• Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Zbog njih mačevanje postoji u BiH

Autori mondo.ba Autori Samir Cacan

Iako je mačevanje olimpijski sport, i to jedan od najstarijih, u BiH za njega nema mnogo interesovanja, a postoji samo jedan klub.

 Walter - jedini mačevalački klub u BiH Izvor: MONDO/Samir Cacan

Na prostoru cijele države aktivno postoji samo jedan klub i to Walter iz Sarajeva. Ovaj mačevalački klub je osnovan 2009. godine.

“Mi smo počeli kao klub viteškog, scenskog mačevanja, jer sam ja završio akademiju scenskog mačevanja Sveti Đorđe kod Aleksandra Stankovića. Zatim su nam došli Splićani i dali nam osnovnu obuku iz sportskog mačevanja, pa smo tako postali sportski mačevalački klub. Zasluge za mačevanje u Sarajevu pripadaju Mačevalačkom klubu Split koji postoji skoro stotinu godina”, rekao nam je Ragib Karamehmedović, jedan od trenera Mačevalačkog kluba Walter.

Istorija mačevanja

Mačevanje kao sport se tokom istorije različito razvijao od civilizacije do civilizacije. Prvi zapisi o mačevanju kao sportu pojavili su se još u drevnom Egiptu. Mačevanje se pojavio i na prvim modernim Olimpijskim igrama održanim 1896. godine u Atini. Godine 1913. Osniva se Međunarodna mačevalačka federacija (FIE) što se smatra početkom razvoja moderne ere mačevalačkog sporta.

Proteklih godina bilo je pokušaja da mačevanje zaživi i u drugim bh. gradovima, ali to se nije desilo. Mnogo je razloga zašto je ovaj sport na jako niskim granama u BiH.

“Najveći problem mačevanja je taj što je za naše prilike to jako skup sport. Očekuje se da čovjek počne od malih nogu. Međutim, ta površina malih nogu brzo raste i brzo postaje tijesna. Treba uložiti u novu opremu, u nove mačeve, a mačevi vremenom stradaju tako da se moraju kupovati novi. To je ono što u suštini najviše odbija ljude. Treba investirati par stotina eura za opremu, naručiti iz inostranstva, platiti carinu i porez, oprema propadne, mač se uništi, pa opet kupovati treba”, kazao nam je Karamehmedović.

Činjenica da na teritoriji države postoji samo jedan klub “ubija” i tu takmičarsku notu sporta jer svoju vještinu i stečeno znanje mačevaoci ne mogu provjeriti van svog kluba. To nije moguće učiniti ni van države, jer je Međunarodni mačevalački savez (FIE) donio odluku da na takmičenjima mogu učestvovati samo klubovi koji su dio nacionalnih saveza.

Zašto BiH nema savez? Zato što je za to potrebno najmanje tri kluba (koji nisu iz istog entiteta) da bi se oformio. Tako su građani koji bi se željeli baviti ovim sportom osuđeni da to čine na amaterskom nivou.

Mnogi bi krivili upravo državu zbog toga što ne pokazuje interes, ali Karamehmedović smatra da je problem negdje drugdje.

“Ne znam zašto država da pokazuje interes? Država neka se bavi državnim poslovima, a ljudi koje to zanima neka se bave tim poslovima. Šta država ima s mačevanjem? Nema ništa! Da bi se u bilo čemu napredovalo treba imati nekakvu masu. Masu ljudi koja nešto vježba. Mi nemamo tu mogućnost, za razliku od Srbije, Hrvatske i Slovenije, koja ima mačevalačke klubove koji postoje najmanje pedesetak godina”, rekao nam je Ragib.

Treneri Mačevalačkog kluba Walter već godinama sarađuju s Akademijom scenskih umjetnosti u Sarajevu.

“To je već redovna aktivnost. Jedno od glumačkih aktivnosti, a ima ih stvarno mnogo, je i scensko mačevanje. Tako da malo asistiramo profesoru Mersadu Čuljeviću u radu s glumcima i radu s mačem, kao i u pripremi scena”, rekao nam je Karamehmedović i dodao da do sada nije bilo kontakata oko saradnje sa “sportskom gimnazijom” ili Fakultetom sporta i tjelesnog odgoja u Sarajevu.

“Za sada nije postojao interes fakulteta. Ako bude interesa, možda, ali opet je pitanje opreme. Neko treba nabaviti opremu, da bi studenti počeli vježbati treba uložiti par hiljada eura. Sad je pitanje da li fakultet ima taj novac”, rekao je za MONDO Ragib.

Neira Odobašić
Izvor: MONDO/Samir Cacan

Razgovarali smo i s jednom mladom damom koja se već četiri godine bavi mačevanjem. Kako kaže, mačevanje joj je najdraži sport od svih kojim se bavi.

Discipline

Tri su osnovne mačevalačke discipline, a razlikuju se po vrsti oružja i načinu bodovanja. To su floret, mač i sablja. Kod prva dva bodovi se postižu samo ubodom, a razlika je u tome e što je mač masivniji i boduje se ubod u bilo koji dio tijela, dok se kod floreta boduje samo gornji dio tijela. Sablja je oružje kod kojeg se boduje ubod ili sječenje.

“Bavim se još trčanjem, plivanjem, pomalo biciklizmom, zavisi od sezone. Mačevanje je fin spoj više sposobnosti koje se mogu razviti, unaprijediti i jednostavno je sport i zabava u jednom”, rekla nam je Neira Odobašić.

To što nema takmičenja Nejri nije problem.

“Meni to više predstavlja zadovoljstvo. Ovako poslije treninga kad se umorim, bilo da je dobro ili loše, pa se nešto može popraviti naredni put. Jednostavno poslije treninga kada dođeš kući bolje spavaš. Tu je i odlično društvo koje je zajedno 3-4 godine”, rekla nam je Nejra.

Nejra i njene kolege dva puta sedmično treniraju u sali Srednje medicinske škole pri Katoličkom školskom centru, u Šenoinoj ulici.

Više informacija o ovom klubu možete dobiti na njihovoj Facebook stranici.

Komentari 1

Komentar je uspješno poslat.

Vaš komentar je proslijeđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

Senja Jakšić

Drago mi je da neko piše o ovoj temi. Želio bih napraviti jednu malu ispravku. Zadnjih 5-6 godina, djeluje i Mačevalački klub Banja Luka. Klub je sličnog profila kao i Walter, samo što smo mi okrenuti prema Zagrebu, iz istih razloga. Također, dijelimo iste probleme, mogućnost nastupa na takmičenjima, oprema ... Ali, barem se odlično zabavljamo. Želim vam puno sreće u radu

NAJNOVIJE

Kolumna - Nebojša Šatara

Navijači

MONDO Tim kola

FK BORAC

RK BORAC