Da li reakcija na stresnu situaciju izaziva strah, ili je obrnuto?
Normalna telesna temperatura kreće se između 35,8 i 37 stepeni Celzijusa, a više od toga smatra se povišenom. Jedan od simptoma korona virusa jeste i povišena temperatura. Međutim, naučnici upozoravaju da se hipertermija može javiti i kao posledica stresa.
Nije nepoznato da psihološki stres može da podstakne fiziološke reakcije, uključujući hipertermiju. Naučnici su identifikovali takozvani neuronski krug koji uzrokoje povećanje temperature izazvane stresom.
Možda ste primetili da u određenim situacijama, a koje vas na neki način teraju da izađete iz udobnosti sopstvene rutine, osećate nagle promene u organizmu - lupanje srca, ubrzano disanje, povišen pritisak, znojenje dlanova...
Ovi fiziološki odgovori predstavljaju mehanizme koji nam pomažu da prilikom susreta sa neposrednom opasnošću pripremimo telo za tipične reakcije - "borbu ili beg".
Drugi ključni odgovor je povećanje telesne temperature. Emocionalni stres može uzrokovati psihogenu groznicu kod mnogih vrsta sisara, od glodara do ljudi, kažu naučnici.
Šta je neuronski mehanizam koji stoji u osnovi ove pojave?
Najnovija istraživanja zasnivaju se na studiji iz 2004. godine koja se bavila analizom neuronskog kruga koji uzrokujue proizvodnju toplote, koristeći smeđe masno tkivo. Ovo tkivo, odnosno masnoće koje nazivano "dobrim", po potrebi mogu da stvaraju toplotu. Blokiranjem aktivnosti proteina b3-adrenergičkih receptora, kojih ima u velikoj količini u smeđim masnoćama i koje omogućavaju tkivu da reaguje na signale neurona, smanjuje se hipertermija izazvana stresom.
Tokom studije 2004. godine, istraživači su ubrizgavali virusne "retrogradne tragače" u smeđu masnoću pacova. Kretanje tih tragača kroz povezane neurone omogućilo je istraživačima da identifikuju oblasti mozga (rMR i DMH) iz kojih neuroni utiču na masnoće. Kada su naučnici veštački aktivirali put DMH do rMR, otkrili su porast neuronske aktivnosti i proizvodnju toplote u smeđoj masti. Neočekivano, aktiviranje ovog puta takođe je ubrzalo rad srca i podiglo krvni pritisak, što sugeriše da bi DMH-rMR mogao da koordinira različite fiziološke reakcije tokom stresa.
Filozof i psiholog Vilijam Džejms sugerisao je da je strah interpretacija fizioloških odgovora na pretnju, umesto obrnuto – da reakcija nastaje kao posledica straha. Umesto što, na primer, bežimo od medveda jer se bojimo, mi se zapravo bojimo jer bežimo od medveda.
Pa tako, ako je Džejms u pravu, pacovi bi trebalo da prestanu da se boje ako su njihovi fiziološki odgovori na pretnju blokirani. U normalnim uslovima, poražena životinja će pokušati da se drži podalje od agresora kako ne bi sebe ugrozila. Suprotno tome, "naivne" životinje koje prethodno nisu doživele poraz, ne pokazuju znake straha i s velikim interesovanjem istražuju dominantnog pacova, odnosno agresora. Izuzetak je kada su naučnici blokirali ovaj DMH-rMR put kod životinja koje su iskusile poraz. One su se ponašale poput "naivnih" pacova.
Dakle, manifestacija ponašanja u strahu, a možda i percepcija straha (koja se može zaključiti samo iz ponašanja kod pacova), zavisi od telesnih reakcija na pretnju. Ovi podaci zapravo otkrivaju zašto je potrebno da duboko udahnemo pre suočavanja sa nekim našim strahom (poput nastupa u javnosti i sl). Kontrolisano disanje i bolji protok kiseonika u mozak nas smiruje.Istraživanje takođe sugeriše da bi suzbijanje fizioloških reakcija na stres moglo biti efikasan način za ublažavanje stresa.
Takođe, studija sugeriše i da blokiranjem ovog puta dolazi i do sprečavanja podizanja temperature, kao manifestacije stresa (ne važi ukoliko je izazvana drugim uzrcima poput infekcije, prehlade, promenama spoljne temperature i sl).
Pratite Mondo.ba na Facebooku, Instagramu i Twitteru. Aplikacija je dostupna za IOS i Android telefone.