Šta je Mladen Krstajić promenio i kako će Srbija ubuduće igrati? Zašto je ovaj sistem igre idealan za Aleksandra Mitrovića, a nimalo prijatan za Nemanju Matića? Analiziramo meč sa Marokom koji su "orlovi" izgubili 2:1.
Era Mladena Krstajića na klupi Srbije počela je porazom.
Novi selektor, koji je tokom "azijske turneje" nosio prefiks vršilac dužnosti, predstavio je protiv Maroka (1:2) dugo najavljivani novi sistem igre koji, bar je za sada to utisak, podrazumeva daleko ofanzivniju igru nego što je to bio slučaj sa njegovim prethodnikom Slavoljubom Muslinom.
Tokom Muslinovog mandata, Srbija je više igrala "reaktivan fudbal" prepuštajući protivniku inicijativu na sredini, dok je utisak da "novi orlovi" više žele loptu za sebe.
Više ne igramo sa tri štopera, odnosno sa pet igrača u poslednjoj liniji kada rival drži posed, sada je tu "standardnija" četvorka, a pored promene kapitena - Krstajić je predstavio i potpuno nove uloge za Andriju Živkovića i Adema Ljajića, videćemo da li za stalno ili zbog okolnosti.
Srbija je tokom prvog poluvremena praktično igrala 4-3-3, gde je Matić bio ispred odbrane, a Živković i Ljajić imali uloge takozvanih "box to box" fudbalera koji se kreću od jednog do drugog kaznenog prostora, dok kada bi rival imao loptu - liniju niže spuštali bi se i Dušan Tadić i Filip Kostić formirajući praktično formaciju 4-1-4-1.
Iako je Srbija pretrpela poraz na "premijeri" novog sistema igre - veoma je rano govoriti da li je to nešto što je izvodljivo, te da li je korak napred ili unazad u odnosu na kvalifikacije.
U ovom tekstu ćemo izdvojiti šest najzanimljivijih stvari iz meča sa Marokom, takođe učesnikom Mundijala u Rusiji, a prvo ćemo o pozitivnim utiscima...
ALEKSANDAR MITROVIĆ SE ODLIČNO SNAŠAO!
Mitrović nije postigao gol u Torinu, ali je bio verovatno najbolji srpski fudbaler.
U reprezentaciju je konačno došao u formi, postigao je sedam golova u devet utakmica - pa makar to bio i Čempionšip - a odlično se borio sa odličnim marokanskim štoperima Medijem Benatijom i Romenom Sajsom, odnosno Manuelom da Koštom.
Najbolji strelac Srbije iz prethodnih kvalifikacija je ponovo jedini istureni napadač, ali sa malo drugačijom ulogom koja podrazumeva više učešća u samom građenju napada.
Mitrović sada izlazi igračima "u susret" i traži loptu dok ima čuvara na leđima, ali umesto zadržavanja lopte, što je bio slučaj kod Slavoljuba Muslina kada bi prilazio po loptu, sada se od njega očekuje da iz prve odigra saigračima u napadu.
Opet, novina je u tome što ima više igrača u poslednjoj trećini terena, bekovi su takođe visoko, pa mu nije problem da bez većih problema pronađe slobodnog saigrača.
Tako je odlično uspevao da odigra sa Ljajićem ili Živkovićem, dok je u prethodnom periodu to najčešće bilo samo sa Dušanom Tadićem koji mu je obično bio najbližili, ali često predaleko od njega kako bi iz prve mogao da dobije loptu.
Njegova "boljka" i dalje ostaje završnica koja mora da se popravi.
OFANZIVAN FUDBAL - OPASNIJI SMO, KREATIVNIJI...
Mučila se Srbija sa stvaranjem šansi tokom kvalifikacija i u najvećem delu oslanjali smo se na briljantnost Dušana Tadića, dok su nakon njegovog blagog pada u formi i dobrog "čitanja" protivnika one bile sve ređe, stoga ni on nije uspevao da dođe do izražaja.
Sada je ideja da kad jednog ofanzivnog igrača "zatvore" - pojavi se drugi.
"Bio sam defanzivac, ali sam voleo da igram riskantno i da krenem u napad i s loptom. Moja ideja je da igramo ofanzivan fudbal, naravno sa dobrom defanzivom kad smo u fazi odbrane. Bitna je disciplina, da svi igraju za ekipu. U napadu sa maksimalnom slobodom", ispričao je Mladen Krstajić u nedavnom intervjuu za "Sportski žurnal".
To smo videli i na delu protiv Maroka kada su igrači dolazili iz "drugog plana" i usled veće slobode dolazili na pozicije koje im nisu "zacrtane" na tabli pred meč.
Dušan Tadić se sjajno ubacio na pas Adema Ljajića, tada praktičnoj igrajući kao "lažna devetka", dok je sam Ljajić znao da ode na poziciju Kostića, Živković na krilo, dok se Aleksandar Mitrović znao izvlačiti i na bok otvarajući prostor bekovima.
Sve ove stvari donose mnogo prostora Srbiji za veoma ofanzivan fudbal, moglo bi se nazvati fudbalom za "rušenje bunkera", ali i to ima svoje mane o kojima ćemo kasnije.
KONTRE MOGU DA NAM BUDU MOĆNO ORUŽJE, ALI...
Tokom malo većeg dela utakmice Srbija je držala loptu u svom posedu i pokušavala da diktira tempo, ali je bilo i dosta perioda u kojima smo bili "iza lopte".
Da li je to bila ideja Mladena Krstajića da se oprobamo i u toj ulozi - ili je to prosto bio tok događaja na terenu - u ovom trenutku je manje važno, važnije je što se oštrina u kontrama nije izgubila i da upravo veći broj ofanzivnijih igrača omogućava lakše postizanje golova.
Videli smo odlična kombinovanja Kostića i Ljajića koji su očas posla preneli loptu na protivničku polovinu, ali bi često tada ostali bez podrške igrača koju su pomislili "ma, oni će to sami".
U nekim situacijama nedostajala je volja bekova da isprate napad i - makar ne učestvovali u njemu - tako "rašire rivala" kome bi ostajao veći prostor za branjenje, što bi lukavi vezni fudbaleri mogli da iskoriste za ubacivanja iz drugog plana.
Ipak, ono što nije dobro je što je većina kontri usledila nakon loših poteza Marokanaca, a ne iz dobro usmerenog presinga... Opširnije u narednoj tački.
NEJASNA SELEKCIJA PRESINGA IZ KOG NASTAJU VELIKE "RUPE"
Srbija je na "mahove" igrala presing u Torinu.
"Orlovi" su u pojedinim delovima meča odmah napadali zadnju liniju Maroka pokušavši da u ranoj fazi njihovog napada ukradu loptu, što im nije najbolje polazilo za rukom, ili bolje rečeno ekipa Ervea Renara imala je odlične metode za izlazak iz "presing opasnosti".
Bilo je perioda i kada smo im dozvolili da "zidaju" svoju igru čekajući ih na polovini terena, a samo povremeno su igrači koji su bili u "lepezi" ispred Matića izlazili u presing.
Ta selekcija presinga kao da do kraja nije bila dovoljno jasna, odnosno - nije jasno bio utvrđen "prekidač" za presing, pa smo stoga često gledali neočekivane izlete i po dvojice igrača ispred Matića - iako to nije bilo predviđeno i tako su nastajale rupe "iza leđa".
Na iskakanje Živkovića - koju nisu presingom pratili vezni fudbaleri i bek na toj strani - ostajala bi "livada" u međuprostoru koju ni Marokanci nisu naročito mudro koristili.
Nemanja Matić je tako imao mnogo problema da sam izađe na kraj sa svim igračima Maroka koji su se ubacivali "između" linija, a u nastavku susreta, kada je dobio defanzivnijeg Milivojevića pored sebe, češće smo gledali četiri igrača ispred zadnje linije i jednog ofanzivca koji je "iskakao".
Ono što je bio problem sa ovakvim presingom jeste što su van svoje pozicije, baš zbog "rupa" levo i desno od Matića, često morali da izlaze štoperi...
ODBRANA DELUJE VEOMA RANJIVO
Srbija je želela da igra ofanzivnije, a to znači i više problema za odbranu.
Zadnja linija u sastavu Basta - Maksimović - Tošić - Kolarov nije bila dobra u meču protiv Maroka pošto su se na sve manjkavosti koje ovakav sistem igre ostavlja na njih - nadovezale i individualne greške kojih je bilo u izobilju.
Tako je Maksimović delovao veoma nesigurno i direktan je krivac za dva primljena gola, dok je Tošić često morao da "iskače" i ostavljao je tako svog kolegu na milost i nemilost.
"Bio sam defanzivac, ali sam voleo da igram riskantno i da krenem u napad i s loptom", takođe je kazao Mladen Krstajić u izjavi za "Sportski žurnal" i to je nešto što je očigledno želeo da nauči i igrače koje sada predvodi sa klupe.
Maksimović je više puta izlazio sa loptom, ali mu je ona mnogo puta "pobegla" što je za posledicu imalo opasne kontre Marokanaca.
U fazi početka napada, kada ne bi iznosili loptu visoko, štoperi bi ostajali negde na dvadesetak metara od gola dok bi bekovi odlazili praktično u liniju sa Nemanjom Matićem, dok bi se odatle tražili Ljajić i Živković, mnogo puta neuspešno.
Stoga smo u nekoliko navrata gledali i Matića koji odlazi između dvojice štopera po loptu, praktično igrajući kao treći štoper...
Ipak, ključno za manje grešaka u ovoj fazi jeste dobar horizontalni pas za vezne fudbalere koji će lako uspeti da se oslobode čuvara i da tako u startu naprave "višak" na sredini terena koji će se brzim prenosom lopte iskoristiti u daljoj fazi napada.
NEUIGRANOST NA TRI MESECA PRED MUNDIJAL
Malo je reprezentacija koje se odluče na ovako dramatičan i rizičan potez.
To će sigurno uraditi Argentina koja nije imala jasan sistem igre tokom kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u kojima su ih vodila čak trojica selektora, a do kraja ni Horhe Sampaoli nije uspeo da pronađe idealnu formaciju i okruženje kako bi vrline Lea Mesija dolazile do izražaja, te da opet manjkavosti ostatka tima ne bi bile toliko upadljive....
Srbija je formaciju i sistem igre promenila zbog smene trenera koji je imao rezultate, pa tako nakon dva prijateljska meča u Aziji koja su "bačena u blato" ostaju tek tri meseca za pravo uigravanje.
Za sada je mnogo nepoznanica u igri fudbalske reprezentacije koja ima novog desnog beka (34), novi štoperski par, videćemo da li i novog golmana, ali i dvojac na sredini terena koji nije igrao do sada na ovakav način, bar u reprezentaciji.
Koliko je tim protiv Maroka bio "iznuđen" zbog povreda, a koliko "planiran" - pokazaće nam već susret sa Nigerijom u ponedeljak u kome će, nadamo se, stvari funkcionisati mnogo bolje.
Previše je bilo grešaka u Torinu koju bi bolje reprezentacije skupo kaznile.
Ono što je takoše problem je što se u ovakvom sistemu igre još uvek nije oprobao i Sergej Milinković-Savić, uzimajući u obzir sve okolnosti - sigurni starter na Mundijalu i lider "orlova" u godinama koje dolaze.
S njim u sastavu ekipa bi dobila na većem balansu na sredini terena, da li i dovoljno izbalansiranom fudbalu za mečeve protiv Brazila, Švajcarske i Kostarike?