• Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Petrić za MONDO: Kako se navići na majmune, rižu..

Autori mondo.ba Autori Nemanja Babić

Fudbaler Bojan Petrić za MONDO pričao o fudbalu u Aziji, hrani, vrućinama, majmunima....

Cilj većini fudbalera, koji profesionalno igraju u Bosni i Hercegovini i zemljama okruženja je pronaći inostrani angažman. Lige petice uglavnom su rezervisane za „top klasu“ fudbalera i rijetki su oni koji se mogu pohvaliti igranjem u najvećim evropskim klubovima.

Rijetki su i oni koji se "ohrabre“ da krenu u avanturu u zemlje, koje nama nisu baš najpoznatije kao fudbalske. Bojan Petrić je za MONDO ispričao zanimljivu priču o tome kako je igrati u Maleziji, Vijetnamu i Bangladešu, gdje je trenutno.

Petrić je karijeru počeo u rodnom Brodu, u ekipi Poleta, onda je igrao za Rudar Ugljevik, potom je nastupao za banjalučki Borac, pa Novi Pazar i onda je krenula azijska avantura.

"Poslije odlaska u Novi Pazar 2012. godine nije sve krenulo kako treba tamo. Imali smo loš raspored, došlo je do smjene trenera i tako da se nisu poklopile moje i njihove ambicije i rad kluba pa sam odlučio da napustim Novi Pazar i pri tome sam se čuo sa prijateljem Dragićem koji mi je preporučio da odem za Maleziju jer sam u tom trenutku bio sobodan igrač“, počeo je priču za MONDO Petrić, koji se nije puno dvoumio oko zemlje u kojoj je jedno vrijeme nastupao i Perica Ognjenović.

"Nije mi dugo trebalo da odlučim da odem pošto sam od njega čuo da je odlično tamo. Odlučio sam preko noći da odem u Maleziju. A da igrao je i Perica Ognjenović jednu sezonu, to sam i ja tek vidio tamo kad sam došao i vidio njegove slike na stadionu. Dočekali su me jako fino u klubu koji je bio na pripremama u Kuala Lumpuru. Upoznao sam se sa igračima i trenerom i krenuo da treniram sa ekipom".

U početku se nije bilo lako navići na novu kulturu, novi način ishrane i nove običaje.

"Klub je bio iz Terenganua, ali drugi klub u gradu pošto su bila dva iz grada. Za navići se na njihove uslove nije bilo lako. Prvo što sam došao su me dočakale visoke temperature. Baš je bilo vruće i još kad se sjetim da su treninzi bili u pet sati, bilo je jako teško. Hrana je bila totalno drugačija od one što sam ja navikao, pa je to bilo teško za priviknuti se, ali sam uspio i sad se jako brzo priviknem. Što se tiče društva i tu je sve drugačije, ali tu sam se lakše privikao jer mi je bilo zanimljivije i učio sam te nove kulture njihove tako da mi je kao što sam rekao to bilo zanimljivo", kaže Petrić, koji se godinu dana zadržao u Maleziji.

"Zadržao sam se godinu u Maleziji pa sam uz dogovor sa menadžerom otišao za
Bangladeš. Poslije kad sam se vratio do Malezije da posjetim drugara nisu me bili
zaboravili. Čak su i na ulicama me prepoznavali i pozdravljali i pitali da li sam se to vratio", rekao nam je Bojan i onda ispričao anegdotu, koja možda i najbolje oslikava, kolika je razlika života u Evropi i Aziji.

KAD TI MAJMUN KAŽE „DOBAR DAN“

"Poslije povratka iz Kuala Lumpura u Terenganu dobili smo tri dana slobodno i ja sam se čuo sa drugarom da odemo negdje na ručak da se zezamo. Ja sam otišao kod njega i krenuli smo autom prema restoranu i uz cestu su stajali majmuni na šta sam ja počeo da se smijem i govorim "vidi ono" , a on me je čudno pogledao i pitao "šta je smiješno“ . Ja sam mu rekao pa vidi majmuna, a on je počeo isto da se smije i pita me kao ­ jel nisi vidio majmuna prije ", pa sam mu rekao da jesam u zoološkom vrtu još kao dijete kad sam išao, ali nikada ovako kraj ceste. Poslije smo nastavili priču oko toga kao pa zar nema majmuna kod vas, rekoh nema".

DOKLE VIŠE RIŽA

Kad iz BiH dođete u Maleziju ili Bangladeš treba se snaći i naviknuti i na tamošnji način ishrane, što nije nimalo lako.

"Što se tiče hrane glavno im je riža, to im ide uz svaki obrok krenuvši od doručka , a uz to ima piletina, riba, jagnjetina. Uglavnom to je kod njih uz specifične njihove ljute sosove i začine nije bilo lako da se privikneš, ali sam uspio, s tim da sam malo kombinovao sa našim doručkom jer nisam mogao da jedem za doručak rižu i ribu ili piletinu, pa sam većinom uzimao sebi hljeb i nešto od slatkih namaza".

Na hranu se nekako navikao, a na njegov stil igre su se navikli saigrači, pa se ponovo vratio u Bangladeš u ekipi Šeik Rasel.

"Trenutno opet igram u Bangladešu pošto sam sa klubom osvojio titulu pa smo igrali AFC kup i izgubili smo u polufinalu koje je igrano na Šri Lanci , poraženi smo od korejske ekipe , prošlu sezonu sam bio u Vijetnamu i tamo je bilo zanimljivo i bilo je naših igrača.Trenutno sad u Bangladešu nema naših, ali ima dosta iz bivše Jugoslavije. Trenutno je Boris Raspudić iz Borca u Singapuru“.

FUDBAL U AZIJI I BIH I SRBIJI


Petrić je igrao Premijer ligu BiH i Ligu Srbije, pa nas je zanimalo da uporedi ovdašnji fudbal sa onim u Maleziji i Bangladešu.

"Što se tiče kvaliteta fudbala jako je teško da se uporedi jer su dosta drugačiji uslovi za igru. Jako je toplije ovde pa možda za naše igrače bude i teže za igru. ­Plus što nasuprot sebe uvijek imaš stranca, a pošto ja igram štopera uvijek je špic stranac i to kvalitetan, pošto od stranaca samo traže kvalitet. Ja sam baš igrao protiv Boška Balabana u Maleziji koji je imao strašnu karijeru i odličan je igrač“, završio je priču za MONDO, Bojan Petrić.

Komentari 0

Komentar je uspješno poslat.

Vaš komentar je proslijeđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

NAJNOVIJE

Kolumna - Nebojša Šatara

Navijači

MONDO Tim kola

FK BORAC

RK BORAC