NBA PRIČE: Džejson Vilijams - Lude asistencije u svetu bele čokolade

Bilo je, ima i biće mnogo asistenata u NBA ligi, ali samo jedan među njima bio je hodajuća atrakcija, ulični umetnik sa asistencijama koje su se protivile svemu što vas uče kao klinca. Gospodin Džejson Vilijams

Bez ikakve rasprave, apsolutni kralj asistencija je Džon Stokton i teško da će ga iko prestići. Pored njega je bilo mnogo fantastičnih asistenata, kojih ima i danas. Samo jedan među njima je bio hodajuća atrakcija. Ulični umetnik sa asistencijama koje su se protivile svemu što vas uče kao klinca. Čovek čiju priču danas pričamo. Gospodin Džejson Vilijams

Igrač prenosi loptu na drugu stranu terena. Zovemo ga plejmejker. Razbija postavku odbrane svojim prodorom. Odbrana kolabira. Plej u ćošku vidi slobodnog igrača. Upućuje pas i bam! Trojka ulazi i cepa mrežicu.

Analitika, koja se sve više koristi u košarci, ovaj šut opisuje kao najefikasniji u košarci. Odmah iza zicera. Sada timovi prate analitiku da bi promenili način distribucije lopte. Da je analitika, ovakva kakva je danas, postojala u vreme Vilijamsa… To njemu ništa ne bi značilo. On je delio asistencije svuda. Delio ih je tako da niste mogli prepoznati kada želi da šutira, kada želi da prodire, a kada da asistira. Za asistenciju je uvek bio spreman. Na terenu je imao fantastičan pregled igre i osećaj za poziciju saigrača.

Meni se činilo, dok je igrao za Sakramento, da ga trening ne zanima. Da je jedan od onih "Iverson-type" igrača. Verovatno se sećate Ajversonove konferencije za medije kada je reč trening ponovio 22 puta sa varijacijama prilikom izgovora. To sam mislio sve do pre nekoliko godina i intervjua u kome je pričao o satima treninga, satima šutiranja. Nije bilo sklekova i bežanja u tu neku stvarnost, ali je bilo svega ostalog.

Rođen je u Zapadnoj Virdžiniji, novembra 1975. godine. Živeli su u kamp prikolici. Kako bi još plastičnije opisali, ako ste gledali film "8 Mile" u kome glumi Eminem, to vam je tako nešto. Taj način života. Hip hop je bio njegov način života. Kako je košarka neizbežni deo hip hop kulture, tako je Džejson jako rano krenuo da igra.

Otac je radio kao policajac, ne lokalni, već regionalni. Imao je ključeve od lokalne sale, jer se tamo nalazila teretana u kojoj je zbog potreba posla trenirao. Kako je već sa četiri godine prvi put uzeo košarkašku loptu i savladao tehniku vođenja, logično je bilo da već sa polaskom u školu stoji na terenu razmišljajući kako će jednog dana postati NBA zvezda.

Talenat koji je posedovao bio je više svojstven afroameričkoj deci, jer je jednako dobro igrao više sportova. Samopouzdanja mu nikada nije nedostajalo. Na to je dodao dozu arogancije, kako bi dobio taj opasni izgled. Tokom jednog od mnogih intervjua je priznao da je voleo da testira granice svih oko sebe, najviše profesora. Njegov stariji brat je jednom priikom pričao da je redovno dolazio 15 minuta posle dozvoljenog vremena za izlazak, samo da bi testirao kako će roditelji reagovati. Na osnovu reakcije bi korigovao, ili ne bi, svoje ponašanje.

Često bežanje sa časova i buntovnički pristup školovanju bili su sastavni deo njegove ličnosti. Postao je prva zvezda Dupont košarkaškom tima. Tokom srednje škole činio je fantastičan tandem sa Rendijem Mosom. Prijateljstvo sa Mosom traje još od malih nogu. Dva mesta u kojima su živeli bila su udaljena samo šest kilometara. Igrali su američki fudbal za klince, uvek u različitim timovima. Tada je postojalo rivalstvo, koje je kasnije preraslo u veliko prijateljstvo. Omiljeni trenutak im je bio puštanje soundtracka "How High", repera Metod Mena i Redmena. Naravno, uz to je obavezno išlo uživanje u marihuani koje je kasnije koštalo Mosa.

Tokom prve sezone, Vilijams je bacao asistencije, Mos monstruozno zakucavao. Ovaj tandem je privlačio najveći broj navijača otkada postoji košarkaška sekcija. Svojom atraktivnom igrom su "naterali" školu da uloži pare u dodatne kapacitete tribina.
Na fudbalskom terenu je bila slična situacija. Vilijams je kao kvoterbek hranio gladnog Mosa pasovima. Ovaj mu je vraćao tačdaunima.

Odveli su Dupont do finala državnog prvenstva u kome su izgubili. Džejson je već prepoznat kao igrač koji pravi razliku i čini saigrače boljim. Za prelazak na koledž nije bilo dovoljno samo interesovanje gomile skauta. To je zaista velika prednost američkog načina školovanja. Tada ga je stigla kazna bežanja sa časova.

Nekako je uspeo da ispliva zagrevajući stolicu taman toliko da bi dobio šansu da se oproba na koledžu. Prva ideja je bila odlazak na Providens, pre svega zbog trenera Barnsa, koja se brzo završila, jer je Barns preuzeo Klemson. Izbor je tada pao na Fork Junion, vojnu akademiju koja je bila poznata po striktnoj disciplini koja bi od dečaka napravila muškarca. Kada je morao da odgovori na 300 pitanja u kvizu, shvatio je da to nije za njega. Verovatno je bio pod dejstvom marihuane kada je uopšte uzeo u razmatranje vojnu akademiju. Vilijams i vojska? Ma dajte!

Tada otac predlaže koledž Maršal na kome je debitovao mladi trener, a sadašnji trener Tandera, Bili Donovan. Donovan je stigao kao asistent na čuvenom Kentakiju i sve to je impresioniralo Vilijamsa. Dobio je priliku da predvodi Bizone i zadrži se u rodnoj državi. Kada je prepoznat talenat u Donovanu, ugrabio ga je Univerzitet Florida. To je automatski značilo selidbu Vilijamsa. Zbog transfera je propustio jednu sezonu, ali je održavao formu kroz treninge sa timom, koji je radio jače nego što se to činilo na nekim utakmicama. Bez mečeva, Vilijamsu je postalo dosadno, ali je tu uskočio otac koji ga je brzo otreznio od ideje odustajanja.

Nije teško pogoditi da ga je Donovan po dobijanju dozvole da igra postavio na mesto startnog pleja Aligatora. Njegove asistencije iz skoka, iza leđa, neverovatne promene pravca, suludo brzi prednje i zadnje promene, šutevi za tri poena iz punog trka dovodile su gomile ljudi u dvorane. Ne samo domaće, već su hale rivala bile prepune. Svi su hteli da vide čudo od deteta. Svima je tada napamet padao samo jedan igrač - Piter "Pistol Pit" Maravić. O njemu zaista ne treba trošiti reči. Prerano je otišao veliki umetnik košarke.
Tako nešto ne može da ne stavi teret na leđa. A Vilijams je pritisak rešio da smanji marihuanom. Stigla je prva kazna koja je bila - 20 utakmica pauze. Koledž, osim igranja košarke, nije bio za Vilijamsa. Učenje i on nisu bili najbolji drugari. Nisu uopšte bili drugari. Da je učenje moglo da se otelotvori u osobi verovatno bi se potukli svaki put kada bi se sreli.

Sa 22 godine prijavio se za NBA draft. Mnoge NBA ekipe su okretale glavu od njega. Manjak plejmejkera na tržištu naveo je Sakramento da preuzme rizik i kladi se na Džejsona. Kingsi su počeli da grade novi tim. Stigao je Kris Veber iz Vašingtona. Doveli su Divca na poziciji centra. Stojaković je tek stigao iz Evrope. Na draftu na kome je Olovokendi bio prvi pik, koji je ruku na srce sada dosta dobar prvi pik ako uzmemo ko je posle njega bio na ovoj poziciji, zauzeo je poziciju sedam.

Sa nekim igračima sa drafta Vilijams je kasnije igrao u ekipi, neki su bili u trejdu u kome je on učestvovao. Ruki sezona nije bila posebno teška za Vilijamsa na terenu s obzirom na to da je bio prvi asistent i kradljivac ekipe, a četvrti strelac. Ono što mu je teško palo bila je disciplina kod Rika Adelmana. Profesionalni sport je zahtevao disciplinu. Sva svetla pozornice nisu bila na njemu. Dobrodošlica koju mu je priredila NBA liga nije bila onakva kakvu je Vilijams želeo.

Sa frizuricom koja je izgledala kao da je sam sebi frizer, leteo je po terenu. Kada priča o ruki sezoni uvek se seti utakmice protiv Soniksa. Korlis Vilijamson je izbio loptu Detlefu Šrempfu. Loptu je uhvatio Vilijams i krenuo u kontru preko Gerija Pejtona. Da ne podsećamo kakav paklen defanzivac je bio Pejton. U punom trku je tek na sekund zastao na trojci, na milisekundu, a onda brzinom svetlosti krosoverom izbacio potpuno Pejtona iz ležišta. Ostala je "livada" na putu ka košu. Kaže da se dobro uplašio nakon toga, jer je Pejton "trash talk" usmerio samo na njega od tog momenta. Pored toga, a na snimku se jasno vidi, Pejton je imao nameru da ga saplete. Kasnije su njih dvojica osvojili titulu sa Majamijem, igrajući u istom dresu.

U skraćenoj sezoni u prvoj rundi su išli na Džezere. To je bila prilika Vilijamsu da igra plej-of seriju protiv kralja asistencija. Kingsi su iznenađujuće pružili veliki otpor Juti. Poklekli su tek posle produžetka u utakmici broj pet.

Marketinška mašina NBA lige je znala kako da zaradi od Vilijamsa. Njegove asistencije su bila neprekidno na špicama, na pregledima NBA lige, svuda. Dresovi su se prodavali kao da su na večitom popustu. Epidemija "Bela čokolada" je preuzela NBA ligu. Nadimak "Bela čokolada" došao je od Stefani Šepard koja je radila kao asistent, a kasnije menadžer, PR sektora Kingsa. Ovaj nadimak je Vilijams prihvatio, a ko ne bi kada je stigao od lepe Stefani.

J-Will je odigrao još dve sezone za Kingse tokom kojih je stvorio posebnu konekciju sa Krisom Veberom. Hranio ga je loptama kao na tacni. Ništa lošije nisu prošli Divac i Stojaković. Nalazio ih je same svuda po terenu. Igra Vilijamsa je inspirisala Kingse da postanu najatraktivniji tim lige tog perioda. Pasovi iza leđa nisu samo stizali od njega, već su isto to Veber i Divac počeli da rade. Okuražio se i Stojaković koji je bacio pas iza leđa sa svoje na protivničku polovinu za pogodak.

Vilijams je sa Kingsima u sezoni 1999/2000. ispao od Lejkersa, ponovo u pet utakmica. Lejkersi, iako su bili apsolutni favoriti, uspeli se tek nakon pet utakmica da obezbede polufinale Zapada. Eksplozijom Stojakovića naredne sezone, Kingsi su bili drugi u konferenciji. U prvoj rundi su savladali Finiks Sanse. Vilijams je podigao formu za plej-of, ali to nije bilo dovoljno za Lejkerse u polufinalu. Šek i Kobi su kombinovano ubacivali skoro 70 poena Kingsima. Rezultat je bio "metla". Deleći minutažu sa Bobijem Džeksonom, sve je imao manje šanse za dalji razvoj svog talenta.

Dobio je etiketu pleja koji vodi igru kroz visok tempo, donoseći pritisak protivničkim odbranama da ga dobro analiziraju. Ta ista etikata je prelepljena jednog debljom. Ona je glasila - na Vilijamsa ne možeš da se osloniš. Nije konstantan. Za juriš na titulu, Adelmanov plan u sebi nije sadržao nekoga poput Vilijamsa. Nova frizura u odnosu na onu iz ruki sezone nije donela sreću. Na sve to, suspendovan je tokom sezone na pet utakmica zbog marihuane. Onda su stigle šale o azijatima i gejevima, pa je dobio kaznu od 25.000 dolara. I to je bilo to od Džejsona u Kingsima.

Najvećem šou na NBA terenima došao je kraj. Naslovna strana "Sports Illustrateda" sa petorkom Kingsa - Divac, Veber, Stojaković, Kristi i Vilijams i naslovom "The Greatest Show on Court" je značila da svi vide Kingse kao najatraktivniji tim tog vremena. Atraktivnost nije bila dovoljna za titulu. Srca navijača su bila za šou. Ako je mogla da se osvoji titula, ali uz šou na terenu, to bi bila fantazija. Nažalost to nije bilo moguće i Džejson je morao da ode. Bila je to luda vožnja J-Willa u Sakramentu.

Kad smo već kod vožnje, postoji jedan ne toliko poznat događaj. Išli su u Boston, bila je zima, a zime u Bostonu znaju da budu paklene. Veber kaže da je slušao muziku i kada su stigli pitao je vozača gde je Džejson. Tražili su ga neka tri, četiri minuta. Kada su otvorili prtljažnik autobusa, Vilijams je ležao na stvarima. Kada su ga pitali šta radi dole, on je odgovorio: "Nije mi bilo do vožnje sa svima vama".

Drugom prilikom, ali ne garantujem za potpuno tačnost opisa klađenja, kladio se sa Divcem u tri pogođene trojke zaredom. Divac u prvom momentu nije želeo da se kladi. Vilijams je onda radi fore prešao na drugog saigrača i namerno promašivao. Kada je Divac pomislio da nije u elementu, došao je da se kladi. Vilijams je uzeo loptu i vezao tri trojke u nizu.

Poznat po svojim ludim frizurama, poznat po šalama u kojima je dobrim delom učestvovao i Divac, ostavio je dubok trag u Kingsima, iako nije dugo trajao u crno-ljubičastom. Svega tri sezone. Za te tri sezone osvojio je sve u Arko Areni, zbog čega navijači i danas nose veliki broj dresova sa brojem 55.

Odlaskom iz Kingsa, otišao je i deo srca navijača. Stigao je Majk Bibi koji je na sreću uspeo u nameri da ljudi brže prežale odlazak Vilijamsa. U Memfis je stigao Pau Gasol, koji je svojom inteligencijom mogao da razume ideje Vilijamsa. Grizliji su imali mlad, skočan i atletski nadaren tim.

Kada je Hjubi Braun preuzeo tim, prognoze su bile da će izbiti pravi rat između njega i Vilijamsa. Razlog je bio taj što je Braun, dok je radio kao stručni konsultant, često kritikovao Vilijamsa i njegov način igre. Iako je sve počelo donekle dobro, vrlo brzo je atmosfera postala toksična. Produžavao se broj minuta na klupi. Earl Votson je dobijao gotovo istu minutažu, iako je imao mnogo manji uticaj na igru od Vilijamsa.

Poslednje dve sezone, Memfis je stizao do plej-ofa, ali je oba puta doživeo "metlu". Kada je došlo do gotovo fizičkog obračuna sa sinom trenera Brauna, koji je radio kao asistent, Džeri Vest je imao samo jedan zadatak - pronaći novi dom Vilijamsu. Sve televizije su prenele taj neprijatan sukob i Vest je morao da reaguje.

Stari Hjubi Braun se povukao pre odlaska Vilijamsa, ali ni Fratelo nije našao zajednički jezik sa Vilijamsom. Ako sukob sa pomoćnim trenerom nije smatran kao razlog za odlazak, onda je napad na sportskog kolumnistu Memfisa bio linija preko koje se nije moglo preći. Da stvar bude još gora, ovaj napad je snimljen i prikazan javnosti.

Džejson nije više uživao status NBA zvezde. Svi problemi koji su ga pratili, od kojih je većinu sam izazvao, uticali su na njegovu reputaciju koje je već bila na staklenim nogama. Prvi tračevi su pričali o selidbi u Boston. Igranje ispred fanova u Gardenu bilo je primamljiva destiancija za Vilijamsa. Mlad tim u izgradnji, sa Riversom na klupi, mogao je da bude odlično rešenje. Onda je stigao poziv Majamija. Tamo su Vejd i O'Nil okupljali ekipu koja bi bila sposobna da osvoji titulu. Mesto u petorci i povratak na Floridu bio je opcija koja se nije smela ispustiti.

Pored toga, Šek je već godinama pokušavao da dobije Vilijamsa u ekipama za koje je nastupao. Postali su komšije i prijatelji još od drafta 1998. Vilijams je učestvovao u "pick up" mečevima sa Penijem i Šekom. Na jednom od mečeva, Vilijams je dovodio do ludila Penija svojim driblinzima, da su navijači "odlepili" na tribinama. Šek je često znao da povuče paralelu sa Vudijem Harelsonom u filmu "White Men Can't Jump". Kako ga Vest nije poslušao u Lejkersima, zamolio je Peta Rajlija da to učini.

U trejdu od čak 11 igrača, Vilijams i Pouzi su stigli u Majami. Džejson je od tog momenta krenuo da se drži kodeksa ponašanja Majami franšize. To je bio novi Vilijams, koji je pronašao put prosvetljenja. Na mestu pleja se menjao sa legendarnim Gerijem Pejtonom, koga se više nije plašio, jer su sada igrali u istom timu. Verovatno su premotavali snimak onog krosovera sa pitanjem: "Geri, jesi hteo da me sapleteš?"

Postao je treći strelac ekipe, šutirajući racionalno i zrelo. Sav teret asistiranja nije bilo samo na njemu, tako da je mogao da donese šarm svojih dodavanja među igrače Hita. Rajli je dozirao nastupe Vilijamsa zbog problema sa kolenom koje se pojavilo pred sam kraj regularnog dela sezone. Bio je sjajan u finalu protiv Dalasa. U finalu je imao najbolji defanzivni rejting među ekipom Hita, dok je bio četvrti po ofanzivnom rejtingu.

Prošavši put od igrača koga samo žele da se reše, do jako bitnog šrafa u šampionskom timu Majamija bio je ispunjenje sna. Na sve to je došao prsten o kome je maštao još kao sedmogodišnju klinac tapkajući loptu na terenima Zapadne Virdžinije.

Ostao je još tri sezone u Majamiju, da bi sa 33 godine oglasio da se povlači. Nije mogao dugo bez košarke. Vratio se u dresu Majamija, ostavši tako na Floridi. U eri gazdovanja Dvajta Haurda u ekipi Medžika, stigao je do finala konferencije. Lako su u prva dva kola izbacili Bobketse i mlade nade Hoksa sa 4-0. U finalu je bio jači Boston sa svojom velikom trojkom, uz podršku Ronda i Rašida Valasa. Karijeru je završio, ovog puta trajno, u dresu Memfisa, taman kada je počinjala čuvena Grit and Grind era među Grizlisima.

Rajli je izvukao deo odraslog čoveka iz tela deteta. Utuvio mu je u glavu da je pas sa dve ruke, pravo u grudi, jednako vredan za tim od dodavanja laktom. Oslobodio ga je lanaca nametnutog razmišljanja da ne zna da igra odbranu. Nije prvi put Rajliju, ali je bio prvi put Džejsonu. Majami ga je vratio u doba kada su svi želeli da gledaju Vilijamsa. Isčupao ga je iz kandži prosečnosti i pokazao mu put sa koga nije trebalo da skrene. Onaj peškir koji mu je stajao na glavi tokom prvog boravka u Memfisu, Rajli je skinuo i rekao: "Sedi pravo dečko. Sedi pravo, sada i zauvek".

Džejson je bio specifično stvorenje. Nikada niste smeli da ga pitate bilo šta o majci, pukao bi tu ispred vas. Nikada niste smeli da ga pitate o svim džointima koje je popušio. Ustao bi i otišao. Samo je želeo da priča o košarci. Tu ste mogli da ga imate satima. Danas uživa u treniranju svog sina, slušanju hip hopa i šetnjama sa labradorom kome je dao ime Sweet Pea, po nadimku nestvarno talentovanog Lojda Denijelsa (o propalim talentima drugom prilikom).

U intervjuu za magazin "Stuff", rekao je da bi verovatno prodavao cipele da nije postao NBA igrač. Cipele koje je nosio Vilijams su bile lagana, ali i vraški teške. Kada se osvrnete i pogledate njegovu karijeru, njegov život, svaki ulazak nekog drugog u te cipele bi strašno mnogo žuljao. Ili bi mu jednostavno spadale.

Za upis u legende igre, nekada je dovoljno da budete svoji i posebni. Baš onakvi kakav je Džejson Vilijams bio - košarkaški Ronaldinjo.