Ako se ne borite protiv anksioznosti na zdrav način, možete steći toksične mehanizme odbrane i druge anksiozne navike, koje štete vašem zdravlju.
Pomislite samo kako utiče na vaše zdravlje to što pušite da biste se izborili sa stresom ili ostajete budni do kasno jer ste previše anksiozni da biste zaspali. Pored toga što to ni najmanje ne pomaže vašoj anksioznosti, neke od ovih navika vam čak i narušavaju zdravlje i čine vas sklonijim zapaljenjima.
Zato je dobro da budete svesni ovakvih navika i načina na koji utiču na vaše zdravlje.
Zapaljenje u telu može prirodno da se desi, ali definitivno ne želite da svojim ponašanjem tome doprinesete.
Nutricionistkinja Karin O’Salivan objašnjava da je "zapaljenje prirodna reakcija tela na povredu".
"To može da bude akutni ili kratkoročni odgovor na povredu ili neko hronično stanje, što je konstantno ili uporno stanje zapaljenja".
Hronično zapaljenje biste svakako voleli da izbegnete, jer ono, kako objašnjava O’Salivanova, vodi do bolesti.
Dakle, pored toga što bi svakako trebalo da preduzmete nešto u lečenju te svoje anskioznosti, valjalo bi i da razmislite o ovim nervoznim navikama.
"Da biste zamenili lošu naviku, morate da je zamenite nečim dobrim", kaže nutricionistkinja. Ona savetuje da ako, na primer, pušite kada ste nervozni, prestanete to da radite i umesto toga šetate kada vas uhvati nalet anksioznosti.
Pročitajte još o anksioznim navikama.
Plitko dišete
Kada ste anksiozni, moguće je da plitko dišete, a da to ni ne shvatate. I možda vam se to ne čini strašno, ali ova navika može da vas učini sklonijim zapaljenju.
"Disanje određuje koliko kiseonika se nalazi u telu i promoviše detoksikaciju. Najbolje je disanje iz dijafragme, što je način na koji prirodno dišemo kada smo deca. Ali, kako smo stariji, često smo pod stresom i sve više dišemo iz pluća", kaže stručnjak za zdravlje Džasmin Talej.
Kada ste anksiozni, primetićete da pomalo zadržavate dah ili ne dišete onoliko duboko koliko je telu potrebno. Ako uhvatite sebe da to radite, pobrinite se da počnete da pravite duboke udahe, kako biste se odbranili od zapaljenja.
Jedete uglavnom obrađenu hranu
Ovakve namirnice su možda jeftinije, lakše se i brže pripremaju, što su neki od razloga zašto su tako primamljive kada ste previše anksiozni i pod stresom da razmišljate šta biste drugo jeli.
Ali, ipak bi trebalo da razmislite dvaput pre nego što obrađene namirnice postanu veliki deo vaše ishrane.
"One podstiču zapaljensku reakciju u telu, tako što kreiraju markere zapaljenja u organizmu kada jedemo hranu koja se našem telu ne dopada", kaže nutricionistkinja.
Naravno, OK je da povremeno jedete ovakvu hranu, sve dok se generalno držite zdravih namirnica. Svakako, bilo bi dobro da unapred pripremate obroke jer su tako manje šanse da padnete u iskušenje i jedete nezdravu hranu, čak i kada ste anksiozni.
Pušite
To je verovatno jedna od najčešćih navika koje se ispoljavaju u nervozi, i jedna je od tih koje vode do zapaljenja, pored svih ostalih načina na koje narušava zdravlje.
"Lako je zapaliti cigaru kako biste se nakratko smirili. Problem je u tome što nikotin oslobađa zapaljenske ćelije u telu", kaže stručnjak za zdravlje Kelvin Mekdafi.
Ukoliko vaša lista "zašto treba da prestanem da pušim" nije već dovoljno velika, dodajte zapaljenje kao još jednu stvar za motivaciju.
Jedete previše šećera
Sasvim je u redu da umereno jedete slatkiše, ali je važno i da znate kakve efekte imaju na vaše telo.
"Slatkiše često povezujemo sa osećajem smirenosti i sreće, a fiziološki, prilikom jedenja se oslobađa serotonin, hemikalija zbog koje se osećamo dobro", objašanjava nutricionistkinja O’Salivan.
"Međutim, mi smo okruženi slatkišima, koji imaju mnogo kalorija i masti, što je kombinacija koja povećava zapaljenje u telu. Iako možda osećate trenutno olakšanje kada pojedete slatkiš, to doprinosi zapaljenju koje se u telu već odigrava zbog stresa".
Zamenite slatkiše nekim zdravijim varijantama, a pokušajte i da se suočite sa uzrokom stresa i anksioznosti.
Nikada ne usporavate
"Kada previše radimo, povećava se nivo kortizola", kaže stručnjak za zdravlje Bet Šo. "Ovaj hormon utiče na imuni sistem i dovodi do zapaljenja u telu", dodaje ona, insistirajući da je bolje da pravite što više pauza, šta god da radite.
Ne pokušavajte da uradite sve odjednom, pametno rasporedite obaveze i odvojite vreme za odmor i brigu o sebi – nikakav posao nije važniji od vašeg zdravlja.
Ne spavate dovoljno
"Kada smo nervozni, zabrinuti i pod stresom, aktivira se naš simpatetički nervni sistem", kaže nutricionistkinja specijalizovana za psihološku vezu sa hranom, Samanta Iton. "Time se povećava proizvodinja kortizola, a naše spavanje je regulisano cirkadijalnim ritmom koji zavisi i od lučenja kortizola".
Kao posledica svega toga, moguće je da dugo ležite budni noću, što vremenom može da dovede do hronične nenaspavanosti i još više zapaljenja.
Da biste se rešili ove loše navike, bilo bi dobro da nađete neki način da se opustite pred spavanje – šetajte, praktikujte jogu, družite se sa prijateljima, slušajte muziku, čitajte...
Kritikujete sebe
"Neke navike koje povećavaju zapaljenje su zapravo samouzrokovani stres", kaže Iton. "Kritikovanje sebe, svaljivanje krivice na sebe, stavljaju pritisak na vas da budete savršeni, dovode do osećaja krivice i teraju vas da brinete zbog raznih stvari".
Sve to dovodi do anksioznosti, što znači i više stresa i više kortizola u telu, a to znači i više zapaljenja.
"Mozak ne razlikuj izvor stresa, i isto reaguje bez obzira na to da li ste vi sami uzrokovali stres, stimuliše simpatetički nervni sistem i oslobađa kortizol, dovodeći do zapaljenja“, objašnjava Iton.
Dobra vest je da ove loše navike, možete da se rešite uz malo truda, tako što ćete negativne misli zameniti pozitivnijim. Ako to ne možete sami, potražite stručnu pomoć.