NBA price Vladimir Cuk Carls Barkli

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Košarka

NBA PRIČE: Čarls Barkli - Dobri komšija Čak

Autor Vladimir Ćuk
Autor Vladimir Ćuk

On je bio igrač sa najviše nadimaka i igrač koji je znao da izmisli koš, da izmisli akciju, da svojim "prtljažnikom" napravi idealnu poziciju za skok. Jedinstveni Čarls Barkli.

Izvor: Guliver/Getty images/Bettmann,Icon Sportswire

Prvo, ovo će biti jedan jako dug članak. Drugo, imam solidno jaku tremu tokom pisanja teksta o Čarlsu. Teško je ispričati mnogo toga novog o njemu. Ali jednu zaokruženu priču itekako zaslužuje. Baš on.

Čovek koji je bio sinonim za skokove za nas koji smo malo stariji. Napadačka sila koju si mogao da zaustaviš, ali jedino udruženim snagama. Toliko je bio silan. Toliko ubojit. Toliko tvrdoglav.

Ne znam da li je neki igrač imao toliko nadimaka koliko je imao Čarls. Sir Charles, The Round Mound of Rebound, The Chuckster, The Chuck Wagon, The Prince of Pizza, The Incredible Bulk, The Leaning Tower of Pizza, Bread Truck, Boy Gorge - zovite ga kako god želite, ali jedno mu se ne može osporiti. Taj je znao da izmisli koš, da izmisli akciju, da svojim "prtljažnikom" napravi idealnu poziciju za skok.

Denisa Rodmana su pitali kako je hvatao toliko broj skokova, a da visinom, a ni skočnošću nije mogao da parira znatno višim igračima. Rodman je zaista studirao putanje lopte. Analizirao je način na koji igrači šutiraju, iz kojih pozicija šutiraju i gde se nakon promašaja odbije lopta. Tako bi osigurao da će se naći na pravom mestu, u pravo vreme, većinom slučajeva.

Kod Barklija je bilo drugačije. Iako je više ličio na defanzivnog linijaša, znao je vraški dobro da skače. Visina, a posebno težina mu nisu išli na ruku. Barkli je sve to kompenzovao neverovatnom upornošću i odlučnošću. Kada su ga pitali kako uspeva da uhvati toliki broj skokova, Barkli je rekao: "Uvek se smejem kad me pitaju koju tehniku koristim za skok. Moja tehnika se zove… samo idi i uhvati tu prokletu loptu".

"Uvek sam govorio da sam najviše ponosan na moje skokove, od svih ostalih elemenata igre", rekao je nakon povlačenja iz košarke. Rodman je osvojio sedam uzastopnih naslova najboljeg skakača. Barkli bi ih sigurno imao više, da je njegov zadatak bio da skače. Pored skokova, bio je, ako ne najbolji, onda među najboljim strelcima, asistentima i kradljivcima ekipa za koje je nastupao. Čak je u prvih nekoliko sezona karijere bio među boljim blokerima tima, iako je visok tek 198 centimetara.

Kao takav je najveći deo karijere proveo na poziciji četvorke, osim neke dve, tri sezone u Filadelfiji kada je uglavnom bio na trojci, kada je Arminu Gilijemu prepustio mesto četvorke. Večito je vukao višak kilograma. Možda je u Finiksu najbolje izgledao kada posmatramo kilažu.


Dok sam bio dežmekasti klinac...


Čak je rođen u Alabami. Kako kaže, da nije uspeo u košarci i da mu nije dala toliko, bio bi samo siromašni klinac iz Alabame. Čarsi i Glen su dobii tri sina, od kojih je Čarls pokazao najviše interesovanja za košarku. Rano su ostali bez oca, pa ih je svu trojicu podigla majka. Dobio je očuha, koji je kasnije poginuo u automobilskoj nesreći. Na rođenju je imao tek 2,7 kilograma, što zvuči potpuno neverovatno kada znate kakav je bio tokom karijere.

Veoma rano je počeo da pokazuje svoj potencijal, iako je imao "probleme" sa kilogramima. Jednostavno je voleo da jede. Posebno brzu hranu. Majka kaže da je od nje nasledio snagu, mentalnu i fizičku. Majka mu je prilično fizički jaka. Mentalno, bila je uvek lider u svom okruženju. Uvek bi rekla ono što je mislila. Barkli je bio preslikana majka.

Barkli je bio opsednut košarkom. Nije bio buntovnik, već prilično povučen. Trenirao je mnogo, satima. Uveče bi izašao sam i šutirao na koš dok ne bi pao od umora. Već sledeći dan bi preskako žičanu ogradu kako bi imao što veći odraz. Sve je radio kako bi ispunio svoj san - igranje u NBA ligi.

Tokom srednje škole bio je najbolji strelac i skakač ekipe. Iako je igrao fantastično beležeći preko 19 poena i 18 skokova nije dobijao previše pažnje od strane skauta koledž košarke. Između leta i jeseni porastao je 15 centimetara, kada je od uloge rezerviste prešao u prvih pet i počeo da beleži navedene brojke.

Presudni momenat je bilo srednjškolsko polufinale. Na drugoj strani je bila zvezda, Bobi Li Hurt. Barkli ga je razneo na toj utakmici. Tada je asistent Sonija Smita, trenera Ouburna, saopštio svom šefu da je zapazio klinca koji je debeo, ali koji leti po terenu kao vetar. To je bilo dovoljno Soniju da regrutuje Barklija za Ouburn.

Tokom maratona koji je trčao - možda ne baš trčao, više brzo hodao - ka diplomi poslovne administracije, trener Smit ga je ubacio u konkurenciju za košarkaški tim. Tigrovi su bili bogatiji za simpatičnog bucka. Pored toga što su bili bogatiji, bili su teži kao tim, prilično. Problemi sa kilogramima su se nastavili tokom koledža. Barkli bi pokušavao da drži dijete, ali nije išlo. Pred trenerom bi pojeo dijetalni sendvič, a onda bi se davio u picama u studentskoj sobi.

Pica, piletina i škampi su mu bili omiljeni hrana. Kada su ga pitali o dijeti, rekao je: "Probao sam nekoliko puta, ali nije išlo. Ja ne jedem mnogo. Ja samo jedem stalno". Jednom su mu studenti Tenesija poslalli kutiju pice pred utakmicu. Kada je otvorio, kutija je bila prazna. Silno se naljutio. Vratio im je prvom prilikom na utakmici. Nakon toga je naručio duplu picu. Uživao je u njoj kao nikada ranije. Pica sa ukusom pobede.

Svi su se čudili načinu na koji je igrao tokom koledža. Trener Kentakija, Džim Master, rekao je: "On prkosi gravitaciji. Brz je kao bek, a toliko je veliki (upotrebio je blažu reč). U svakom pogledu on mi je omiljeni igrač od svih koledž košarkaša". Barkli je znao da uhvati loptu u odbrani, umesto da podeli pas pleju, on bi krenuo da dribla preko celog terena, da bi se sjurio ka košu i zakucao sa dve ruke toliko jako da ste se zapitali da li će, ne obruč, već konstrukcija preživeti.

Problemi sa kilogramima se nisu toliko odražavali na njegove partije. Tokom tri godine na Ouburnu Barkli je beležio prosečno 14 poena, uz šut iz igre 65 odsto (čak 68 odsto u poslednjoj sezoni), skoro 10 skokova, dve asistencije i blokade, uz ukradenu loptu u proseku. Jednom rečju bio je fantastičan. Kada su svi mislili da će se pričati samo o Tizdejlu i Džordanu, usledile su priče o velikom momku, Čarlsu Barkliju.

Tokom jedne pojave na NCAA turniru, napravio je impresivnu statistiku. Ubacio je 23 poena uz 80 odsto šuta iz igre. Tome je dodao 17 skokova, 4 asistencije, dve ukradene lopte i dve blokade. Sa Čakom Personom pravio je jedan dosta kvalitetan tandem. Čak, ali Person ne Barkli, dobio je kasnije nadimak "The Rifleman" zbog svog šuta.

Posle afere koja se desila sa agentima koji su davali novac Barkliju, stiglo je do svedočenja. Potvrdio je da je dobijao novac i rekao da ne razume zašto je loše da sada pozajmi novac, a da vrati kada bude imao. Previše naivno da bi iko poverovao. Seniorsku godinu nije završio na Ouburnu, već je rešio da se prijavi na draft.

Čuveni draft 1984. godine obeležen je izborom Majkla Džordana. Leteće visočanstvo je biran sa skromne treće pozicije, jer se Portland odlučio za Sema Bouvija koji pre i posle strašne povrede ostao prosečan igrač. Svi znamo šta je Džordan osvojio sa Bulsima. Barkli je biran sa pete pozicije od strane Filadelfije. Samo dve godine pre dolaska Barklija, Fila je osvojila titulu u velikom finalu sa Lejkersima, gde su ih očistili 4-0. U plej-ofu su izgubili samo jednu utakmicu, a Mozes Meloun je bio MVP finala.

Dolazak u grad bratske ljubavi

Filadelfiji je tada bilo potrebno mlado "meso", jer su u odbrani titule ostali u prvom kolu plej-ofa. U timu su imali velike zvezde poput Džulijusa Irvinga i Mozesa Melouna o kojima ne treba trošiti reči. Veliki znalac, Bil Kaningem je sedeo na mestu trenera. Pored njih, Moris Čiks i Endrju Toni su donosili dodatni kvalitet. Na sve to je stigao Barkli, kao potencijalna mlada zvezda. Tu počinje prijateljstvo Ćarlsa i Mozesa koje je trajalo sve do smrti Melouna.

U prve dve sezone u Filadelfiji nije mogao dobiti boljeg učitelja. Veliki Mozes Meloun je tih godina zadužio dres sa brojem 2 u gradu bratske ljubavi. Svu ljubav pokazao je prema Barkliju. Ako je neko mogao da vam objasni kako da skupite što više skokova, a da pritom ne pati vaša ofanzivna igra, bio je Mozes. Malo stariji poznavaoci NBA lige setiće se Mozesovih sezona u Hjustonu kada je imao nestvarne brojke. Pogledajte ako niste do sada.

Big Mo je slično kao Barkli imao manje centimetara od onih idealnih za centra, ali je uprkos tome celu karijeru proveo na poziciji pet. Sve osim sezone u ABA ligi kada je nastupao za Duhove Sent Luisa. Barkli je upijao svaku reč koju mu je Mo prenosio. Barkli kaže da je stariji kolega dosta uticao na njegove navike u ishrani koje nikako nisu bile u skladu sa životom profesionalnog sportiste. Naučio je da je nekad pola pice dovoljno, da ne mora baš uvek da pojede celu.

Na sahrani Mozesa, Barkli se obratio iskrenim rečima: "Ponašao se prema meni kao da sam mu sin. Kada me je porodica zamolila da održim govor, to je za mene značilo da je moj Tata ponosan na mene. To znači da je rekao svojoj porodici da je ponosan na mene. Ovaj dan je i sladak i gorak. Blagosloven sam što sam delio život sa Mozesom. Svet je danas tužnije mesto zbog njegovog odlaska".

Barkli, onakav kakav jeste, uspeo je da nasmeje ljude koji su prisustovali sahrani. Bilo je tu puno ljubavi, lepih sećanja i lepih emocija. Momenat kada mu je prvo put tražio savet pitajući ga zašto više ne igra, Mozes mu rekao da je debeo i lenj. Kada je Barkli začuđen ponovio iste reči, Mozes mu je rekao: "Ne, nisi ti lenj, nego si previše debeo da bi mogao da se pokreneš".Od tog trenutka Mozes je počeo da radi sa Barklijem na smanjenju kilaže i povratkom u formu. Narednih nekoliko sezona to mu je pomoglo da postane velika zvezda lige i njen najbolji igrač.

Izvor: Guliver/Getty images/Bettmann

Mozes ga je nekoliko puta uhvatio sa kartonima pice. Samo bi zakucao na vrata i zatražio mu da ostavi picu koja mu je bila omiljena hrana još od koledža. Mozes ga je čuvao, bdio je nad Barklijem znajući da od njega može postati fantastičan igrač. Sve se to dešavalo u prve dve, često najbitnije sezone mladih košarkaša. Da imate takvo bogatstvo da vas takva legenda uzme pod svoje. Kada je Barkli padao, Mo je bio tu da ga podigne.

Sve ovo što je Barkli ispričao bilo je gotovo nepoznato. Mozes nikome nije pričao kako je bio tutor velikom Barkliju. Neki igrači vole da se pohvale time, ne Mozes. Kakav je on bio čovek, možete se kladiti u kuću da je Barkli isto toliko veliki čovek.

Mozes je proveo samo dve sezone sa Barklijem, pre nego što je trejdom otišao u Vašington Buletse. Jedna od ikona Siksersa je dobila kartu za Vašington što se danas smatra možda i najlošijim trejdom FIladelfije. Pored toga, Barkli kao veću grešku ističe menjanje pika sa drafta 1986. godine, kada su trejdovali tako da su Kavsima dali prvog pika sa koga je Klivlend uzeo Breda Doertija. Izuzetno žali za tim, jer bi, kako kaže, u svom prajm tajmu imao vrhunskog centra kao pomoć.

U ruki sezoni Čarls se mučio sa kilogramima. Najviše što je imao tokom igračke karijere bilo je 128 kilograma na njegovu visinu, pa sad zamislite kako to izgleda. U već ispričanom susretu Barklija i Melouna desila se promena da je počeo mnogo više da trenira, a manje da jede. Ovo se najviše odrazilo na njegove igre, jer je vrlo brzo postao starter.

Polufinale protiv Baksa, koje su dobili 4-0 dalo je odgovore na pitanje da li Barkli može da postane lider Siksersa. Beležio je 18 poena, 9 skokova, skoro 3 asistencije i ukradene lopte po utakmici, uz jednu blokadu. Na sve to što je radio dodao je izuzetnu efikasnost iz šuta, jer je ubacio 66 odsto koševa iz igre. U finalu konferencije protiv Seltiksa nisu imali dovoljno snage da se izbore sa Lerijem i njegovom družinom. Barkli je bio jednako impresivan, s obzirom na to da je igrao ruki sezonu u timu sa dve velike zvezde.

U svoj repertoar je uvrstio trojke, koje je šutirao sa 80 odsto uspešnosti u finalu sa Bostonom. Tada je definitivno bilo jasno da Barkli ima sve. Moćan skok, šut u koji možete da se pouzdate, dobro postavljanje u odbrani, smisla za asistenciju. Univerzalni vojnik Filadelfije.

Sofmor sezona je učvrstila Barklija u ekipi Siksersa. Bila Kaningema je zamenio Met Guksa na klupi. Čarls je prikazivao fantastične partije. Potpuno se privikao na ligu. Postao je drugi strelac, asistent, kradljivac, dok je zauzimao prvo mesto po broju blokada i skokova, čime je prestigao svog legendardnog mentora, dotadašnjeg kralja skokova. Povreda Melouna pred sam početak plej-ofa je bio jak udarac za ekipu. Put do finala konferencije je bio identičan kao godinu pre. Barkli je bio sjajan protiv Buletsa. Bio je lider ekipe u svakom segmentu igre. Hvatao je čak 17 skokova po utakmici, uz 21 poen i čak 7 asistencija, gde je zasenio potpuno Morisa Čiksa, koji je bio neprikosnoveni vladar u tom segmentu.

Izvor: Guliver/Getty Images/Mitchell Leff



Utakmice su teže dobijane. Buletse su izbacili tek nakon pet utakmica. Bili su blizu da prođu Bakse i tako zakažu novo finale sa Seltiksima. U sedmoj utakmici je pored već standardnog Barklija, koji je postao lider povredom Melouna, eksplodirao Sidejl Trit. U sedmoj utakmici, na 53 sekunde pre kraja Baksi su imali pola koša prednosti. Siksersi su krenuli u napad za preuzimanje vođstva. Moris Čiks je lagano preneo loptu. Uputio je pas prema Barkliju na postu. Čarls je bukvalno uneo Mokeskija ispod koša i lako poentirao za dva poena. Jedan od klasičnih Čakovih poena. Teri Kamings je dobio blokadu od Barklija u sledećem napadu, ali je suđena silazna putanja, dosta diskutabilno. Za 20 sekundi Siksersi nisu uspeli da poentiraju.

Nakon sezone, Meloun je otišao u Buletse. Barkli je ostao jedina legitimna sila pod košem, uz koliko-toliko pomoći od strane Klifa Robinsona (ne Klifa iz Portlanda), koji je došao u razmeni za Melouna. Barkli je hvatao skoro 15 skokova po utakmici, od toga je bar šest odlazilo na ofanzivne skokove. Doktor Džej se bližio kraju karijere, ali je i dalje bilo dosta snage u njegovim rukama i nebeskim letovima. Sada već tradicionalni susreti sa Baksima u plej-ofu su ponovo završeni pobedom Milvokija nakon pet zanimljivih utakmica.

Od te sezone, pa sve do odlaska u Finiks, Barkli je šutirao preko 60 odsto iz igre. Posle povlačenje Irvinga, Siksersi su ostali bez plej-ofa. Barkli je tada ostao potpuno sam, jer Moris Čiks nije bio tip lidera poput Melouna ili Irvinga. I dalje je samo on skakao, sve do dovođenja Gminskog koji je bio dosta solidno rešenja za poziciju centra. Smena trenera učinila je da Siksersi, uz ostala lutanja oko izbora tima, ne dokače plej-of što je bilo nepojmljivo za navijače. Posna sezona - u smislu plej-of učešća - bila je najefikasnija u Čakovoj karijeri. Beležio je preko 28 poena u proseku.

Izvor: Guliver/Getty Images/Bruce Bennett

Dolaskom rukija, Hersija Hokinsa, Siksersi su dobili dodatnu dimenziju i oružje u napadu. Iz Pejsersa je stigao Ron Anderson koji se preporodio u Fili. Fun Fact - u tom periodu je za Sikserse nastupao i sadašnji trener Vizardsa, Skot Bruks. Uspeli su da stignu do plej-ofa, ali je prva runda protiv Niksa bila maksimum. Duža klupa Niksa i znatno bolja odbrambena struktura u sastavu Niksa je bila presudna.

Siksersi su nastavili da se pojačavaju. Stigao je Dokins iz Sparsa. Pored njega, doveden je nekadašnji član "Loših momaka" iz Detroita, Rik Mahorn. Barkli je odigrao fantastičnu sezonu. Veliku pomoć imao je u Hersiju Hokinsu.

Doveo je tim do prvog mesta u diviziji. Izbacili su Kavse nakon pet utakmica u kojima je pored Barklija, dominirao Hokins koji je ubacivao 27 poena u proseku. Njih dvojica su bili nerešiva enigma za odbranu Kavsa. Čak je pored Breda Doertija i Hot Roda Vilijamsa hvatao 14 skokova u proseku.

Susret sa Bulsima u finalu je početak velikog rivalstva Barklija i Džordana. Ista draft klasa, neverovatni talenti koji se rađaju jednom u 100 godina. Džordan im je ubacivao 43 poena u proseku. Uz Pipena i Horasa Grenta, a Fila Džeksona na klupi, Siksersi nisu mogli nikako da preskoče Bulse. Nije bila dovoljna ni Barklijeva nadmoć u skoku. Hokins je tog puta imao Džordana naspram sebe, a to je značilo znatno manje prostora nego protiv Kavsa.

Izvor: Guliver/Getty images/Focus on sport

Dolaskom Armena "Čekića" Gilijema, Barkli se spustio na trojku gde je odigrao naredne tri sezone. Činilo se svima da Filadelfija nema jasan pravac, osim da doguraju do plej-ofa. Imali su Barklija, koji je odigrao fantastičnu sezonu 1990/1991. Tada je već bio etabliran kao najbolja četvorka lige. Džordan i on su redovno bili u prvim petorkama lige. Večito su bili rivali u borbi za MVP naslov koji je Džordan odnosio sve do sezone 1992/1993.

Posle novog ispadanja od strane Bulsa, Barkli je dao još jednu šansu sebi i dresu koji je nosio. Svima se činilo da je tim slabiji nego protekle dve sezone, što se ispostavilo tačnim. Tanka klupa pre svega donela je veliki broj poraza sa kojim nisu mogli da dotaknu plej-of. To je bila linija preko koje Barkli nije mogao da pređe. Zatražio je trejd.

Trejd i početak sna u Arizoni


Barkli je trebalo da završi u Lejkersima. Stvar je bila dogovorena. Barkli se seća da su to bile dve potpuno lude nedelje. U opticaju su bile tri ekipe - Blejzersi, Lejkersi i Sansi. Jednog jutra je stigao poziv od agenta sa porukom da je trejdovan u slavne Lejkerse. Bio je toliko uzbuđen da se odmah uhvatio hrane i pića. Samo tri sata kasnije, kada je ležao punog stomaka, stigao je novi poziv od agenta. Siksersi su se povukli iz dogovora.

Te noći je izašao na teren i odigrao jednu dobru utakmicu za Filu. Blejzersi su još ranije otpali, tako da je znao da će ići u Sanse. Igranje sa Kevinom Džonsonom mu je bilo izuzetno primamljivo. Finiks je žarko želeo Barklija. Video ga je kao igrača dovoljno dominantnog da ih može pogurati kao neophodnom koraku koji bi ih smestio u finale lige. Želeli su da titula postane nešto o čemu realno mogu da razmišljaju.

Izvor: Guliver/Getty images/Icon sportswire

Barkli je već u prvoj sezoni osvojio MVP nagradu. Samo 20 poraza pod dirigentskom palicom Pola Vestfala postavilo ih je na prvo mesto Zapada. Zapad je, kao i skoro uvek, bio kvalitetnija konferencija. Konkurencija je bila znatno jača nego na Istoku. Ovo nije uplašilo Barklija. Jednostavno, čovek se ničega i nikoga nije plašio. Iako je forma Toma Čejmbersa, do tada drugog igrača tima, bila u strmoglavom padu, tu je bio Barkli.

U prvom kolu, protiv Lejkersa, igrao je protiv svog starog saigrača, Sijdela Trita. Show time se gasio, a Barkli se potrudio da im to još jednom pokaže. Dominirao je u reketu. Visoki igrači Lejkersa mu nisu mogli ništa. Posle startnog vođstava od 2-0 u korist Lejkersa, Sansi su vezali tri pobede u otišli u polufinale. Barkli je protiv Sparsa u polufinalu radio sve. Skakao, blokirao, poentirao, asistirao. Kevin Džonson je odigrao standardno dobro. Probudio se Den Majerli koji je spavao do tada. Robinson je bio limitiran od strane Vesta i Barklija.

Onda je došao specijalitet. Čarls Barkli, najbolja četvorka lige je išao direktno na Šona Kempa. Kemp je bio nova, mlada zvezda na istoj poziciji. Atraktivan, nešto što je ligi itekako trebalo. Kada pitate ljude da li se sećaju nekih šuteva Kempa, mnogi će se češati po glavi pokušavajući da se sete. Da se sete nečega, a da nije olujno zakucavanje. Barkli je u sedmoj, odlučujućoj utakmici postigao 44 poena i uhvatio čak 24 skoka. Od toga je 10 bilo ofanzivnih. Tom pobedom zakazan je novi susret sa velikim prijateljem, Majklom Džordanom.

Barkli na protivničkoj strani je očigledno bio velika motivacija za Džordana. U seriji koju su Bulsi dobili u šest utakmica, Majk je prosečno ubacivao 41 poen. Utakmica broj četiri je donela pravi obračun dvojice prijatelja. Barkli je ubacio 32 poena, uz 12 skokova i 10 asistencija. Džordan je na drugoj strani ubacio 55 poena, uz 8 skokova i 4 asistencije.

Utakmicu broj šest, Bulsi su dobili sa pola koša razlike. Finiks je imao koš prednosti samo 10 sekundi pre kraja. Džordan je dobio loptu na svojoj polovini. Posle prenošenja, dodao je na vrhu perimetra za Pipena. Pip je krenuo u reket, gde je greškom odbrane "utrojen". Horas Grent je ostao sam kao duh u reketu. Niko nije gledao na Peksona, koji je kampovao na liniji za tri. Dobio je povratnu od Grenta i pogodio za pola koša prednosti. Džonson je uspeo da pređe dva rivala i kada je imao otvoren šut za dva, stvorio se Horas Grent i udario blokadu. Na taj način je blokirao snove Sansa o tituli. Već viđena sedma utakmica je prestala da bude realnost.

Izvor: Guliver/Getty Images/Mitchel Leff

To je bio jedini put da se Barkli našao tako blizu titule. Titule koju je toliko žarko želeo. U naredne dve sezone, Barkliju su polako opadali proseci poena i uobičajeni prosek šuta. Skokovi su ostali tu gde su bili. Dva puta zaredom su gubili u polufinalu od Hjustona. Barkli je nakon povlačenja Džordana u glavi već imao otvoren put do titule. Hjuston je do tada bio prepreka koju su mogli da savladaju. Međutim, desilo se da Hakim bude toliko dominantan, a da su pored toga izgradili tim na mladim igračima poput Orija, Kasela i sigurnog šutera, Marija Elija, koji su odlično reagovali u presudnim trenucima.

Ako je poraz nakon sedam utakmica u sezoni 1993/1994. mogao nekako da se podnese, onda je sezona nakon te bila nepodnošljiva. Opet polufinale, opet Rokitsi. Sada jači za Klajda Dresklera, sa prvom titulom u džepu i prstenom na ruci, bili su spremni za drugu. Sansi su bili odlučni da ovog puta odnesu pobedu. Još od 1982. godine gostujući tim nije dobio utakmicu broj sedam. Svi su se nadali da se istorija neće poigrati sa Sansima koji su imali domaći teren u toj utakmici.

Kevin Džonson je ubacio 46 poena, od čega skoro pola sa bacanja. Barkli je skupio čak 23 skoka. Na 20 sekundi pre kraja bilo je nerešeno, posle promašenog drugog bacanja Džonsona. Deni Ejndž je brzopleto krenuo u udvajanje Kenija Smita. Nije video da se Mario Eli povukao u korner čekajući šut za tri poena. Iskusni Keni Smit je poslao pas do Orija. Ori je video samog Elija. Već je bilo kasno. Trojka kao kap za tri poena prednosti. To je bio kraj nadanja za Sanse. To je bio kraj Barklijevog sna.

U sledećoj sezoni, uprava je trejdovala Dena Majerlija. Sa koledža je stigao Majkl Finli, projektovan kao igrač koji može mnogo više doprineti od Tander Dena. U zameni je stigao dokazani trojkaš Vesli Person sa Hot Rodom Vilijamsom. Pored toga, Sansi su doveli Tizdejla, koji je postao samo solidan igrač. Zaista se činilo da ovaj tim Finiksa može još više. Povreda Denija Meninga, koji je propustio veliki deo sezone, pa onda i Finlija pred plej-of uslovila je da Sansi raspolažu sa dosta menja potencijala.

U prvom kolu su išli na Sparse. Povratak Denija Meninga nije ispao onakav kako su svi očekivali. Povreda koja ga je odvojila od parketa tokom sezone, nije mu dozvolila da se vrati u starom izdanju. Na drugoj strani, Robinson je bio izuzetno inspirisan. Leteo je po parketu na obe strane terena. Pored već standardnog Šona Eliota, u plej-ofu su iz svih oružja pucali Vini Del Negro i Ejvori Džonson.

Velika trojka se formirala

Usledio je trejd u Rokitse, koji su ih dva puta izbacivali iz borbe za titulu. Usledila je ona čuvena - ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se. I dalje većina misli da je Hjuston srljao ulazeći u trejd. Posle dve uzastopne titule, te poraza od Jute u polufinalu, rešili su da se odreknu mladih zvezda, Orija i Kasela, uz Brajanta i Čakija Etkinsa. Petorka je bila prava veteranska.

Dolaskom Barklija očekivali su da ponovo postanu glavni konkurenti za titulu. U prve dve sezone Barklija, zablistao je mladi plej Met Melouni. Simpatični momak koji je trajao praktično dve i po sezone - Džeremi Lin pre Džeremija Lina. Inače, Barkli je Rudiju Tomjanoviču skrenuo pažnju na ovog momka.

Barkli je skupio jako kvalitetne partije, iako su kružile priča da je postao previše spor, star i džangrizav. Ovo drugo i poslednje može da bude donekle tačno, ovo prvo - nikako.

Upravo je protiv Finiksa zabeležio lični rekord karijere kada su skokovi u pitanju. U pobedi je imao čak 33 skoka i ostao za samo jedan skok iza Denisa Rodmana. Sa 33 godine odigrao je 45 minuta. Toliko o tome da je postao spor, star, neupotrebljiv i šta mu sve već nisu "prišivali". Svima je zapušio usta.

U istoj sezoni je u pobedi protiv Golden Stejta ostvario "tripl dabl" - 27 poena, 12 asistencija i 17 skokova. Na to je dodao 3 ukradene lopte i blokadu. Sa 36 godina uhvatio je 24 skoka u pobedi protiv Indijane, od čega 10 ofanzivnih. Sa 35 godine je ubacio simbolično 35 poena uz 18 skokova Finiksu u novoj pobedu protiv bivšeg tima. Čarls Barkli je bio mašina, hteli to neki da priznaju ili ne.

U prvoj sezoni sa Rokistima sve je izgledalo kao da će dobiti novu priliku da odmeri snage sa starim drugom, Majklom Džordanom. Bilo je jasno da će na Istoku Bulsi osvojiti titulu konferencije. Niko nije bio dovoljno snažan da bi ih eliminisao.

Prva je došla Minesota sa svojim novim, mladim zvezdama Garnetom i Marberijem. Bili su previše "zeleni" da bi izašli na kraj sa veteranima, a majstorima košarke. Sledeći je bio Sijetl i novi susret sa Kempom. U sedam utakmica, Barkli i Hakim su pokupili pod košem sve što se moglo pokupiti. U Soniksima je atmosfera već bila problematična. Ovaj poraz u sedam utakmica je samo bio dodatni teret na već teško stanje.

U finalu ih je čekala Juta, predvođena Melounom i Stoktonom. Verujem da su svi, pa i ja, mislili da Hjuston ima otvoren put do finala sa Bulsima. Juta je povela 2:0 u seriji i sačuvala prednost domaćeg terena. Rokitsi su izejdnačili na 2:2 posle dve sjajne partije Barklija gde je u proseku hvatao preko 15 lopti uz 22 poena.

Izvor: Guliver/Getty images/The sporting news

Problem su bile sledeće dve utakmice. Barklija nije išlo, ali je uprkos tome forsirao šut. Uspeo je da uhvati tek sedam lopti i čini se da ga je to najviše frustriralo. Poslednja utakmica u seriji. Barkli postiže samo 10 poena uz 7 skokova. Razočaranje kod navijača je bilo malo u poređenju sa razočaranjem koje je raslo u Čarlsu. Novi san se raspršio, ako njega pitate, najviše njegovom krivicom.

Čarls i Hakim su ostali naredne tri sezone zajedno u Rokitsima. Maksimum je bio prva runda. Jednom su ispali od Jute (ponovo). Drekslera je zamenio Pipen, ali to nije bio onaj isti Pipen. Sezonu nakon toga, od Lejkersa, ponovo u prvoj rundi. U poslednjoj sezoni Čaka u NBA ligi, povreda Hakima je učinila da se ne plasiraju u plej-of. Ni dolazak atraktivnog rukija, Stiva Frensisa, nije doneo željeni ulazak u doigravanje. Naravno, da je svima bilo jasno da će titula ostati samo pusti san.

Zašto ulaziš u frku kad si slabiji?


Čarls je pored partija na parketu ostao upamćen po stvarima van parketa. Ali i po koškanjima i tučama tokom utakmica. Usta nije zatvarao. Nikada. Često je znao, kao i sada, da izbacuje informacije i prognoze koje bi bile logične samo njemu.

Jedan od najčuvenijih incident momenata je onaj iz 1990. godine. Utakmica Siksersa i Pistonsa je obilovala udarcima. Rodman se praktično rvao sa Barklijem. Tomas je pokušavao da dohvati Mahorna kako bi ga udario, dok se Mahorn smejao usled uzaludnih pokušaja Tomasa. Onda je došao taj trenutak. Bivši igrač Pistonsa. Rik Mahorn, zakucao je preko Denisa Rodmana. Bil Lambir je bukvalno nabio loptu bivšem saigraču u grlo. Barkli je tada doleteo i zadao udarac Lambiru. Nakon toga je usledio još jedan, a onda posle rvačkog zahvata završili su na parketu. Opšta tuča je na vreme zaustavljena.

Kada su ga pitali da li očekuje novčanu kaznu, Barkli je rekao: "Zarađujem milione dolara, što bi me brinulo par hiljada kazne". Dobio je, kao i Lambir, meč suspenzije i tih par hiljada kazne. Posle "Menace in Palace" to je bila najveća kazna koja je izrečena. Sigurno je da je Lambira bolelo i 36 ubačenih poena od strane Čarlsa.

Čarls Barkli
Izvor: Youtube/Dunkman827

Po izlasku su ga napali navijači, pa je Barkli tom prilikom pljunuo jednog od njih. To nije bilo prvo pljuvanje. Posle utakmice je izjavio: "Danas sam osvojio dve titule. Jednu divizijsku sa mojim saigračima, a pored toga sam odbranio titulu u teškoj kategoriji". Kada mu je Lambir u prolazu dobacio da će platiti sledeći put kada se sretnu, Čarls je nastavio izjavu u svom stilu: "Evo tresem se. Stvarno sam uplašen. Trebalo bi da odem odmah kući i zaključam se". Klasični Čarls - najveći brbljivac NBA lige.

Istorijat tuča Barklija je pozamašan. Od one tuča sa Ouklijem dok je igrao za Hjuston, pa nameran udarac laktom igrača Angole u dresu Drim tima. Onda da nastavimo u istom ritmu. Davljenje Leri Birda od strane Mozesa Melouna dok Barkli dodaje udarac sa strane. Onda, gađanje Šeka loptom u glavu, pa obaranje na parket. I onda je u emisiju "Inside the NBA" koju radi sa Šekom izjavio sledeće: "Ja nikada ne bih udario NBA igrača". Jednostavno, to je Čarls.

Van parketa je isto tako znao da upada u konfliktne situacije. Po sopstvenom priznanju, on nije trebalo da bude nečiji uzor. Incident koji se desio je mogao samo da potpomogne tu rečenicu. Na utakmici protiv Netsa, 1991. godine, Barkli je čuo rasističko dobacivanje jednog od navijača.

Umesto pljuvačke koja je bila namerena rasistički nastrojenom navijaču, odletela je ka devojčici koja je sedela blizu mesta događaja. Barkli je tada prihvatio kaznu bez pogovora. Nakon plaćenih 10.000 dolara kazne i utakmicu suspenzije, pokajao se, pa je postao prijatelj sa porodicom devojčice i potrudio se da dobijaju karte za naredne utakmice.

Milvoki momenat. Događaj koji je više komedija, nego bilo šta drugo. Bila je hladna noć u Viskonsinu. Barkli se sa prijateljicom uputio ka taverni kada je čuo dobacivanje bodibildera Mekartija: "Čarls, čuo sam da si ti jedan od najopasnijih likova u ligi". Bodibilder je sa tri ortaka jednakih gabarita krenuo podignutih pesnica ka Barkliju sa komentarom da je sada pravo vreme da pokaže koliko je zaista opasan.

Da bi ih zbunio i uplašio (igrao je na kartu da će pomisliti da je lud) skinuo je svu odeću osim donjeg veša. Kada je to uradio počeo je da izvodi poteze iz filma "Karate Kid". Povukli su se svi osim jednog, koga je Čak toliko jako udario da mu je razbio nos. Policija ga je privela, ali ubrzo i pustila.

Dok je igrao za Hjuston, bacio je čoveka kroz prozor bara. Prema rečima Barklija i svedoka, čovek je prišao i sasuo mu koficu leda po glavi. Barkli ga je dohvatio i bacio kroz prozor. Posle privođenja, Dreksler je platio kauciju i Barkli je pušten. Klajd je takođe potvrdio da je bio izazvan. Na suđenju, jer su ga teretili za napad i otpor pri hapšenju, sudija je pitao da li zbog nečega žali, da li bi nešto uradio drugačije. Barkli je odgovorio u svom stilu: "Da, žalim. Žalim što nismo bili na prvom spratu".

Sve ovo, na parketu i van parketa, bio je Čarls Barkli. Njegov uticaj na košarku je nemerljiv. Tehnička greška je za njega bila kao dobar dan, samo zato što nije želeo da trpi nepravdu, napad na sebe i pretnje. Uvek je bio otvoren u komunikaciji. Njegov veliki prijatelj, Majkl Džordan je prekinuo prijateljstvo kada je Barkli otvoreno rekao da ne radi dobre stvari u Šarlotu i da treba da povede računa šta ljudi oko njega rade. Iskrenost očigledno nije vrlina koju Majkl previše ceni. Ali uprkos tome, Barkli se drži istine. Ova njegova rečenica govori sve: "Ako te istina dovede u problem, onda si već debelo bio u problemu".

Barkli
Izvor: Youtube/Sport Vision

On je mnogo više od skokova, poena, trojki, ukradenih lopti, asistencija i svega što je radio na parketu. On nije igrao pozicije u košarci. On je igrao košarku. Još je Grent Hil rekao da Čarls radi sve ono što bi drugi hteli, a nikada nisu smeli. Izbor u 20 najboljih košarkaša u istoriji NBA lige? Kuća slavnih? On je više i od toga. Pobogu, on je Čarls Barkli.

Da može da vrati život nazad, duboko verujem da bi sve isto uradio. On je jednostavno previše svoj. Kada se Džordan prvi put, pa onda drugi povukao svi su mislili da će košarka propasti. Ali nije. I neće. Bilo mi je žao kada su se mnogi povlačili, ali je Barkli nekako uvek zauzimao posebno mesto. Njegov dugogodišnji prijatelj i trener Finiks Sansa, Koton Ficsimons je rekao: "Čarls je mislio da je veći od života - ali nekada je zaista i bio".

Komentari 0

Komentar je uspješno poslat.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

NAJNOVIJE

Kolumna - Nebojša Šatara

Navijači

MONDO Tim kola

FK BORAC

RK BORAC

loader