Potpuno je nebitno da li će Portland ispasti u prvoj rundi od Lejkersa ili će napraviti novo čudo. Potpuno je nebitno da li neko smatra da gubi vreme u Portlandu. Bitno je samo da Dejm igra neku posebno igru. Lojalno i srčano. Do kraja.
Dejm Lilard je prošlost, sadašnost i budućnost franšize. Obećao je da će ostati zauvek. Dok god ga žele.
Njemu je tek 29 godina. Samo što je ušao u najbolje igračke godine. Ove sezone je izašao na 30 poena po meču, podigavši preciznost na najviši karijerni procenat. Uz to ne zaboravlja ni najmanje razigravanje saigrača, što mu jeste osnovni zadatak kao plejmejkeru. Kompletan paket.
Portland je izlazio iz noćne more koju je doživeo kroz paklenu povredu Brendona Roja. Bio je na dobrom putu da postane velika NBA zvezda. Povrede su mu onemogućile taj put, poslavši ga prerano u penziju. Franšiza je time ostala bez prve violine, kojoj su žice praktično počupane.
Blejzersi praktično da nisu imali krštenog pleja. Debeljuškasti Rejmond Felton je dobio zahvalnicu, kao i ostale mlađane jedinice, osim Nolana Smita (svi znamo ko ga najbolje pamti). Morali su da povuku potez uzimanjem pleja sa drafta.
ZGOLJAVI MOMAK SA VELIKOM ŠANSOM
Sa skromnog koledža Veber, Portland je tada pokupio Demijana Lilarda. Klinca koji jeste bio lider manje poznatih “Divljih mačaka”, ali na koledžu koji je bio u potpuno nebitnoj konferenciji. Kroz istoriju, takvi igrači bi obično završili nisko na draftu, jednostavno zbog konkurencije protiv koje su igrali.
Povrh svega, propustio je sezonu na koledžu zbog preloma stopala, pa je i to bila jedna od stvari koja bi ga gotovo sigurno koštala dobre pozicije na draftu. Bio je izlazna godina i draft nije bio opcija, već moranje. Pratila ga je reputacija igrača koji nije fizički spreman za NBA.
Efikasan šut iz igre bila je stvar koja je zagrejala notese skauta. Nil Olši je samo dve godine ranije stigao iz Klipersa kao pojačanje na strukovnoj strani. On je zaslužan (zajedno sa Terijem Stotsom), što je Lilard biran sa visoke pozicije. Verovali su mu, a Dejm im je to već u prvoj sezoni, ekspresno, vratio.
U blokčićima skauta, Dejm je najniže ocene dobio u segmentu "odbrane i asistencije". S obzirom na to da je igrao kao plejmejker, to jeste bio "jači" minus. Međutim, Stots je za njega imao nešto drugačiju ulogu. Želeo je od njega da bude napadački plej.
Dejmu je ta ulogu savršeno odgovarala, jer je bio munjevito brz, sa odličnom veštinom kontrole lopte, sigurnim šutem i raznolikim driblinzima. Bio je kompletan kombo bek, koji može da pokrije obe pozicije. Najbitnije od svega je činjenica da je mogao sam sebi da gradi pozicije za šut.
Po njegovom izboru dobar deo navijača se zapitao da li ponovo dobijaju novog pleja na lutriji koji će biti odbačen već iduće sezone. Iako su dolazile najave da je najbolji prospekt na draftu što se tiče plejmejkera, to nije bilo dovoljno za navijače koji su svašta preživeli.
Kada je stigla procena od respektabilne skauting agencije da je Lilard talenat u rangu Stefa Karija, samo bolji na driblingu, to je bilo to.
Dejm, iako se možda ne čini na prvi pogled, izuzetno studiozno prilazi svakoj sezoni, svakom meču. Kada se povredio na Veberu i presedeo skoro celu sezonu, pogledao je nekoliko puta sve svoje utakmice kako bi zapisao šta je neophodno da popravi u svojoj igri. U svakom njenom segmentu.
Temelj svega bila je njegova psihološka spremnost da se takmiči u NBA ligi. Bio je dovoljno zreo da prihvati ulogu glavnog organizatora igre koju mu je namerio Teri Stots. Trenerov prvi zadatak je bio da dovede napadačkog plejmejkera i Lilard je praktično bio njegov projekat.
Projekat je, kako vidimo, bio uspešan. Kako je rasla reputacija Stotsa kao glavnog trenera, tako je rasla reputacija Lilarda kao plejmejkera koji vrlo lako može da “strpa” 30 poena bez da se osvrnete. Ovaj dvojac je gradio i izgradio Portland kakav danas gledamo.
DETINJSTVO U OUKLENDU
Lilard je prešao dug put da bi shvatio sebe kao NBA zvezdu. Put koji nije bio ni malo lak. Odrastao je u Ouklendu, ali u delu grada koji je bio pun kriminala. Sa 10 godina je video ubistvo nasred ulice, kada je posle rasprave jedan učesnik svađe izvukao sačmaru iz kola i upucao drugog usred bela dana.
Zajedno sa rođenim bratom trčao je prema bakinoj kući brzo koliko ga noge nose. Često u šali kaže da je brz, jer je to morao da bude. Kada si na opasnim ulicama, ili si brz ili te nema. Šalu na stranu, Dejm se nije baš nagledao lepih prizora. Čak su ga opljačkali u povratku iz škole, kada je direktno gledao u cev pištolja zbog 20 dolara.
Borba mu je nekako došla prirodno. Kada je bio klinac, Dejm nije želeo da postane košarkaš. Nije želeo da igra za Lejkerse. Lilard je želeo da postane kečer. Stariji brat se seća kako je ulazio u sportske radnje gde bi probao kombinezone za borbu i u njima se stezao ispred ogledala.
Imao je rvačke duele sa duplo većim bratom, dobijao je batine, ali se nikada nije povlačio. Oduvek je u njemu kucalo srce ratnika, bez namere da ustukne, ma koliko protivnik bio snažan i veliki. I kada bi pao, ustao bi i tražio još.
Prvi put je uzeo košarkašku loptu kada je prvi put pobegao sa školskog časa. Dvostruko vatreno krštenje. U tu "čast", ekipa starijeg brata dozvolila mu je da igra basket sa njima. Rasturili su ga. Duplo manjeg Dejma je čekala blokada za blokadom, “slanje po burek”, a par put su ga poslali i na beton.
Taj momenat je promenio sve. “Smejete mi se. Ja ću posvetiti ceo život ovome. Na kraju ću se ja smejati”, bila je poruka mlađanog Dejma.
U dvorištu njegove bake stajalo je drvo. Veliki hrast. Nekim čudom je jedna grana bila tako uvijena da je izgledala baš kao obruč. To je bio prvi Dejmov obruč za trening. Pošto je grana bila nagnuta ga njemu, nikada ne bi računao ako lopta uđe preko “prvog” obruča (to jest grane).
Mnoga starija deca bi mu se smejala dok su prolazila pored i vikala kako je previše mali i mršav da bi uspeo da ubacuje loptu. Dejm bi samo ostao u svom svetu. Zamišljao bi da je u telu svog idola, Alena Ajversona. Zamišljao je da dribla, šutira, probija kroz reket i sam bi sebi aplaudirao na dobar potez. To je bio njegov mali svet koji mu niko nije mogao uzeti. Opština je posekla veliko drvo. Prvi veliki poraz preko koga je morao da pređe. Prešao je uzdignute glave, znajući da samo tako može ostvariti sve svoje snove.
Sa dedom je napravio novi obruč od kutija za mleko. Nakačili su ga tik do bandere koja je služila kao reflektor, pa je Dejm često do kasno u noć probacivao loptu kroz obruč, zamišljajući sebe kao NBA zvezdu. Rastao je mladi Dejm, a u njemu su se budili novi talenti.
DAME D.O.L.L.A.
Trener u osnovnoj školi, kouč Fil, uveo ga je u svet rap freestyle veština. Na svakom putovanju bi sve krenulo od mlađanog Dejma. Pokazao mu je beatboxing, uveo ga u čari freestylinga. Dejm bi svakog momenta razmišljlao šta će sledeće da izbaci prilikom okupljanja ekipe.
I tako iz kruga u krug, Dejm je polako brusio svoju drugu veštinu pored košarke. Nastavio je istoriju kvalitetnih repera koji su dolazili iz Ouklenda. Too Short, Luniz, Dru Down, Mac Dre, Richie Rich… To mu je nekako bilo u krvi.
Neki od najboljih repera današnjice su pohvalili njegova tri albuma. Prvo zbog načina repovanja, pa onda i zbog realističnih rima, u kojima nema nikakvih izmišljenih događaja. Dejm repuje o svemu kroz šta je prošao. Ništa nije fabrikovano, sve je to Dejm.
Vrhunac muzičke karijere je došao prošle godine, kada se desio “beef” između njega i Šeka. Dejm je izjavio da repuje bolje od Šeka, što je ovaj vrlo rado prihvatio. Tako su obojica napravili diss numere kojima su se muzički obračunali.
Nakon svega, obojica su izjavila da je bilo jako zabavno i da ne postoji nikakvo neprijateljstvo između dva velika košarkaša. Sve je bilo samo zabava. Šou biznis, koji je obojicu stavio na muzičke liste.
Dejm je skoro izjavio da je najverovatnije završio rep karijeru. Da nema više toliko inspiracije, a kada toga nema onda nema ni tog izvornog repovanja koje jedino priznaje za pravo, realno. Ostaje mu košarka, a tu je već veliki. I tek planira da postane.
Dejm je zahvalan treneru Filu za mentalitet koji je doneo sa sobom u NBA ligu. On ga je učio da se nikada ne predaje. Da ne postoje jači, samo manje uporni. Da može sve, samo ako je volja dovoljno snažna.
“Odakle si? Ti si sa jednog od najtvrđih mesta u Americi. Ti si došao sa ulice. Čega se plašiš? Sva ova deca nisu videla pola od onoga što si ti video. Ništa nisu doživeli. Žive u bajci. Budi ponosan. Budi smiren, ali nemilosrdan. Bori se”, bila je poruka trenera pred utakmice.
Time je obuhvaćen ceo Dejmov mentalitet. Kada zakorači na parket, on je spreman da protivniku oduzme dušu. Nema osećanja na terenu. Nema porodica. Nema ni trash talka. Uzeće vam sve ako u bilo kom momentu povučete nogu.
Ako se pitate zašto nosi nulu na dresu, to nije nikakva simbolika broja. To je početno slovo koje mu itekako znači. To je njegov Ouklend. Svakim pokretom iz njega priča Istočni Ouklend. Iz njega priča ulica. Porodica. Lilardovi. Uvek lojalni. Uvek verni.
VLADAVINA U PORTLANDU
Verovatno nije bilo srećnijeg čoveka od Dejma kada je čuo svoje ime na draftu. Nije završio u Kaliforniji, iako je biran između dva kalifornijska tima. Lejkersi su na tom draftu imali pravo da biraju tek na kraju druge runde, tako da nije bilo šanse da završi tamo.
Nastanio se samo državu iznad Kalifornije. Portland se iskreno nadao da će u njemu dobiti plejmejkera za budućnost. Lilard je to nadanje pretvorio u stvarnost i ruku sezonu je završio kao najbolji novajlija, ispred Entoni Dejvisa i Bredlija Bila.
Blejzersi nisu uspeli da spakuju kofere za plejof, ali su dobili mnogo više. Dobili su pleja koga su želeli. Teri Stots kao da je po osnovu crteža iz svoje glave dobio spremnog mladića koji će bez ustezanja da se nadmeće sa iskusnim NBA zvezdama. Na sreću nesrećne franšize, Dejm je ostao imun na ozbiljnije povrede.
Svaku sezonu nakon uvodne, Lilard je vodio svoju ekipu do plejofa. Čak i kada je ostao bez Oldridža, Lilard se nije predavao. Još kada je gledao majku kako plače od prekovremenog rada, kada joj je rekao, “Ništa ne brini. Igraću u NBA ligi. Biću ruki godinu. Biću All star. Zaradiću dosta novca i nećeš više brinuti”, pa sve do uloge autsajdera, Dejm je nikada nije predavao.
Upravo u tome je njegova snaga. Kada ga otpišete, onda je najopasniji. Kada mislite da je završio, on je tek počeo.
Poznat je po svojim završnicama i hladnokrvnosti. Uveden je čak i termin “Dame time”, jer bi pokazivao na imaginarni sat na ruci, kad god bi ubacio koš u poslednjoj sekundi. Takvih je bilo dosta u njegovom dosadašnjoj karijeri. Ne samo u NBA ligi. To je radio još na koledžu.
A zašto Dejm ne skače kada pogodi za pobedu? Odgovor leži u njegovom ocu. Kada je prvi put dao koš u poslednjoj sekundi za pobedu, pogledao je u oca. On je sedeo potpuno mirno, gledao je sina u oči i samo klimao glavom u znak odobrenja. Kasnije je Dejm praktično kopirao svog oca.
Svi tu ubačeni šutevi samo dodatno cementiraju njegovo mesto u istoriji Portlanda. Već sada stoji pored Klajda Drekslera. Potpuno je zaslužio. Isto kao i novi ugovor koji je potpisao prošle godine, gde će u sezoni 2024/25 inkasirati čak 54 miliona dolara. Dejm DOLLA je zaslužio svaki dolar.
LJUBAV U PORTLANDU
Ovo je njegov grad. Pored Ouklenda, Portland je grad koji mu leži na drugoj polovini srca. Navijaći su ludi za njim. Grad ne može da zamisli franšizu bez Lilarda. On polako postaje zaštitni znak, bez koga ništa ne bi bilo isto. Svako je zamenljiv, ali razmišljati o Blejzersima bez njega bi bilo suludo.
Dejm im je dao obećanje da ga neće videti u drugom dresu. Nikada. Dok god se on pita, dres Portlanda će biti jedini koji će obući. Jer neko je Lilard, a neko je… pa dosta njih. On ne želi ništa što je lako. Više puta je istakao da neće da odlazi u favorizovane timove i tako osvoji titulu. On je želi na teži način.
On je želi kroz rovovsku borbu, jer samo tako je naučio da radi. Dok nije došao, Portland nije dobio plejof seriju od 2000te. Lilard je sve okrenuo naglavačke. Klajd je legenda franšize, kao i Bil Volton, ali nijedan od njih nije završio karijeru kao Blejzer. Lilard to namerava da učini.
I ne samo to. On hoće da donese prsten i titulu u grad. Još od ‘77 kada je Veliki Bil doneo jedinu titulu Blejzersima, niko to nije uspeo da ponovi. Lilard to namerava. Taj uspeh bi bio gotovo ekvivalentan ovom iz ‘77 kada su Volton i Lukas srušili favorizovanu Filadelfiju. Svi se nadaju da će se istorija ponoviti.
“Dozvolili su mi da se razvijem i budem najbolja verzija sebe”, rekao je za franšizu. “Podržavaju me u svemu. Stvarima na terenu i van njega. I recite mi onda, zašto da idem na drugo mesto”.
Da se sada povuče, dres sa brojem ili pravilnije, slovom O, bi visio na svodovima dvorane. Ali on ima još mnogo posla da uradi i još mnogo ljubavi da da navijačima Portlanda.
Na njegovo insistiranje doveden je Karmelo Entoni. Lilard je verovao u njega, isto kao što veruje u Portland. I to mu se vratilo. Karmelo je doveo sebe u red i ponovo je počeo da pogađa šuteve kao u eri gazdovanja u Denveru. A svi znamo da je ekipa Denvera sa njim stigla daleko, samo na korak do finala.
LOV NA TITULU
Mnogo je ubacio odlučujućih lopti. Kao plaćeni ubica kada krene po metu, tako izgleda Lilard kada krene ka košu u nameri da neutrališe protivnika. Nadimak "Sub Zero" je dobio zbog svojih hladnokrvnih finiša. Poslednji kome je skinuo skalp bio je Pol Džordž, prošle sezone, kada je presudio Tanderima.
Nastavljeno je ove sezone, kada su Beverli i Džordž želeli da pozdrave Lilarda i poruče mu da on ove godine ide kući. Na kraju su se uključile Lilardova borbena sestra i supruga Pola Džordža, starleta srpskog porekla. I to je ona greška o kojoj je pisano u redovima iznad. Ne pretite Lilardu. Ne otpisujete ga. Posebno ne prerano. Lilard je imao šta da poruči, posebno Džordžu, čiji izostanak lojanosti Dejm ni malo ne ceni.
Prošle godine su na iznenađenje svih stigli do finala, gde su ređali pobede protiv favorizovanih protvinika. Na kraju su poklekli protiv Voriorsa, najviše zbog umora i svega što su dali u prve dve runde. Posebno u seriji protiv Denvera, koja je bila magična.
Ove sezone su se praktično ugurali u plejof. Ušli su u poslednjoj utakmici. Pa dogiravanje protiv Memfisa, za zakazivanje meča protiv favorizovanih Lejkersa u prvoj rundi. Ovo nije prvi put da nisu favoriti. Ovo nije prvi put da Lilard treba da se bori protiv unapred određenog protivnika.
Takve borbe Dejm najviše voli. Sigurno je da bi više voleo Džordža i Beverlija, ali bi bilo još lepše kada bi na njih došli u kasnijoj fazi. Verujem da bi ta serija bila jedna od gledanijih u poslednjih par godina.
Portland sada ima kompletniji ekipu nego prošle godine. Čini se da imaju to što treba da bi daleko stigli. Ne želim da prognoziram dokle, ali onako iz srca bih voleo da ih konačno vidim u finalu. Zbog Dejma. Zbog Mela. Zbog Portlanda. Da i njima jednom svane. Jer dosta se paučine nahvatalo na šampionske ambicije. Vreme je da se skine.