Kao i reprezentativci Srbije, reporter našeg portala krenuo je ka finalnom odredištu azijskog putovanja.
/Od reportera Monda iz Kine/
Festival sredine jeseni, uz kinesku Novu godinu najznačajniji praznik te zemlje, učinio je da nas Donguan okićen isprati u Peking, na poslednji vikend Svetskog prvenstva.
Ispod okačenih lampiona i crvenih zastava, autobus je u svitanje vozio ka železničkoj stanici u Guangdžouu, da se konačno završi srpska epizoda u Donguanu, gde smo se nadali da nećemo ni doći.
Nažalost, najpre su nam Španci promenili vozne karte i preusmerili nas ka jugu Kine, a onda su nam Argentinci odložili put do Pekinga za petak, dovoljno kasni termin da više i ne bude previše važno zašto smo jutros seli u voz.
Još je teško odrediti da li je pobeda protiv SAD otežala ili olakšala taj osećaj, a nećemo biti bliži odgovoru ni kada u petak uveče stignemo u glavni grad Kine.
U to vreme, već će biti poznat bar jedan učesnik finala, jer će Španija i Australija od 16 časova zaigrati u hali za koju su mnogi srpski navijači kupovali karte, pa ih menjali, otkazivali, ostajali u Šangaju, Guangdžou, vraćali se kućama...
I zbog tih komplikacija, prvi put primenjeni sistem pretvorio je Mundobasket u iscrpljujuću trku s preprekama, u kojoj je FIBA uradila zaista dosta da oteža boravak svima - učesnicima i medijima i gledaocima.
Šteta što tako tiho, umorno i sa rastrzanim mislima završavamo epizodu koju smo iščekivali mesecima, brojali nedelje do početka i zamišljali pekinške dane praznika kao neki novi Indijanapolis 2002.
Tokom poslednje vožnje kineskim vozom, ravnicom između Vuhana i Pekinga, teši juče ostvareno obećanje naših igrača da će ostati tim do kraja turnira.
To je u ovom trenutku bitnije od pobede protiv SAD i petog mesta na svetu.