"Njih niko nije pogledao četiri-pet godina, bili su juniorski reprezentativci, sad treba neko da ih vidi", govorio je vidno emotivno ispražnjeni selektor rukometaša, posle utakmice u vrelom SPENS-u.
"Jako bih voleo da ste bili na mojoj klupi", uspeo je da se nasmeje vidno emotivno i fizički izmoreni Nenad Peruničić ove nedelje uveče u "press" sali dvorane SPENS.
Novinari, koji su slavlje naših rukometaša mogli da vide još na centru igrališta, odmah posle prečke koja je odjeknula za kraj drame u "biti ili ne biti" utakmici sa Švajcarskom, ali i čuju prolazeći hodnicima novosadske hale, pitali su selektora zbog čega je tako hladan i snužden.
Ovako-onako, Srbija je uspela da izbori plasman na Evropsko prvenstvo na kraju kvalifikacija u kojima je imala dva boda iz prve četiri runde.
"Vidite mi majicu, kako da se osećam?", pitao je Peruničić, jedan od otprilike 5.000 onih koji su se znojili u vreloj dvorani - što zbog junske jare (čitaj: loše ventilacije), što zbog igre naših rukometaša, sposobnih da vođstvo od 29:25 u samo tri minuta pretvore u šokantnu eliminaciju u kvalifikacijama.
"Navikao sam da nosim kamenje, ovi momci nisu. Bilo je nerazumevanja, ne opravdavam sebe, tražio sam ono što se traži, samo da se oni međusobno ispoštuju. To je ekipa koja diše kao vojska, ja za sedam meseci nemam ružnu reč za njih. Mi možemo da odigramo slabo, ali oni imaju želju, dišu kao jedan", govorio je Peruničić.
"Rekao sam im da sam jako ponosan kakav su pritisak izdržali jer su nas otpisali u oktobru".
DRAMA UŽIVO: SRBIJA, ŠVAJCARSKA I PREČKA NA KRAJU
Podmlađena reprezentacija Srbije započela je kvalifikacije remijem sa Belgijom kod kuće 27:27 i porazom od Švajcarske u gostima 29:25, usledilo je januarsko mučenje na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj i Danskoj i "plasman" na 18. mesto na kraju, ali i mart ohrabrenja - iako je u dvomeču sa neporaženom Hrvatskom osvojen samo bod.
Bilo je 25:25 u Beogradu i 27:23 u Zadru. Ispostavilo se da je taj bod iz "Arene" na kraju bio presudan u "računaljki" sa ostalim prosečnim timovima iz sedam grupa.
"Nije meni problem da trpim kritike, jačale su me ceo život", rekao je Peruničić, koji je prvu pobedu u kvalifikacijama zabeležio prošlog četvrtka protiv autsajdera, Beglije,
"Ovde je dosta novih igrača koje je poziv iznenadio. Njih niko nije pogledao četiri-pet godina, bili su juniorski reprezentativci, sad treba neko da ih vidi. Njima znači što im dajem poverenje, mogu da kažem da je ovakav ili onakav, ali će biti igrač kakav treba da bude", govorio je naš proslavljeni rukometaš, koji se nalazi na početku trenerske karijere i koji je prihvatio da postane selektor u situaciji kada su mnogi bežali od prostorija Rukometnog saveza Srbije.
"Znači uz sve prepreke su se izdigli iznad situacije koja je bila beznadežna. Protiv Hrvata smo već pokazali snagu, ali su imali i mentalnu snagu. Ovo je drugačiji osećaj od klupskog. Ovde te gleda tvoj narod, da ne razočaraš, tu je ta bojazan da će se nešto loše desiti", pričao je u dahu.
"Oni dolaze s osmehom i najvažniji su, mi smo samo vetar u leđa".
Posle kraće pauze, dodao je...
"Malo je reći da sam ponosan".
Da ne priča prazne priče, svedoči i slučaj Dejana Milosavljeva, čoveka koji je prošle nedelje učestvovao u senzacionalnom pohodu Vardara do titule u Ligi šampiona, a onda rovit, umoran i sa povredom došao pravo na pripreme reprezentacije Srbije.
Večeras je branio povređen, rizikujući možda i ugovor...
"Teško je uopšte govoriti o potrošnji nas na klupi, a ne igrača. Veliko poštovanje prema golmanu koji je na svoju odgovornost izašao uprkos povredi. Pokazao je koliko mu je stalo iako je svetska klasa. Mi smo za ovih sedam meseci pokazali koliki je značaj grbu", pričao je Peruničič.
"Moraš da ga voliš i da se daješ uprkos velikim ugovorima. Ovde je familija, porodica. Napravili smo ekipu momaka koji imaju želju, oni su optisani pre sedam meseci. Smatram prerano, ali to nas je ojačalo uprkos svim malerima koji su beskrajni i koji su se danas desili - Dejan, Vorkapić, Marsenić..."
On se složio da ovaj tim ne igra lepršav rukomet, ali...
"Nije ovo bila neka naša igra kako mi želimo, ali momci su se mnogo mentalno dali, bilo je jako zahtevno za nas, Švajcarci su došli kao siguran putnik na EURO bez pritiska. Da je obrnuta situacija, drugačije bi bilo. Nisu imali taj pritisak i iskoristili su naš umor i potrošnju kada smo pravili tehničke greške da se igrači vrate u egal", rakao je i nadovezao se:
"Momci su možda pomislili da smo završili meč, ali kada oni imaju jednog Šmida - ne smete to da zamerite".
Za kraj, poručio je...
"Ovo je njihovo, ovo su oni želeli. Može trener da drži autoritet i disciplinu, ali ako se ne oseća bratski tim - sve je uzalud. Mi nismo ekipa s mnogo zvezda, mi smo tim, kao timski duh i verujem da ćemo biti bolji. Hvala Novom Sadu i publici koji su dali podršku".
Selektore, momci, čestitamo! A, sad na posao, januar će brzo...