Iako medicina napreduje, i transplantacije više nisu retkost, neke organe nije moguće zameniti doniranim.
Mozak, glava, oči spadaju među organe koje nije moguće zameniti doniranim, niti će to biti moguće u bližoj budućnosti.
Presađivanja danas više nisu ograničena na vitalne organe: srce, jetru ili pluća. Ljudi danas mogu dobiti i novu šaku ili matericu, ali, kod nekih organa to još nije moguće. Na vrhu te liste je mozak, a razlozi su i tehnički i etički, kažu stručnjaci.
"Sve što ima veze sa nervnim sistemom najteže je presaditi jer nemamo efikasne tehnike za regeneraciju nerava", objašnjavaju naučnici.
Transplantacije mozga i očiju sada su izvan mogućnosti moderne medicine.
Neki hirurzi, navodno, planiraju da presade glavu, ali je opšte mišljenje da bi pacijent, po svemu sudeći, umro. Mnogi sumnjaju da je moguće spojiti nervna tkiva dve kičmene moždine.
Tu je i dodatni problem presađivanja mozga. Osoba kojoj bi presadili tuđi mozak borila bi se sa krizom identiteta, navode časopisi koji se bave neurologijom.
Takvi problemi su se već pojavljivali u slučajevima transplantacija lica i ruku.
Nastala psihološka konfuzija mogla bi dovesti i do ozbiljnih psihičkih problema, pa i ludila.
Testisi spadaju među organe čija transplantacija otvara moralno pitanje: "Ako primalac sa novim testisima postane otac - čija su deca? Njegova ili donorova?"
S obzirom da doniranih organa nikada nije dovoljno, korišćenje životinjskih srca, pluća ili jetre za spas ljudskih života predstavlja sveti gral medicine.
Ali, ljudsko telo odbacuje organe drugih vrsta.
Naučnici sada pokušavaju da modifikuju imuni sistem ljudi i spreče napad na organe - "uljeze", koje ljudsko telo doživljava kao pretnju.
Uz sve to, ako bi bi dolazilo do takvih transplantacija, moralo bi se sprečiti i eventualno prenošenje životinjskih bolesti na čoveka.