Svi što gube se ljute, a Amerikanci kad se naljute dopisuju zvezdice. Batalimo sada to i uživajmo u najboljoj košarci, o kojoj piše Miloš Jovanović u svojoj prvoj kolumni.
/Miloš Jovanović, autor MONDO podcasta "Šesta lična"/
Asterisk je tipografski simbol ili glif. Ime je dobio po svom slikovnom prikazu (zvezda, zvezdica, lat. Astrum). Matematičari i informatičari ovaj simbol obično nazivaju "zvezdicom". – Wikipedia, srpsko izdanje.
Kada je negde u junu obznanjeno da će se NBA šampionat nastaviti pod specifičnim uslovima – "mehur" u Orlandu, neutralni Dizni-teren, te oslabljeni rosteri – dežurni kritizeri koji obitavaju u američkim medijskim krugovima jedva su dočekali da u opisu nastavka sezone upotrebe svoj omiljeni termin. Asterisk.
Asterisk, iliti po naški "zvezdica", kao što vam u uvodu piše, je u američkoj sportskoj terminologiji najnapredniji oblik nepoštovanja koji nekome možete udeliti. Evo, ukratko, o čemu se radi – kada neko osvoji nekakvu titulu, a "struka" proceni da je to urađeno na način nedostojan šampiona, pobedniku se uz naslov nabije i ta prokleta zvezdica.
Razlozi ovde mogu biti brojni. Zamislite finale NBA 1985. u kojem igraju Lejkersi i neko drugi, i taj neko drugi dobije pre svega zato što su Lejkersi igrali bez Medžika i Džabara. Udaramo zvezdicu. Finale Lige šampiona protiv Barselone za koju ne igra Mesi? Zvezdica. SP u košarci bez NBA igrača? Zvezdica na kvadrat.
Jedna od čuvenijih "zvezdica" desila se 1961, kada je igrač Njujork Jenkiza Rodžer Maris stigao i prestigao rekord Bejba Ruta od šezdeset "houm ranova" u sezoni. Odlukom komesara Forda Frika, inače bliskog prijatelja tada pokojnog Ruta, ovaj rekord je žigosan asteriskom jer je postignut u osam utakmica dužoj regularnoj sezoni. Maris je umro 1985, i za života nije dočekao potpuno priznanje – tek će krajem dvadesetog veka "bombarderi" nove generacije poput Marka Megvajera i Semija Soze pričati o tome kako su jurili Marisov, a ne "Bejbov" rekord.
Bliskiji primer našem čoveku je verovatno titula San Antonio Sparsa iz skraćene sezone 1999. Štrajk igrača koji je doveo do obustave rada u NBA rezultovao je krajcovanjem rasporeda lige nakon čijeg je zaključenja tim iz Teksasa osvojio svoju prvu titulu, i to je naravno momentalno donelo salve kritike. Ozlojeđeni su bili recimo navijači Jute, koji su smatrali da je "lok-aut" poremetio Stoktona i Melouna, dvostruke vicešampione koji su bili sada viđeni za prstenje. I na istoku je bilo puno zamerki nakon što su se Njujork Niksi na prepad prošetali do finala. Svi što gube se ljute, to je poznata stvar kaže pesma, ali Amerikanci kad se naljute, oni mašu znakovima interpunkcije. Kao npr. Šekil O’Nil koji i dan danas trubi Timu Dankanu da nema "pet, već četiri i po titule".
Tako je, naravno, i ovogodišnji NBA mehur došao na nišan zvezdičastih brigada, spremnih da u tri vešta preleta po tastaturi unize nečiji trud. Neutralni teren u Diznilendu, kažete? Ne igraju Irving, Durent, Oldridž i Rondo? Nema domaćeg terena? Sezona skraćena za desetak mečeva? Ma dajte, kakva je to neozbiljnost. Zašto se ovo uopšte i igra, vele neki – bolje časno upisati izostanak od titule ove sezone, i natenane se spremiti za sledeću. Ali, ako se već igra, dajte da bacimo koju ciglu na dežurne krivce – evo recimo Lebrona, on je zgodan, i ako osvoji sa Lejkersima sigurno će biti nelegitimno.
Srećom po nas, u NBA stoluju neki kadrovi koji baš i ne razmišljaju u ovom pravcu, pa je tako ova balada o asterisku brzo otpisana kao ono što i fakat jeste – idiotizam glasne manjine. I kada malo bolje razmislite, shvatićete da ovo ne samo da neće biti "lažna" završnica NBA sezone, već će za mnoge aktere ovaj produženi boravak kod Mikija, Paje i Šilje predstavljati pravi mali Mont Everest profesionalne košarke.
Suočimo se ovde sa prostim činjenicama. Organizovati "fajnal for" turnir za bilo kakvu respektabilnu ligu u realnim okolnostima je teško. Treba ugostiti ekipe, pobrinuti se da im je sve potaman, napraviti idealne uslove i sprovesti stvar logistički i organizaciono do kraja. A pričamo o četiri ekipe i četiri utakmice, i manifestaciji koja traje tri dana.
Ovo što NBA radi je slično, osim što nije, da parafraziram Đorđa Čvarkova. Liga je skupila dvadeset i dve ekipe u jedan grad, rasporedila ih u tri hotela, dala im par terena i rekla – sad igrajte. Lošiji đaci dobili su voljno, oni nešto bolji su dobili priliku za "avgust", a ovi ostali će imati osam mečeva da se razigraju pre nego što krene ono pravo. Trista i kusur igrača će tako naredno vreme provesti u apsolutnoj izolaciji, uz redovne testove i vojničku disciplinu čiji su garant prilično tvrdi penali. Samo pitajte Lua Vilijamsa koji će zbog patnje za ljutim pilećim krilcima (ako poverujemo onoj verziji da je otišao u striptiz klub samo zbog njih, a pustimo ga makar toliko) imati desetak dana neplaćenog odsustva.
U ovakvim uslovima, neki postulati standardnog NBA plej-ofa se gube. Šta da kažemo, recimo, Milvokiju i Lejkersima, koji su na vreme ostvarili odličan skor kako bi "zakucali" prednost domaćeg terena u svojoj konferenciji? Ta prednost se upravo istopila na suncu Floride. Dalas i Majami verovatno ne bi imali "nafte" da u gostima ugroze više rangirane protivnike u doigravanju. Sada? Nema tih garancija. Izuzev Bruklina i donekle Memfisa (ili ko se već dokopa osme pozicije na zapadu), čini se da niko neće pristati da bude "topovska hrana" u donjem domu. Svako ovde vidi svoju šansu.
Treba istaći i onu bitnu stvar, a to je da će u ovakvim uslovima kvalitet definitivno odneti prevagu. Igrači su pošteđeni putovanja, kao i sitnice zvane običan život. Nema više pića sa drugarima, ženine kuhinje, vinskog podruma i vašeg novog Ferarija. Ne, sve što imate su lopta, parket i obruči. Sve ovo može dovesti do jednog visokooktanskog i krajnje neizvesnog raspleta – a priznaćete, tako nešto bi svet jedva dočekao, nakon četiri meseca košarkaškog mraka i sumorne svakodnevice koja se odjednom ne može odagnati profesionalnim sportom.
Uostalom, poslušajte i same igrače šta kažu. Ostin Rivers je u razgovoru sa Tejlor Ruks, novinarkom portala "Bličer Riport", rekao da se slaže da uz titulu treba staviti zvezdicu – ali iz drugih razloga. "Stavite zvezdicu jer će ovo biti ubedljivo najteža titula za osvojiti", jasan je sin trenera Los Anđeles Klipersa. "Vi tražite od igrača da se okupe posle tri-četiri meseca, ponovo uspostave hemiju na parketu i u svlačionici, a onda i zaigraju dok je napolju pandemija i borba za ljudska prava u Americi. I na sve to, igrači će ostaviti svoje porodice za sobom dok se sve ovo dešava. Neće biti lako"
Slično razmišlja i aktuelni (još uvek) MVP Janis Adetokumbo. "Puno ljudi priča o toj zvezdici pored titule, ali ja zaista mislim da će osvajanje ove titule biti izuzetno težak zadatak. Okolnosti u kojima se nalazimo su jako, jako teške", izjavio je za ESPN grčki reprezentativac. Njegov stav deli i njegov trener u Milvokiju Majk Budenholzer. "Ovogodišnja titula biće 'teža' i vrednija od svih ostalih", tvrdi Budenholzer.
Ako su prve utakmice odigrane u prethodnih nekoliko dana ikakav nagoveštaj, čini se da nas očekuje zaista paklena završnica. Milvoki je u prvom meču nastavka tesno savladao Boston, nakon nekoliko upitnih sudijskih odluka u poslednjim minutima. Lejkersi su savladali Kliperse u gradskom derbiju, a zatim poklekli pred raspevanim Torontom, u čijem je napadu lopta kružila tako glatko da smo se svi podsetili na Sparse iz najboljih dana. Klipersi su se oporavili istresanjem po Nju Orleansu – koji je sa dva poraza sve dalje od borbe za "repesaž" i osmo mesto. Hjuston i Dalas su zajedno postigli trista poena, a Majami i Oklahoma pokazali zašto ama baš niko ne želi da ih sretne u svojoj polovini plej-of "kostura".
Tako da, mislim da je sasvim korektna sugestija da zvezdice i planove o njima ostavite po strani. Da se, kao što je to kolega Ivan Ognjanović sugerisao u poslednjem podkastu "Šesta lična", liga raspustila u potpunosti i organizovala neki NCAA-oliki turnir sa "fajnal forom", pa da ovako nešto i razmotrimo. Ali ne. Skraćena sezona za par mečeva – tome ćemo progledati kroz prste, ionako se ne bi mnogo šta promenilo da odigraju "punih 82". Ali mi ovde pričamo o celovitoj verziji plej-ofa, bez domaće publike, bez ovih ili onih eksternih faktora koji mogu da zasmetaju. Samo košarka, u njenoj čistoj, destilovanoj formi.
Ili da vam ovo sve složim na najprostoji mogući način – batalite zvezdice, i gledajte u zvezde.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.