Bivši frontmen benda Dire Straits, Mark Nofler, održao je pravi muzički čas u utorak uveče, u Beogradskoj areni.
Bivši frontmen benda Dire Straits, Mark Nofler, održao je pravi muzički čas u utorak uveče, u Beogradskoj areni.
Tehnički savršen, umereno osećajan, višedecenijski iskusan, Nofler (58) priredio je čast Beograđanima da uživo čuju njegove solo stvari, ali i proverene rokenrol himne, zbog kojih je veći deo publike i došao.
"Prateći bend" nije izraz koji se može primeniti na muzičare koji su nastupili zajedno sa Noflerom; klavijaturisti Gaj Flečer i Met Rolings, basista Glen Vorf, bubnjar Deni Kamings, violinista Džon Mekasker i "čovek za sve" Ričard Benet mnogo su više od puke pratnje, a u kombinaciji sa jednim od najboljih gitarista svih vremena, podižu muzičko uživanje na svetski nivo.
Koncert je kasnio oko pola sata, jer se, prema nezvaničnim informacijama, jedan od šlepera sa opremom prevrnuo na putu do Beograda. Problem je očigledno na vreme bio rešen, jer je svaka nota Noflera i ekipe kristalno jasno odzvanjala Arenom.
Posetiocima je bilo najstrože zabranjeno da slikaju koncert, makar i mobilnim telefonima, ali to ih nije sprečilo da već u prvim minutima napuste sedišta i sjure se do same bine. Pesme sa Noflerovih solo albuma, kao i najnovijeg "Kill to get crimson", publika je ispratila kako je velikan i zaslužio, vrišteći u prvim redovima.
Nofler, vlasnik oko 70 vrhunskih gitara, promenio je više instrumenata na bini, dok je naizmenično palio publiku veselijim, kantri pesmama, ili je spuštao šaputavim baladama. Ipak, nije bilo traga smirenosti uz "Romeo and Juliet", a potpuni haos nastao je uz produženu verziju "Sultans of swings".
Sve vreme koncerta, ogromno viseće "oko" posmatralo je Arenu sa bine, a ovaj zanimljivi deo scenografije spustio se pred kraj svirke. Umetnički rekvizit zapravo je u obliku rezonator gitare koja se više ne proizvodi, a može se videti na omotu albuma "Brothers in arms". A za bis, baš ta pesma, uz stotine upaljača u vazduhu.
Muzički heroj odjavljuje se skraćenom temom "Local hero", a (upadljivo mlađa) publika i dalje aplaudira, pa negoduje, tražeći još, i na kraju se polako razilazi. Da ne kvari raspoloženje zvižducima, posle ovakvog koncerta.
(www.mtsmondo.com)