NATO je rušilački malj čije su vojne intervencije povećale nestabilnost i nesigurnost u istočnoj Evropi, severnoj Africi i na Bliskom istoku, piše kanadski list "Kronikel herald" (The Chronicle Herald).
U autorskom tekstu Tamare Lorinc pod naslovom "NATO je rušilački malj i Kanada treba da se povuče iz Alijanse", ukazuje se da Alijansa krši odredbe međunarodnog prava i potkopava UN, te da su Kanađani u pravu što se protive članstvu u NATO-u.
Autorka ističe da je bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a uz učešće Kanade, jedna od akcija rušenja, destrukcije i haosa za koje je NATO odgovoran.
"Više od 10.000 bombi je bačeno tokom 78 dana bombardovanja, čime je uništena civilna infrastruktura. Poginulo je oko 2.000 nevinih civila, a više od 200.000 Srba je raseljeno iz svojih kuća", navodi se u tekstu.
U tekstu se podseća na izjavu nekadašnjeg ambasadora Kanade u Jugoslaviji, Džejmsa Bizeta, da je NATO bombardovanje predstavljalo grubo kršenje međunarodnog prava i da je Kanada počinila ratni zločin.
Bizet je 2017. godine rekao da je bombardovanje Srbije uspostavilo opasan obrazac koji je Alijansa kasnije slijedila u Iraku, Libiji, Siriji i Ukrajini.
"Ovaj model agresivnih intervencija NATO-a predstavlja najveću pretnju miru i bezbednosti danas u svetu", rekao je Bizet, kome je kasnije kanadski šef diplomatije zabranio ulaz u Ambasadu u Beogradu i komunikaciju sa drugim diplomatama.
Libija je zemlja u kojoj trenutno vlada haos za koji je direktno odgovorna rušilačka vojna intervencije Alijanse 2011. godine, piše list i podsjeća da su SAD i članice NATO odbacile mirovni plan Afričke unije, koji je podržao tadašnji libijski vođa Moamer Gadafi.
"Umesto toga, NATO je pokrenuo vojnu kampanju pod vođstvom komandanta Kanađanina Čarsla Bušara", piše list i dodaje da je, prema podacima Hjuman rajts voča, više od 7.700 precizno navođenih bombi palo na Libiju za sedam meseci i ubilo stotine civila.
Osim toga, podseća list, NATO je podržao i naoružao pobunjenike koji su ubili Gadafija 2011. godine i koji se danas bore da zbace vladu u Tripoliju, koju su podržale UN.
U tekstu se navodi i da je Misija NATO u Avganistanu praktično propala nakon 18 godina i da najveći deo zemlje kontrolišu talibani.
"Avganistanska vojska i policija, koje su obučavali pripadnici Alijanse, su neefikasne i korumpirane", navodi list i dodaje da nezakonitu centralnu vladu čine ratne vođe koje su finansirale i naoružale zapadne sile tokom rata, kao što je zloglasni Abdul Rašid Dostum.
List navodi da Kanada, pod pokroviteljstvom NATO-a, trenutno komanduje borbenom grupom Alijanse u Letoniji i obučava vojsku u Ukrajini, dok je prošle godine učestvovala u najvećim vojnim vežbama duž granica sa Rusijom.
"Akcije i širenje Alijanse u tom regionu opasno provociraju Rusiju i podstiču novi hladni rat", navodi list.
MILIJARDE U NOVOJ TRCI NAORUŽAVANJA
U tekstu se ističe da "udarne pesnice NATO-a" SAD, Britanija i Francuska troše milione na modernizaciju nuklearnog arsenala.
"Zbog članstva u Alijansi, Kanada i druge saveznice odbile su da se pridruže novom Sporazumu UN o zabrani nuklearnog oružja. Oslanjanje Alijanse na oružje za masovno uništenje predstavlja ozbiljan rizik za kolektivnu bezbednost", ukazuje se u tekstu.
Prema deklaraciji sa samita u Velsu 2014. godine, članice Alijanse dogovorile su da povećaju vojne budžete na dva odsto BDP-a do 2024. godine.
"Prošle godine, 29 članica Alijanse potrošilo je više od jedan trilion dolara na svoje vojske. Nasuprot tome, od 2014. godine Rusija je smanjila vojni budžet za 20 odsto i potrošila je samo 66 milijardi dolara godišnje na vojsku. Intenzivan pritisak NATO-a na članice da neproporcionalno povećavaju vojne budžete preusmerava dragocena sredstva sa hitnih socijalnih i ekoloških potreba i projekata", navode se u tekstu.
