Mnogi ogledi pokazuju da je "osećaj za brojke”, to jest sposobnost zapažamo brojnost nečega (u manjim količinama) čoveku urođena.
Po nekim naučnicima univerzalnost matematike upravo i nastaje zahvaljujući našem mozgu koji nam zapoveda da razmišljamo na određeni način. Taj osećaj, uostalom, imaju i životinje, koje odmah uočavaju da li pred sobom imaju jednu, dve, tri ili više jedinki svoje ili druge vrste.
U Amazoniji postoji pleme Mundurukus čiji članovi znaju da broje do četiri, a za sve što je preko toga kažu "mnogo”. Oni sigurno nemaju manje intelektualne sposobnosti od drugih ljudi, ali su se jednostavno prilagodili okolini u kojoj žive gde računanje nije od velike pomoći u svakodnevnom životu. Matematika bi za njih, kako smatraju neki stručnjaci, značila da treba da žrtvuju neke druge sposobnosti (na primer, smisao za orijentaciju u prostoru) koja im je mnogo važnija za preživljavanje u džungli, piše "Politikin zabavnik".
Čini se da i deca od samo nekoliko meseci već imaju osećaj za brojke. Ako gledaju u neku kutiju u koju je prvo stavljeno pet predmeta, a potom još pet, očekuju da ih ima deset. Ako neko potom skloni pet predmeta, gledaju začuđeno, jer primećuju da u kutiji nešto nedostaje.
Za praistorijskog čoveka prvi oblik razumevanja količine nečega bilo je brojanje, a to nije isto što i osećaj za brojke. Naši daleki preci počeli su da broje pre 30.000 godina, o čemu svedoče kosti s urezima nađene u Čehoslovačkoj i Kongu.
Koji je bio sledeći korak ne zna se, ali ipak sve ukazuje na to da je matematika rođena pre pisanja. Potom je ova nauka postajala sve apstraktnija tako da danas sposobnost računanja više ne čini dobrog matematičara.
(www.mtsmondo.com)