Bio je čovek sporta, a posebno je voleo košarkašku reprezentaciju
Odlazak Đorđa Balaševića ostavio je ceo region u suzama. Od njega se opraštaju svi, pa i sportski klubovi, jer su ga voleli svi.
A i on je voleo sport. Pevao je o fudbalu, bio je lokal-patriota, navijao je za Vojvodinu, a posebno za Crvenu zvezdu, kojoj je spevao i pesmu.
Naravno, kao i svi odavde, voleo je košarku. Pre par godina je rekao da gleda "samo NBA", mada znamo da je redovno pratio i podržavao reprezentaciju. Tako je i na Olimpijskim igrama u Riju pisao tadašnjem selektoru Aleksandru Đorđeviću i ostatku tima.
Njegova ljubav prema reprezentaciji trajala je decenijama. Zato joj je napisao i pesmu – "Košarkaši". Tu pesmu je izveo i uživo delu velike generacije.
Otpevao ju je u specijalnom izdanju novogodišnjeg programa "Obraz uz obraz", koju su vodili Milena Dravić i Dragan Nikolić, koji su mu se priključili u pesmi. Bilo je to 1978. godine u novogodišnjem programu. Te godine je Srbija drugi put postala prvak sveta, a bila je i aktuelni evropski prvak.
Njih su uživo gledali, neki u vojničkim uniformama, Dražen Dalipagić, Peter Vilfan, Dragan Kićanović, Željko Jerkov i Duje Krstulović.
Bilo je to stvarno nego drugo vreme.
Tekst pesme glasi:
Da mi je jedan mali vasionski brod na dva-tri dana da se poslužim s njim,
da malo procunjam kroz nebeski svod, da nađem protivnike za Plavi tim.
Na ovom svetu oni vode glavnu reč i ne znam s kim bi mogli igrati još?
Predlažem, da bi bio ravnopravan meč, treba da pucaju na blindirani koš.
Ćute Brazilci, Italijani, Amerikanci negde po strani.
Ćute i uče ko pravi đaci… Lekciju drže svetski prvaci.
Žarmuh Amedov reče Edešku: "Ti momci stvarno nemaju grešku".
A sve to sluša trener Kondrašin: "Ja ih se deset godina plašim!"
Bar četvrt metra da sam porastao još između koševa i ja bih bio car.
Ovako, pogled jedva ubacim u koš, a loptu – to je sasvim iluzorna stvar.
Ćute Brazilci, Italijani, Amerikanci negde po strani.
Ćute i uče ko pravi đaci… Lekciju drže svetski prvaci.
Žarmuh Amedov reče Edešku: "Ti momci stvarno nemaju grešku".
A sve to sluša trener Kondrašin: "Ja ih se deset godina plašim!"