Kris Ria: Paklene plave note u Areni

Ria (57) nastupa i kao sopstvena predgrupa, sa projektom The Delmonts, posvećenim instrumentalnoj muzici kasnih pedesetih godina prošlog veka. Zaista, i dekoracije i muzika podsete vas na filmove u kojima vidite školsku igranku na kojoj su se upoznali roditelji glavnog junaka. Srebrno platno obasjavaju ružičaste lampe, dok Ria i The Delmonts, umesto punča, bez reči serviraju stidljivi rokenrol sa primesama kantrija, podjednako pogodan za "stiskavac" i kadril.

Pevač je počeo karijeru pre tačno 30 godina, i prodao više od toliko miliona ploča širom sveta. Tokom godina, šetao je od rokenrola do bluza, ali ga je potresno iskustvo nateralo da se posveti svojoj jedinoj muzičkoj ljubavi. Nakon teške upale pankreasa, lekari su Krisu rekli da ima oko 50 odsto šansi da preživi.

Posle meseci provedenih u bolesničkom krevetu, shvatio je da nije sve uradio kako je želeo. Obećao je sebi da će, ukoliko preživi, pisati, svirati i živeti bluz.

I tako je i bilo.

Ria i njegov bend The Fabulous Hoffner Blue Notes (asocijacija na čuvene gitare) sviraju samo i jedino bluz "za svoju dušu", a za verne obožavatelje, i stare hitove. Otkrili su nam odakle dolazi bluz uz istoimenu pesmu, a publiku bacili u trans uz "Josephine" i "Easy rider". Sa mnogo žara i sirovih emocija, tražili smo leto u Areni pevajući "Looking for the summer".

Jedan od najrespektabilnijih stvaralaca Velike Britanije, Ria je zaista održao svoje obećanje – čovek (je) živi bluz. U mlađoj publici, njegove plave note stvorile su neke nove akorde, a u starijoj probudile neke uspavane. Romantični su prigrlili svoje "devojke iz Stejnsbija", i dočekali onu pesmu koju su svi, zapravo, došli da čuju, "Road to hell". Čovek koji je prošao svoj put do pakla i nazad i dalje ima žara, pa svoju najpoznatiju (neki bi rekli i najkomercijalniju) pesmu svaki put izvodi kao da nikada nije ni prestajao. Nema govora o šturom odrađivanju ili ulizivačkom "šminkanju" - uz prljavo prženje gitarskih žica i crvene reflektore, Ria muzički daje svom Paklu veliko slovo "P".

Veselje je sačuvano za bis, radosnim pesmicama o plaži, i tome kako čovek nikada nije prestar da bi igrao. Ria je definitivno, na životnom raskršću, doneo pravu odluku koja ga je unapredila kao stvaraoca filozofije misli i muzike. Iz bluz korenja koje je posadio, iznikao je još bolji zvuk, obasjan godinama pod reflektorima scene, i nahranjen ogromnom energijom. Koncert je možda bio nešto kraći, ali "pakleno" jak.

(www.mtsmondo.com)