Ljudi sa "San Mamesa" nastavljaju da objašnjavaju konkurenciji u Primeri kako se pravilno koristi "izlazna klauzula".
Atletik Bilbao poseban je klub iz nekoliko razloga, najviše zbog insistiranja na tradiciji i principu da samo fudbaleri baskijskog porekla mogu da nastupaju za prvi tim, ali u poslednje vreme crveno-beli sa "Nuevo San Mames" stadiona izdvajaju se od ostatka Evrope i po načinu na koji (ne) pregovaraju o prodaji svojih igrača.
Jedan od četiri španska kluba koji su odoleli privatizaciji, uz Real Madrid, Barselonu i Osasunu, odnosno ostali u vlasništvu "sosiosa" (članovi kluba sa plaćenom članarinom i pravom glasa na skupštinama), mudro i poslovno odgovorno unosi "izlazne klauzule" u ugovore svih profesionalaca u klubu što je poslednjih godina počelo da donosi rezultate.
Za razliku od Real Madrida, koji kroz "izlazne klauzule" svojih igrača iskazuje moć i nedodirljivost (Kristijano Ronaldo imao je klauzulu od milijardu evra, pa je prodat za 120 miliona), u Baskiji drugačije razmišljaju svesni da igrače stvaraju sami, mukotrpno, iz veoma skromne baze od oko tri miliona ljudi naseljenih na severu Španije i jugu Francuske, zbog čega ne mogu da dozvole da oni odu "tek tako".
Kada je 2011. godine sa 56 odsto glasova "sosiosa" na izborima za predsednika izabran legendarni fudbaler kluba iz 90-ih, Hosu Urutija Teljerija (50), najskuplje prodat fudbaler Atletika u istoriji bio je Asijer del Orno kog je Žoze Murinjo u svom prvom "nastupu" u Čelsiju doveo za 12 miliona evra, na leto 2005.
Urutija Teljerija je počeo sa promenama na Akademiji, gde su angažovani mladi i školovani treneri dovedeni da "instaliraju" najsavremenije metode u radu sa mladim igračima, a potom se okrenuo pedantnoj kadrovskoj politici u nameri da klubu koji je godinu dana pre njegovog dolaska ušao u 211 miliona evra skup projekat izgradnje novog "San Mamesa" obezbedi što više sredstava za taj projekat kroz prodaju igrača.
I sredstva su počela da stižu…
Bilbao je četvoricu najskupljih transfera u istoriji kluba "dogovorio" tako što su zainteresovane strane, na kraju, uplatile "izlaznu klauzulu" koja je stajala u ugovoru i oko koje nije bilo pregovora.
Počelo je na leto 2012, doduše uz negodovanje igrača koji je insistirajući na transferu bojkotovao treninge, pravio probleme u svlačionici, bolovao od misteriozne povrede, ali na kraju morao da uplati "izlaznu klauzulu" od 40 miliona evra kako bi postao slobodan igrač i prešao u Bajern Minhen. Reč je bila o Haviju Martinezu, koji je u to vreme imao 23 godine i bio jedan od najskuplje plaćenih fudbalera u istoriji fudbala ako govorimo o defanzivnim vezistima.
U to vreme susretanje sa ovakvim "pregovaračima" nije bila česta pojava, pa su se čelnici Bajerna bunili, na razne načine pokušavali da nateraju Teljeriju i njegove saradnike da popuste i uđu u pregovore oko visine obeštećenja, ali se to nije dogodilo baš kao ni kada je na leto 2014. godine tadašnji menadžer Mančester junajteda, Luj van Gal, procenio da je Ander Erera pravi igrač za ono što želi da postigne na "Old Trafordu".
Tada 24-godišnji kreativni vezista bio je vezan dugoročnim ugovorom sa klubom u koji je stigao iz Saragose svega šest meseci pre Teljerije, za sumu 7.500.000 evra. I poslovni direktori Junajteda pokušavali su da otvore pregovore, ali su na kraju morali da prebace 36 miliona evra na Ererin račun, kako bi on mogao da otkupi svoj ugovor i donese radnu knjižicu u Mančester.
A, onda... u samo šest meseci, Bilbao je postao klub koji je prodao najskupljeg defanzivca svih vremena, pa najskupljeg golmana svih vremena.
Još tokom jeseni 2017. godine, jedini fudbaler u istoriji zbog kog je Bilbao donekle odstupio od principa prilikom selekcije igrača, Ajmerik Laport (23), prodat je Mančester sitiju za 65 miliona evra koliko je iznosila njegova korigovana "izlazna klauzula".
Bilbao je nekoliko meseci pre toga obnovio ugovor sa sve boljim i sigurnijim francuskim štoperom, koji preko babe i dede "vuče" baskijsko poreklo (mada ne u meri koja je bila potrebna i zapisana u klupskim knjigama), što je klubu donelo dodatnih 15 miliona evra prihoda jer je stara "izlazna klauzula" iznosila 50 miliona evra.
Hteo-ne hteo, menadžer "građana" Pep Gvariola morao je da obrazlaže ostrvskim medijima zbog čega je Laporta učinio najskupljim svih vremena, mada mu je u tome pomogao i kolega iz Liverpula, Jirgen Klop, koji je malo posle toga postavio novi rekord za štopere angažovanjem Virdžila van Dajka.
A, onda se dogodila lančana reakcija koju je Bilbao spremno dočekao (iako to u njihovom slučaju znači jednostavno odbijanje bilo kakvih pregovora).
Suočen sa bojkotom prvog golmana, Tiboa Kurtoe, vlasnik Čelsija Roman Abramovič odlučio je da uplati "izlaznu klauzulu" od 80 miliona evra i 23-godišnjeg čuvara mreže Kepu Arizabalagu učini najskuplje plaćenim svih vremena!
Kada smo rekli da je Bilbao bio spreman za situaciju u kojoj će neki od "potrošača" na evropskoj sceni ostati bez golmana pre svega mislimo na potez iz januara ove godine, kada je predsednik Urutija povukao nesvakidašnji potez.
Naime, prvi čovek Real Madrida Florentino Perez, ogorčen što neuspešno pokušava da dovede Davida De Heu iz Mančester junajteda, odnosno Kurtou iz Čelsija, odlučio je da uprkos protivljenju sada već bivšeg trenera Zinedina Zidana uđe u pregovore sa Bilbaom oko angažovanja talentovanog Kepe.
Madridski "Marka" i "As" već su bili predstavili novog čuvara mreže, koji je trebalo da bude prava konkurencija Kejloru Navasu, ali se Zidan toliko oštro protivio dovođenju igrača u toku sezone smatrajući da to šteti atmosferi u svlačionici da je Urutija na kraju prekinuo pregovore, pozvao Arizabalagu u kancelariju i dogovorio se sa njim oko novog, šestogodišnjeg ugovora u koji će biti uneta "izlazna klauzula" od 80 miliona evra.
Perez je, naravno, bio ljut, Zidan na kraju sezone podneo ostavku, a Bilbao upravo na transferu Kurtoe u Madrid zaradio dodatnih 45 miliona evra! Kako?
Urutija i Perez su pregovarali o sumi od oko 35 miliona samo sedam meseci pre toga...