Miloš Biković govori o saradnji sa Nikitom Mihalkovim, Božijoj volji koja mu je omogućila to iskustvo i nemiru koje tabloidi mogu da donesu
Radomira Šapera, kaže, nije pokušao da imitira.
"Uvek bi mogao da se pojavi neko ko će reći 'ne, on se nije češljao na tu stranu' ili 'on je zulufe terao na gore'". Umesto toga, Biković je na izgradnju lika gledao kao impresionista. "Znao sam da ne mogu da igram Radomira Šapera, već da, inspirisan njegovom ličnošću i delom, izrazim svoj pogled na tog čoveka i njegov put", rekao je Biković, a onda otkrio i par zanimljivosti o saradnji sa Nikitom Mihalkovim u filmu "Sunčanica".
"Od početka su se dešavale stvari koje su teško racionalno objašnjive. Kako razumeti situaciju kad ti neko kaže da Mihalkovu, oskarovcu, napišeš pismo, a ti to odbiješ tvrdeći: 'Ako je Božja vola, to će se desiti'.
Dakle, ne napišeš pismo i to se ipak desi. A, onda, povrh svega, ne dobijem glavnu ulogu za koju su me pozvali na kasting, hvala Bogu, jer da sam je dobio, morao bih da odbijem pošto sam bio vezan za Srbiju snimajući 'Montevideo 2'. Kada sve te činjenice sagledate, shvatite da se stvari prvo dešavaju po Božjoj volji i na metafizičkom planu, a da je ono što se dešava u realnosti posledica duhovnih uzroka", rekao je Biković.
Glumac je govorio i o činjenici da iako popularan nije "tabloidan", tačnije o granicama preko kojih nikako ne bi išao zarad popularnosti.
"Ne znam gde su mi granice. Određujem ih prema osećaju. Valjda mi je osećaj utisnut vaspitanjem i procesom samoizgradnje. Ono što sam imao priliku da vidim jeste da, koliko god tabloidi mogu štete ili nemira da nanesu, ako se tom novinaru obratite lično, kao čoveku, s razumevanjem da je situacija takva i da on mora od nečega da živi, uglavnom naiđete na razumevanje".