Karate će od 2020. godine biti dio Olimpijskih igara i to će biti još jedna šansa da BiH stigne do prve medalje.
San svakog sportiste je nastup na Olimpijskim igrama, a tek kad se osvoji medalja, to je posebna priča.
BiH još nema medalju sa najveće planetarne sportske smotre. U ekipnim sportovima iluzorno je kako sada stvari stoje očekivati medalju, ali medalju bi mogli donijeti pojedinačni sportovi.
Trenutno bh. javnost najviše očekuje od Amela Tuke, sjajnog atletičara koji se pominje kao jedini koji bi mogao doći do odličja na OI 2016 u rio de Žaneiru. Međutim od 2020. godine i Olimpijskih igara u Japanu možda se nešto i promijeni.
Naime u Japanu će i karate biti dio olimpijske porodice, a BiH odnosno Republika Srpska u karate sportu dobro kotiraju.
O šansama za medalju i šta opšte za karate sport znači što su konačno dio olimpiske porodice znači razgovarali smo sa nekada velikim asovima ovog sporta, a sada trenerima: Miroljubom Kremenovićem, Borisom Popovićem i Borisom Jeličićem.
Miroljub Kremenović, koji je u bivšoj Jugoslaviji bio jedan od najboljih karatista i prvi najbolji sportista Republike Srpske smatra da je ovo velika satisfakcija za karatsite.
„Svakako da je to velika čast. Vrednovanje našeg sporta, koji bi trebao postato dio olimpijske porodice. San svakog sportiste je da nastupi na Olimpijskim igrama. Pružiće se prilika mladim sportistima, sudijama i trenerima da budu dio olimpijskog tima. Nadam se da će neko od sportista osvojiti i neku od medalja. To će biti 2020. godine u Japanu i svakako da će to biti šlag na tortu“, rekao je Miroljub Kremenović iz KK Sinđelić za MONDO.
Boris Popović bio je svjetski i evropski šampion. Trenutno radi kao trener u KK Energija u Banjaluci.
„ Dočekali smo sjajnu vijest da i karate bude dio olimpijskog sporta. Ono za čim žalimo je što moja i starije generacije nisu dočekale da bude dio Olimpijskih igara. Nadamo se da će za sve buduće generacije ta 2020. biti odlučujuća godina. Nadam se da će neko od naših karatista otići na Olimpijske igre i da će neko osovjiti i medalju“, kaže za naš portal Popović.
Slično razmišlja i Boris Jeličić, takođe bivši svjetski i evropski šampion, koji sada radi kao trener u KK Vrbas iz Banjaluke.
„To je san svakog sportiste. Svjetska medalja je ok, ali Olimpijska medalja se jednako vrednuje u pojedinačnom sportu kao iz odbojke, fudbala ili nekog drugog sporta. Konačno rekao bih. Dugo se čekalo na to. Mislim da je karate i prije zaslužio da se nađe u toj porodici sportova. Ja mislim da će prva medalja sa olimpijskih igara biti iz karatea. Ne želim da omalovažim ostale sportiste, ali moje mišljenje je da bi prva olimpijska medalja mogla doći iz karatea. Ja mislim da smo u velikoj prednosti u odnosu na ostale sportove“, smatra Jeličić.
Za pet godina su Olimpijske igre u Japanu. Pred karatistima je puno posla.
"Samim ulaskom potrebno je urediti mnoge stvari. Država treba stati iza sporta, Republika Srpska, ministarstvo, grad, da bi sportisti imali optimalne uslove. Da bi neko osvojio medalju, on mora biti profesionalac, da trenira dva puta dnevno, da mu karate bude preokupacija. To je ciklus od četiri godine i samo tako, i uz kvalitetan rad, može se podići nivo karatea i onda bi se moglo jurišati na jednu od medalja. Ako ne bude podrške jako teško će se osvojiti. Tako je u svakom sportu. Sadašnji karatae ja na amaterskim osnovama. Bez obira na medalje, koje smo osvajali, moraćemo da to podignemo na jedan viši nivo, ali samo uz podršku države“, kaže Kremenović.
Karate je jedan od najmasovnijih sportova i može se reći da se dobro radi u mlađim kategorijama.
"Dobro se radi. KK Energija je dvije godine za redom najuspješniji u Bosni i Hercegovini u uzrastu od 10 do 14 godina. To sve postižemo uz pomoć roditelja. Bez pomoći opštine i minstarstva to nije moguće. Čime zadržati nekog seniora ? Kako im reći da dolaze na trening, a da im zauzvrat ništa ne nudite. Dakla moramo imati pomoć države. Oni odlaze sa 16- 17 godina jer im nemamo šta ponuditi“, smatra Boris Popović.
Njegovog imenjaka Jeličića u karateu je zadržala ljubav prema tom sportu.
"Mene je ljubav održala prema karateu. Mislim da su u to vrijeme, kada smo mi trenirali bili puno bolji uslovi. Mi kao seniori nismo plaćali ni jedno takmičenje. Danas imate situaciju da troškove na Evropsko i Svjetsko prvenstvo i na razne turnire snose klubovi. Tako da je čini mi se prije bilo puno bolje. Olimpijske igre su veliki projekat i država mora da stoji iza toga. Evo poslije igara u Riju, koje su naredne godine, počinje olimpijski ciklus za igre 2020. Ja vidim tu veliki problem jer se u to treba ući maksimalno ozbiljno. Mi već kasnimo u odnosu na ostale zemlje. Srbija odnosno OKS daje stipendije vez zadnjih pet- šest godina. Iako nisu bili olimpijski sport. Tako da su oni već sad u prednosti. Krenuli su u sistem. Ima još do 2020. ili 2024. godine, ali mora se ozbiljno stati iza toga“, kaže Boris Jeličić.
Veliki problem za karate sport i jedan od najvećih razloga zašto nisu i do sada bili olimpijski je postojanje zaista velikog broja federacija. Oni koji žele da nastupe moraće se prikloniti WKF federaciji, jedinoj koju priznaje Međunarodni olimpijski komitet.