U zemljama koje ga još nisu uvele - evro je sve manje popularan i tako će ostati bar još deceniju, ocenjuju ekonomski stručnjaci. Neke zemlje više ni ne razmišljaju o tome.
Nekada je Evrozona bila ekskluzivni klub u koji su želele da uđu sve evropske zemlje. Taj osećaj želje ostao je samo u pojedinim zemljama koje su ili nove ili se nadaju da budu predstojeće članice EU ali među onima koji bolje znaju kako stvari u EU stoje, mišljenja su drugačija.
Nakon grčke krize i rigidnog ponašanja evropskih sila prema "kolevci Evrope" koja ne zna baš sa novce, zajednička valuta sve manje je privlačna zemljama koje ne koriste evro.
Od Poljske do Češke i Mađarske na prihvatanje evra sada se gleda kao na potez prepun rizika i troškova, uključujući i značajnu predaju suvereniteta, navodi "Njujork tajms".
Jedinstvena valuta "veže" države članice ekonomski i politički, ali sada smanjuje entuzijazam za EU te dovodi do preispitivanja evropskih integracija.
Poljska još nije uvela evro, a Velika Britanija i Danska davno su čvrsto odlučile da neće ulaziti u Evrozonu.
"Nikada nisam rekla da ćemo uvesti evro", nedavno je rekla Eva Kopač, poljski premijer, koja ističe da će Poljska uvesti evro "kada to bude koristilo Poljacima i Poljskoj".
"Evro - da, ali nema žurbe", poručuje Aleš Mihal, glavni ekonomski savetnik češkog ministra finansija.
Sve te zemlje brinu se da bi ih prihvatanje evra dovelo u poziciju u kakvoj se našla Grčka zbog fiskalne neodgovornosti.
Rumunija je ranije odredila 2019. kao godinu uvođenja evra. Međutim, Mugur Isaresku, guverner Nacionalne banke, sada tvrdi da će taj proces trajati još deset godina.
"Rumunski BDP iznosi 52 odsto proseka EU. Moramo dostići 70 odsto da bi razmišljali o uvođenju evra", kaže Ciprian Daskalu, glavni markoekonomista "ING banke" u Rumuniji.