Odlučili ste da se tetovirate, prvi, drugi, peti ili stoti put, odabrali motiv i umetnika koji će vam ulepšati kožu. Mislite da ste spremni? Evo šta bi još trebalo da uzmete u obzir.
Dok oni koji nameravaju da se tetoviraju najviše brinu za kvalitet dizajna ili strahuju od bola, Evropska komisija zabrinuta je zbog potencijalnih posledica po zdravlje, piše portal "Politiko".
Kako navodi, trenutno ne postoje opšti standardi EU o tome šta majstori za tetovaže mogu da ubrizgaju pod kožu svojih mušterija.
Iako postoje strogi bezbednosni propisi za boje koje se koriste u kozmetičkoj i tekstilnoj industriji, nema takvih ograničenja za salone za tetoviranje, ukazuje "Politiko".
Ističući da Evropska agencija za hemikalije (ECCA) smatra da to, zbog bezbednosti mušterija, mora da se promeni, "Politiko" ukazuje da bi uvođenje propisa za tetoviranje moglo da se ispostavi kao teško, pošto je sama industrija podeljena, a tatu majstori uglavnom koriste boje, namenjene drugim svrhama.
Pored toga, dodaje, istraživanje koje je podstaklo zabrinutost javnosti po zdravlje nije najjasnije.
Naime, iako je dokazano da neke supstance, pronađene u mastilu za tetoviranje, mogu da budu kancerogene, nisu sprovedena nikakva istraživanja koja bi direktno testirala vezu između tetovaža i pojave kancera kod ljudi.
Pogledajte fotografije:
Anketa
Šta vi misite o tetoviranju?
-
To je forma umetnosti
22.52% (34)
-
Tetovaže su seksi!
20.53% (31)
-
Zavisi kako osoba to "nosi"
25.83% (39)
-
Užas, to mi je odvratno
31.12% (47)
Kako bi imala uvid u hemikalije, koje se koriste prilikom tetoviranja i potencijalne rizike koje predstavljaju, Komisija je prošle godine tražila od Evropske agencije za hemikalije da istraži supstance koje se koriste u mastilima i utvrdi da li su bezbedne za ubrizgavanje ispod kože.
Krajem 2017, Evropska agencija za hemikalije je objavila rezultate i predložila najveće ograničenje hemikalija ikada u smislu obima, koje uključuje više od 4.000 hemikalija, što je obrazloženo na 500 stranica.
Naučni odbori agencije će kasnije ove godine uputiti predlog Komisiji, koja ima rok od tri meseca da odluči da li će prihvatiti predlog.
Kako navodi "Politiko", ne postoji konzistentnost ni u označavanju mastila za tetoviranje - dok se na nekima navodi lista sastojaka i zemlja proizvodnje, na drugima nema takvih podataka.
"Politiko" ističe i da se mastila sama po sebi ne proizvode se za tetoviranje jer, navodi, čak i sa 12 odsto Evropljana koji imaju tetovažu, tržište je premalo.
Iako ne postoje opšta pravila EU o bezbednosti mastila za tetoviranje, sedam zemalja, među kojima su Švedska, Belgija i Španija, primenjuju u različitim stepenima rezoluciju koja je usvojena 2003. godine i ažurirana pet godina kasnije.
Rezolucijom Saveta bezbednosti je predviđeno da mastila za tetoviranje moraju da ispoštuju minimum standarda za kozmetičke i prehrambene proizvode, a isključena je upotreba određenih hemijkalija.
Predsednik Evropskog društva za istraživanje tetovaža i boja i profesor dermatologije u Kopenhagenu, međutim, ocenjuje da se primena tih pravila pokazala kao neuspeh.
Sociekonomski analitičar u Evropskoj agenciji za hemikalije Evgenija Stojanova kaže da su glavni problem rezolucije Saveta bezbednosti otvpoene granice u Evropi.
Čak i ako jedna zemlja prihvati rezoluciju, umetnik ili studio mogli bi da lako dođu do mastila iz susedne zemlje, koja ima drugačije standarde.
Opšti propisi EU bi rešili taj problem, napominje "Politiko".
S druge strane tatu majstor i vlasnik jednog studija za tetoviranje Jens Bergstrom strahuje da bi opšta pravila EU samo dodatno proterala praksu u podzemlje.