Jedan od finalista odabranih u drugom polufinalu Eurosonga ne bi, po glasovima publike, ušao u finale, saopštili su organizatori.
Pravilo, koje se od ove godine prvi put primenjuje, nalaže da finaliste biraju glasovi publike. Uveden je i "žiri podrške", sastavljen od istaknutih (ali ne i imenovanih) ljudi iz sveta šoubiznisa zemalja učesnica. Taj žiri glasa paralelno sa publikom, i ima pravo da odabere jednog finalistu, koji po glasovima publike ne bi ušao u finale. To istovremeno znači da jedan izvođač koji bi, po starim pravilima, ušao u finale, leti kući.
U prvom polufinalu, glasovi publike i "back up" žirija poklopili su se, pa su Grčka, Rumunija, BiH, Finska, Rusija, Izrael, Azerbejdžan, Jermenija, Poljska i Norveška logično "uleteli" u finale.
"Tokom drugog polufinala, žiri je odabrao jednog finalistu, koji nije imao dovoljno glasova publike" saopštila je Evropska radio-difuzna unija (EBU).
"Da su na snazi bila stara pravila, videli bismo jednu drugu zemlju u finalu" potvrdio je izvršni nadzornik Eurosonga Svante Stokselijus.
Dovoljno glasova publike, dakle, nisu dobili predstavnici jedne od sledećih zemalja - Ukrajina, Hrvatska, Albanija, Island, Gruzija, Danska, Švedska, Letonija, Turska i Portugal.
Ko nije bio dovoljno zanimljiv publici? Najmlađa, najstariji? Turski rokeri, poruka mira iz Gruzije, letonski pirati ili islandski bend koji obrađuje hitove Eurosonga?
Organizatori zaista daju sve od sebe da neizvesnost drže na tački ključanja sve do kraja finala. Tako ćemo ime izvođača, kojeg publika ne bi poslala u finale (možda i u pobedu?) saznati tek u nedelju.
(MONDO, Bojana Zimonjić)