Selektor vaterpolo reprezentacije Srbije govorio o uspehu na Olimpijskim igrama, sa kakvim se sve pritiskom nose on i njegovi igrači, problemima u srpskom vaterpolu i zbog čega ne želi da skoči u bazen i proslavi sa vaterpolistima?
Sjajan rezultat i prvo olimpijsko zlato u vaterpolu za Srbiju posle 28 godina nisu došli slučajno.
Samo selektor "delfina" Dejan Savić zna kroz šta je sve prošao otkako je decembra 2012. godine seo na klupu reprezentacije. Pritisak za stalnim vrhunskim rezultatima, nepraštanje lošeg dana i smena generacija "tresli" su srpski vaterpolo uz stalne probleme domaćih klubova.
Kada su "delfini" loše započeli igre u Riju narod je brzo izgubio veru u momke koji su ih toliko puta obradovali, ali bilo je i onih koji su verovali da četi Dejana Savića nema ravne. I bili su u pravu.
Reprezentacija Srbije je u finalu savladala Hrvatsku (11:7) i osvojila zlato.
"Prevalili smo mnogo toga preko svojih leđa, možda najviše ja", kazao je Savić na početku intervjua za rođendanski broj "Večernjih novosti".
"Od pritisaka, od problema, od svih negativnosti s kojima smo se susretali, krenuvši od sedmog mesta na Svetskom prvestvu 2013. u Barseloni. BIo je to ozbiljan šamar koji je pre svega osvestio mene i naročito reprezentativce", objasnio je on.
Tenzija je sveprisutna.
"Možda je igračima na neki način bilo lakše jer su imali klupske sezone izvan zemlje tako da nisu gledali šta se događa ovde. A ovde je situacija, koliko god je mi ulepšavali, alarmantna i kritična".
Svestan je da je najveća odgovornost sa rezultatima bila na njemu. Upozorava da pred svako takmičenje, i dok ne počne, narod oko vrata njega i njegovih igrača okači zlatne medalje, ali da nije bilo tako lako u Riju.
"Realno sve do Rija nismo bili psihički i fizički spremni da osvojimo prvo mesto. Ova generacija je na SP 2009. u Rimu, kada su postali prvaci sveta, pokazala da stvarno ne preza ni od čega, da se ne plaši nikoga i pokazala je izuzetan kvalitet. U Londonu nisu sazrelu, a posle sedmog mesta na SP u Barseloni postali su toliko dominantni", kazao je on i podsetio da je napravljen niz od osam uzastopnih zlatnih medalja.
Na pitanje da Vaterpolo savez Srbije ima lepu (reprezentativna) i sumornu (klubovi) stvarnost odgovara...
"Organizacija, stručni savet moraju da naprave strategiju za naredne godine, da vidimo šta dalje. Problem je što klubovi materijalno stoje loše, što je loša infrastruktura, stistem podele strestava, što je struka nezadovoljna i što nas deca napuštaju. Dugujemo veliku zahvalnost predsedniku Nikoliću, premijeru Vučiću, ministru Udovičiću, OKS, jer su stvorili odlične uslove za finansiranje priprema reprezentacije. Ali, klubovi nemaju tu mogućnost finansiranja. S jedne strane ostvarili smo cilj, a s druge je visoka cena propasti klubova. A ako klubovi nemaju budućnost - nema je ni reprezentacija", ocenio je Savić.
Međutim, koliko god bilo tih zlata - Dejan Savić ne poštuje "običaj" da skoči u bazen.
Objasnio je i zbog čega je to tako...
"Želeo sam to da uradim u Riju", počeo je on...
"Ali, stvorila se fama oko toga, što me veoma nervira. Smeta mi što neobavezne stvari izlaze u prvi plan, a ne one koje se tiču takmičenja, igrača. U Riju nisam skočio, iako su svi očekivali. Još ranije sam odlučio da isceniram nekoliko događa da poremetim novinare, da pišu o nekim stvarima, a ne o vaterpolu", rekao je on za kraj.