U šutu sa poludistance od Bogdanovića je uspešniji samo Kari, kod "dugih dvojki" samo Miler i Tatum. Igrajući za tim sa najlošijim napadom u ligi naš as polako odbacuje evropske navike i nameće se kao (možda) prva napadačka opcija.
Bogdan Bogdanović imao je četiri dana pauze između finala Eurobasketa u Istanbulu i prvih treninga sa Sakramento Kingsima.
"To mi je sasvim dovoljno", rekao je tada sa osmehom 25-godišnji "ruki" sa titulom klupskog prvaka Evrope i finalima olimpijskih igara, svetskih i evropskih prvenstava.
Da nije slučajno postao najbolje plaćeni debitant u istoriji NBA lige, kojem prema ugovoru ove sezone pripada 9.412.280 dolara, "BB8" počeo je da pokazuje od prvog dana iako mu je posao bio otežan činjenicom da igra za jedan od najnestabilnijih timova lige, u sastavu koji je tek okupljen i u kojem je skoro svako morao da upozna ovog drugog - računajući i trenera Dejva Jergera.
Prve utakmice slutile su na sezonu za zaborav, ali su se "kraljevi" vremenom izdigli i počeli da ostvaruju pobede i kod kuće i na strani, iako im je do danas efikasnost (97,6 poena, 20,8 asistencija po utakmici) ostala najveća boljka i osnovni uzrok skora 13-25.
Međutim, brojke pokazuju da se u tom hroničnom mučenju na protivničkoj polovini neki od Bogdanovićevih kvaliteta nameću kao polazna osnova za bolja izdanja u budućnosti - Stefen Kari jedini je igrač u NBA ligi sa boljim procentom šuta sa poludistance od Bogdanovića, dok su kod "dugih dvojki" uspešniji samo Darijus Miler i Džejson Tatum.
Tokom svega 35 odigranih utakmica u NBA karijeri, nastupajući za jedan od dva tima u ligi koji postiže prosečno manje od 100 poena po meču (Memfis Grizlis, 98,9), Bogdanović ubacuje 55,4 odsto šuteva sa poludistance (41/74), dok je kod "dugih dvojki" tek nešto lošiji - 52,5 odsto (32/61).
Bogdanović ove sezone beleži prosečno 10,3 poena, 2,4 skoka, 2,7 asistencija i 1 ukradenu loptu za 25,7 minuta po utakmici. Taj prosek u poslednjih deset mečeva iznosi 11,9 poena, 2,5 skokova, 4 asistencije, 0,7 ukradenih lopti za 28,4 minuta u igri.
Grubo rečeno, poludistanca (midrange) bio bi pojas "oko" linije penala (naravno, iz svih uglova terena), dok američki izraz za "duge dvojke" (deep midrange) označava pogotke iz pojasa ispred linije za tri poena. U poslednjoj deceniji NBA prosek kada su procenti šuta iz ovih zona u pitanju iznosio je oko 41,5 i oko 38,5 odsto, pa je lako uočljivo u kojoj meri je Bogdanović iznad proseka lige u debitantskoj sezoni.
S obzirom na to da trener Jerger i dalje isprobava, menja petorke, koriguje rotacije, pritom povremeno gubeći važne igrače zbog povreda (trenutno ne igraju Zak Rendolf, Džordž Hil i D'Aron Foks), ove Bogdanovićeve statistike upućuju na to da on itekako ima šta da suprotstavi najjačoj konkurenciji na planeti i da će vremenom i njemu i treneru (tj, trenerima) biti potpuno jasno kakva mu uloga najbolje pristaje.
U ovom periodu tokom kojeg Jerger ne krije da namerava da iskoreni određene navike koje je Bogdanović stekao dominirajući u evropskim okvirima, kako bi ubrzao njegovo prilagođavanje na NBA tempo - ali i način razmišljanja - pitanje je da li je ovakve brojke očekivao i Sakramentov potpredsednik za košarkaške delatnosti i generalni menadžer franšize, Vlade Divac.
Još jedna stvar je aktuelna u prestonici Kalifornije, a to je borba plejade mladih igrača da se nametne, što kod trenera Jergera, što u okvirima lige, a sve to umanjuje broj asistiranih šuteva ekipe. Praćenje utakmica Kingsa ove sezone otkriva i veliki broj izolacija, igra jedan na jedan češće je rešenje u "clutch" vremenu od nacrtane i izgrađene akcije za nekog od šutera, pa tako i Bogdanović često mora sam da izbori za poziciju iz koje će se podići.
To kod Duška Vujoševića, Željka Obradovića i Alekasndra Đorđevića najčešće nije bio slučaj. Zapravo, bilo je obrnuto i sve su to okolnosti pod kojima njegovi pionirski nastupi u Sjedinjenim Državama dobijaju na značaju.
A, toga je svestan i Jerger.
"On je super, imam poverenja kada je lopta kod njega i ne mislim da je šuter, već plejmejker koji ume da šutira", ispravio je trener "kraljeva" jednog od novinara koji je tražio mišljenje o igrama "šutera Bogdana Bogdanovića".
"Može da kreira igru, iako se kao momak koji dolazi iz inostranstva i dalje navikava na brzinu kojom se ovde igra. Svakom igraču je potrebno određeno vreme, nekome dve nedelje, nekome dve godine. On uči, veoma je posvećen, potpuno je podređen timu, sjajan je saigrač, sjajno radi na treninzima, a i jako je dobar momak generalno", dodao je Jerger i naglasio:
"Takođe, on voli velike trenutke i vi to znate. Ne plaši se da preuzme odgovornost kad je važno, već želi da bude tu. Uživam trenirajući ga".
Isti čovek, 9. oktobra prošle godine na početku priprema za sezonu 2017/18, najavio je ono što će i pre polovine ligaškog dela sezone biti primetno u Bogdanovićevim statistikama.
"Zamoliću ga da bude malo sebičniji - dobro došao u NBA", rekao je tada Jerger.
"Dodaje loptu u situacijama u kojima su mi potrebni njegovi šutevi".
Bogdanovi šutevi potrebni su ekipi i kada se nalazi iza linije za tri poena, a razlika od 49 centimetara između Evrope (6,75) i NBA (7,24) očigledno je jedna od prepreka na koju će Beograđanin tek morati da se adaptira. Trenutno je na 37,1 odsto u šutu za tri poena nakon što je prošle sezone ubacivao 43 odsto u dresu Fenerbahčea.