naši ciljevi, a mi svi zajedno treba da njemu pomognemo da završi karijeru na lep način i da se oprosti u svom klubu, sa svojim navijačima, sa trofejima".
Na početku najvažnije epizode svoje dosadašnje karijere, Alimpijević je dobijao i vredne i korisne savete i starijih, uspešnih trenera. Počev od najvećeg u Evropi, Željka Obradovića, zatim Svetislava Pešića...
Vreme i savet onih sa kojima je pričao izuzetno ceni.
"Pre svega, tu su vrhunski treneri koji nesebično razgovaraju sa vama i žele da pomognu. Vidi se tu izuzetno pozitivna crta srpske trenerske škole. Kada vam neko posveti vreme, bila to kafa ili telefonski razgovor ili zvanični sastanak, on stvarno želi da vam pomogne. Imao sam razgovore sa mnogim trenerima, pričao sam i sa Željkom i sa Pešićem i ima dosta trenera sa kojima razgovaram, jer u ovim godinama i mi mlađi moramo da učimo od starijih i da crpimo njihov nepresušni izvor znanja".
Na pitanje da li su ga saveti pripremili i za neizbežan pritisak koji nosi njegova funkcija, Alimpijević kaže da svoj posao ne posmatra tako.
"Iskreno, mislim da sve to dobro nosim i da to nema veze sa godinama, već kakva je ko ličnost. Ovaj posao ne posmatram kao pritisak, već kao privilegiju, dar od Boga. Radim možda i najbolji trenerski posao u Srbiji, u klubu koji se takmiči u Evroligi, koji je lider u regionu i koji godinama pravi sjajne rezultate, odlične poteze i pokazuje da zna da radi svoj posao. Zaista to ne smatram kao vrstu pritiska i opterećenja, već me sve to motiviše. Normalno da je u Zvezdi, klubu sa toliko velikim brojem navijača, svi imaju pritisak, ali sa tim morate da se nosite kada ste na tom mestu".
"SKENER" TIMA: STRANCI, VETERANI, DOMAĆI...
Na pitanje da se kratko osvrne na utiske o svojim igračima ove sezone, Alimpijević priču počinje od stranaca, kojima je veoma zadovoljan.
U pojedinačnoj analizi rekao je da je Džejms Feldin stigao na pripreme neuobičajeno rano za igrača iz SAD, da je Tejlor Ročesti u Zvezdi "oživeo" svoju evroligašku karijeru, a da je pred Matijasom Lesorom veliki rad. Doduše, za početak ističe njihove ljudske osobine, kao važnije od igračkih performansi.
"Strancima sam pre svega zadovoljan jer smo pogodili u ljudskom odabiru. Generalno je sa njima najveća opasnost ako se promaši u ljudskim osobinama. Kad imate tim poput Zvezde, koji ima gro domaćih igrača, što je raritet za Evroligu, onda se lako razbija radna etika lošim karakterom ljudi. Ovi ljudi nemaju loš karakter, ne prave nikakve probleme, štaviše vrlo su pozitivni, vrlo su spremni za korekcije, za rad i u tom smislu sam najviše zadovoljan", kaže Alimpijević.
- O Džejmsu Feldinu...
"Džejms je imao specifičnu krizu na početku sezone, a ona se najviše ogledala u tome što prema sopstvenom priznanju nije nikad ovako trenirao i radio količinski toliko koliko smo radili u pripremnom periodu. Znali smo da je samo pitanje vremena kada će izaći iz krize i kada će 'naplatiti' rad, a radio je odlično na početku priprema. Čak je atipično za Amerikanca došao rano i sad je došao do određene forme, ali rano je da pričamo, jer bi tu formu trebalo da zadrži i da je pretoči u trofeje".
- O Tejloru Ročestiju...
"Isto kao i sa Džejmsom. Tejlor je igrač sa kojim smo bili veoma mudri u odabiru. Praktično smo čekali do poslednjeg trenutka da dobijemo dobru ponudu i iskoristili smo je. Dobili smo dobrog igrača, koji je imao potrebu da se vrati na evroligaški nivo, a to mu po meni i pripada. Iz Evrokupa je došao u evroligašku ekipu, igra sjajnu sezonu i nadam se da će je naplatiti kroz trofeje i naredne sezone".
- O Matijasu Lesoru...
"Matijas je klinac. On je 1995. godište, ima mnogo prostora za napredak, a problem je što nije dobijao tu količinu informacija u individualnom smislu i tu se vidi mala zapostavljenost u individualnom radu. Nažalost, u ovom ritmu treninga tu ne možemo mnogo da pomognemo, ali za mladog igrača se izuzetno snašao i za početak sezone ide vrlo dobro takođe. Prošle godine je igrao Ligu šampiona i francusko prvenstvo i to vredi podsetiti".
- O tandemu veterana, Bjelica - Antić..
"Milko Bjelica se od starta posvetio svom telu, prvi put je odradio bazične pripreme kako bi i trebalo da ih uradi i mislim da je bio vrlo zadovoljan načinom na koji smo sve radili. Već tada je pokazivao da će ovo biti dobra sezona za njega. Igra odlično, odlično se ponaša, profesionalan je prema obavezama, odmoru, rehabilitaciji, svom telu, zadacima koje dobija i zaista mu želim sve najbolje, kao i svima. On to zaslužuje, jer radi besprekorno profesionalno ove sezone".
"Kada je u pitanju Pero, vrlo sam zadovoljan što igra dobru sezonu i pokazuje koliko znači klubu. Ima ulogu koja nije samo klasična igračka i veoma mu dobro stoji. Iza njega je neprocenjivo iskustvo i može savetima da pomogne mladim igračima. Potrebna nam je ta mirnoća koju ima, a, sa druge strane, on pored mirnoće ima i neviđenu emociju, koja je ponekad malo i teško kontrolisana za njegove godine, ali bez obzira na sve, volim i tu njegovu emociju".
U periodu uzastopnih poraza u Evroligi, Alimpijević je ponavljao da će Zvezda početi da pobeđuje kada igrači iz drugog plana počnu da daju doprinos u kontinuitetu. To se i dogodilo tokom "vezivanja" pobeda protiv Reala, Efesa i Valensije. Primera radi, to je bio slučaj sa Nemanjom Dangubićem i Ognjenom Dobrićem.
"Oni su definitivno kroz te utakmice rasli, kroz analize utakmice su rasli, kroz treninge, kroz savet igrača, kroz odnos sa stručnim štabom i definitivno su došli do boljih igara i to se odrazilo na rezultat, poput Dobrića, Davidovca, Jankovića, Jovanovića, Matijasa koji je 1995. godište i takođe je mlad. Da ne zaboravim nekoga. Kada se pojavio njihov doprinos Zvezda je došla do svoje igre".
Da li bi moglo da se dogodi još promena u ekipi? Da, ali pod određenim uslovima, kaže Alimpijević.
"Sve je moguće. Za to sam da neke stvari koje dobro idu ne treba previše menjati, pa ni na silu dovoditi, jer isto tako mislim da dovođenje bez velikog smisla ne donosi nikome ništa dobro. Gomilanje igrača na određenim pozicijama bez preterane pameti ne može ništa da donese, već samo da pokvari atmosferu. Dakle, dovođenje - DA, ako za tim postoji potreba i ako pravi kvalitet izađe na tržište, a tržište je trenutno poremećeno Evroligom, jer mnogo ekipa traži visokog igrača, mnogo je ekipa sa povređenom 'peticom', jer one na prvom mestu finansijski poremete tržište i Zvezda tu ne može da parira. Drugo, sav kvalitet koji je postojao već je odavno 'pokupljen'".
O ZVEZDINOM STILU: AKO NAS ŠUT IDE...
Alimpijević je na Mali Kalemegdan stigao kao trener koji pre svega insistira na čvrstoj odbrani. Svoju adaptaciju na novi tim opisao je rečima Svetislava Pešića...
"Prva stvar, koju je Pešić jednom fenomenalno rekao, je da su treneri koji dolaze iz Srbije najbolji zato što su spremni da svoju suštinu ostave, a da se ipak prilagođavaju onome što imaju u ekipama u koje dolaze. Ne možete insistirati tvrdoglavo na nekim principima ako za to nemate ekipu. Na primer, možemo da guramo loptu dole na 'peticu', ali svi gubimo ako nemamo unutrašnju igru. A, šta nam je poenta? Da pokažemo nekome da možemo dole da gurnemo loptu? Ne, mislim da bi trebalo da koristimo ono što je naša prednost", rekao je Alimpijević.
Mladi trener govorio je o napadačkim opcijama svog tima i koristio ih kao primer. Šut je istakao kao posebno značajan faktor, jer je jedan od zaštitnih znakova njegove Zvezde.
"Imamo jednu od najboljih unutrašnjih igara preko pozicije 'četiri' sa Bjelicom. To je jedna od boljih unutrašnjih igara u Evropi. Dalje, zadajemo jednu od najtežih odbrana sa pozicije 'pet' kada je Pero Antić u igri i kada nam svojim šutem i svojim rešenjima širi 'petice' koje su teško pokretljive. Imamo unutrašnju igru nekad i preko pozicije 'jedan' sa Davidovcem, a moje mišljenje je da bi trebalo koristiti ono što imate i da bi trebalo staviti u službu otežavajućih okolnosti za protivnika".
"Dakle, ako imamo šut koji nas ide, zašto bismo bežali od toga? To je oružje koje je teško odbranjivo i to je veoma velika prednost za bilo koju ekipu u Evroligi. Ako to imate, onda je to teško za odbranu, jer morate da u defanzivi 'držite' širinu i da smanjujete rotaciju".
Da bi mu bila ostvarena želja da Zvezda zaigra odbranu kakvu želi, crveno-belima je najpotrebnije vreme, kaže Alimpijević.
"Što se tiče odbrane, ove godine postoje neke stvari koje fizički ne možemo da ispratimo kao što se moglo ranijih godina, pre svega na spoljnoj poziciji i za to ima mnogo razloga. Prvi razlog je to da biste došli do kontinuiteta u odbrani apsolutno je potrebno vreme, a ne možete novi tim uvesti u sistem odbrane za četiri meseca. Ljudi zaboravljaju da nismo ni pet meseci zajedno na okupu, a već bismo da izgledamo kao posle četiri godine ciklusa".
U osvrtu na opšte ocene o igri crveno-belih, Alimpijević uz osmeh kaže da je njegov tim i dalje teško svrstati u određene kategorije.
"Ljudi su sve obazriviji kada pričaju o Crvenoj zvezdi. Prvo je bilo da nećemo nikoga dobiti, pa kad smo počeli sa 2-2, onda su rekli 'eto, dogodilo se'. Posle su govorili da smo imali sreće posle Reala, a kad smo vezali tri pobede, onda više nije mogla da 'ide' ni ta priča o sreći. Zatim, kažu da primamo mnogo, pa primimo od Panatinaikosa 69, pa ne može ni ta priča baš da. Pa, ne možemo bez šuta za tri, pa tako dobijemo Valensiju i sada sve su obazriviji sa pričama šta Zvezda može, a šta ne može...", dodao je Alimpijević, uz poruku za kraj:
"A, i za to je potrebno vreme, kao i za sve".