Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović će sredinom maja prisustvovati komemoraciji u Blajburgu u Austriji povodom 70. godišnjice stradanja zarobljenih ustaša i drugih poraženih vojnih formacija u Drugom svetskom ratu.
"Mislim da se stratišta ne smeju koristiti za političke poruke i politizovanje, već isključivo za pijetet prema žrtvama, osudu svih totalitarnih režima i svega što je počinjeno u ime totalitarnih režima", rekla je Grabar-Kitarović za Hrvatsku televiziju.
Ona je rekla da na komemoraciji u Blajburgu, na kojima dosad nije bilo visokih hrvatskih zvaničnika, neće držati govore.
Za razliku od Blajburga, Grabar-Kitarović u nedelju nije bila na komemoraciji povodom 70-godišnjice proboja zatvorenika iz koncentracionog logora Jasenovac, već je tamo otišla sama, bez pratnje medije, 22. aprila, na dan proboja logoraša iz tog ustaškog logora.
Kolinda Grabar-Kitarović smatra da bi obeležavanje 20. godišnjice akcije "Oluja" u Zagrebu trebalo odložiti za sledeću godinu. Ona je rekla da dogovor o načinu proslave godišnjice "Oluje" još nije postignut. Na pitanje da li je za to da osim tradicionalne proslave u Kninu bude i šetnja u Zagrebu, hrvatska predsednica je rekla da ne bi želela "šetnju praznim ulicama Zagreba".
Ona je za HRT rekla da u Jasenovac otišla sama da bi se žrtvama poklonila u tišini.
"Ne želim taj prostor smatrati mestom za bilo kakvu politiku ili politikantstvo i manipulacije. Zato nismo pozvali ni novinare. Htela sam da to bude lično, u tišini, s dubokim pijetetom prema žrtvama", rekla je hrvatska predsednica.
Odluka predsednice Hrvatske da ne ide u Jasenovac izazvala je brojne kritike, a analitičari su ocenili da ta odluka pokazuje još jednu nesaglasnot između predsednice, koja dolazi iz opozicione Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i Vlade koju vodi Zoran Milanović iz
Socijaldemokratske partije (SDP).
Proteklih desetak godina na komemoracijama u Jasenovcu uobičajeno su bili šefovi države – Stjepan Mesić i Ivo Josipović koji su u svojim govorima oštro osuđivali NDH, ustaške zločine i isticali važnost antifašizma za Hrvatsku.
Što se tiče Blajburga, na komemoracijima, na kojima je proteklih godina bila vidljiva i ustaška ikonografija, dosad nije bilo visokih hrvatskih funkcionera.
Ipak, nekoliko premijera i bivši predsednik Ivo Josipović položili su cveće kod spomen-ploče na Blajburškom polju, ali u vreme kad nije bilo komemoracije. Na taj način želeli su da iskažu pijetet prema civilnim žrtvama koje su povlačile s pripadicima kvinsliških vojnih snaga u bekstvu.