Zašto je indeks telesne mase prevara

Ne tako davno, gojazni ljudi su smatrani zdravim, a doktore su mnogo više brinuli neuhranjeni Amerikanci, od kojih su neki bili previše siromašni da bi priuštili sebi zdrave i hranljive namirnice.

Međutim, nove tehnologije u proizvodnji hrane donele su više jeftinih namirnica na sto i situacija se preokrenula.

Osiguravajuće kompanije su primetile da deblji vlasnici njihovih polisa ranije umiru od onih koji su prosečne težine. Potražili su način na koji bi mogli da izmere višak masti i naleteli na jednostavnu formulu koju je još 1832. razvio belgijski matematičar Adolf Ketelet. Formula podrazumeva da se težina podeli sa kvadratom visine u metrima.

Tako je indeks telesne mase ušao u zvanična istraživanja i, tokom osamdesetih, u kliničku sliku.

Danas, skoro svi doktori proveravaju tokom rutinskog pregleda i indeks telesne mase. Ako je ispod 18,5 smatra se da ste neuhranjeni, od 18,5 do 24,9 je normalno, dok će vam ukoliko je veći od 25 savetovati da smršate.

Ono što je zbunjujuće u čitavoj priči je da novija istraživanja pokazuju da osobe kojima indeks govori da su gojazne zapravo žive duže u poređenju sa osobama “normalne” težine. Tu pojavu stručnjaci nazivaju paradoks gojaznosti.

Da li bi trebalo u potpunosti zanemariti indeks telesne težine? Ne, ali to ne treba da bude jedino merilo nečijeg zdravstvenog stanja. Mnogo je pouzdaniji odnos između obima struka i kukova. Što je struk širi, osoba je u većoj opasnosti od bolesti srca.