Pročitajte koje su to stvari koje ljudi u invalidskim kolicima ne podnose u svakodnevnoj komunikaciji i ophođenju prema njima.
Moli Polden je mlada devojka koja je u invalidskim kolicima. Ovo je lista stvari koje ona preporučuje da ne praktikujete ukoliko želite da pokažete neophodno poštovanje prema osobi sa invaliditetom.
1. Sagnete se kada pričate sa mnom
Nisam dete i nema potrebe da se saginjete kada mi se obraćate.
2. Pričate sa osobom koja je pored mene, umesto sa mnom
Samo zato što sam u invalidskim kolicima, to ne znači da ne mogu da vodim regularnu konverzaciju ili donosim sopstvene odluke. Misli, u redu je to, ja ću samo da nastavim da sedim ovde, dok vi pitate moju mamu da li želim čaj sa šećerom.
3. Trgnete se kad vam idem u susret, kao da ja nemam kontrolu kuda idem i da ću naleteti pravo na vas
Iskreno, ja imam kontrolu nad ovim kolicima i kunem se da nisam nameravala da se zakucam u vaše članke. Međutim, nakon takve preterane reakcije, ne mogu da kažem da ne budem u iskušenju da to uradim.
4. Upućujete mi osuđivačke poglede kada se automobilom parkiram na mesto za invalide
Samo zato što sam u svojim ranim dvadesetim godinama, ne znači da nije moguće da zapravo imam realnu potrebu zbog koje se parkiram na mesto za invalide. Uživanje koje osetim kada vidim njihova lica dok izvlačim invalidska kolica iz kola, je neprocenjivo.
5. Pokazujete na mene svojoj deci
Ovo je nešto što je više primetila moja mama, nego ja. Zaista mi ne smeta kada me deca posmatraju, jer su iskreno radoznala, ali ako njihovi roditelji pokazuju na mene... to nije okej ljudi.
6. Pričate sa mnom kao da sam gluva
Noge su te sa kojima imam problem. Moje uši su sasvim u redu.
7. Fotografišete me dok sam u prevozu
Ovo je zapravo istinita priča. Sedela sam u metrou i neka žena me je fotografisala, ali je zaboravila da isključi blic. Možda je slikala druge ljude ili nešto zanimljivo što joj je privuklo pažnju, ali nisam baš toliko ubeđena u to, s obzirom da se uznemirila kada je shvatila da sam videla šta je uradila. Jure me paparaci i pre nego što sam poznata...
8. Pokušavate da pogodite zašto sam u invalidskim kolicima, od čega "bolujem"
Procenjeno je da moja bolest pogađa jednu u 20.000 osoba. Mogu prilično da garantujem da nećete uspeti da pogodite šta je u pitanju. Oh... ipak ćete da pokušate? Okej...
9. Pitate me "šta sam to sebi uradila"?
Osim ukoliko ne računamo genetsku mutaciju koja se dogodila još dok sam bila u materici, onda nisam "uradila ništa sebi". Samo zato što sam u invalidskim kolicima u 21. godini, to ne znači da sam slomila nogu.
10. "Rođak druga mog brata je u kolicima. Da li ga poznaješ?"
Ozbiljno. Ovo čak i ne zaslužuje odgovor.