Jakov Šola mladi je talentovani mačevalac koji je sportsku sreću bio primoran tražiti van granica Bosne i Hercegovine.
Rođen je u Sarajevu gdje ide u srednju školu, a mačevanjem se počeo baviti u Mačevalačkom klubu Walter iz Sarajeva.
O tome zašto se počeo baviti mačevanjem Jakov je u razgovoru za MONDO rekao: “Mačevanje mi je izgledalo kao interesantan sport, a imao sam previše slobodnog vremena. Pa sam tako počeo trenirati. Privuklo me to što je individualan sport, tako da ne zavisi od drugih ljudi. Zahtjeva dosta razmišljanja. Istina to zahtijevaju i drugi sportovi, ali ovdje se baš moraš nadmudrivati, neki ljudi to zovu “fizički šah”.Interesantno je i neobično za naše uslove u Bosni”, rekao nam je Jakov.
Iako možda na oko mačevi izgledaju bezopasni, udarci, unatoč zaštiti, ipak znaju da zabole.
“Zavisi kakav je udarac, ali nekad zna ostati modrica. Nekada zna proći mač ispod maske i to baš boli”,rekao nam je Jakovi i dodao da bude i žuljeva od držanja mača.
Ovaj mladi Sarajlija je jako brzo napredovao, a zbog činjenice da ne postoji takmičenje u mačevanju u BiH, Jakov je sportsko usavršavanje potražio u Hrvatskoj.
“Kako postoji pravilo da se ne može nastupiti na međunarodnim takmičenjima bez nacionalnog mačevalačkog saveza, iz MK Split sam dobio odobrenje i prilku da budem član njihovog kluba. Kako sam za kratko vrijeme ostvario relativno dobre rezultate podrška sa njihove strane je bila još veća, tako da su me licencirali za Evropsku kadetsku ligu i FIE turnire”,kazao je Jakov za MONDO.
Danas je Jakov ubjedljivo najbolji kadet u Hrvatskoj, a i među juniorima je u samom vrhu.
Član je Hrvatske reprezentacije, a učestvovao je i na međunarodnim takmičenjima.
“Postoji Evropska kadetska liga i organizuje je Evropska asocijacija za mačevanje i to su najjači turniri za kadete. Bude i do 300 učesnika. Na jednom takvom turniru u Turskoj sam bio jedanaesti, što mi je najbolji rezultat. Od muških kadeta mislim da je to jedan od najboljih za Hrvatsku”, rekao nam je Jakov.
Kako kaže, to što je uspješan “stranac” u drugoj zemlji, kod kolega u Sarajevu ne stvara zavist i ljubomoru.
“Svi mi pomažu. Nekada im pokušavam prenijeti što sam naučio vani. Tako da nema ljubomore”, kaže Jakov i dodaje: “Kod nas na Balkanu to nije popularan sport kao fudbal i košarka, pa svi pomažu jedni druge. Baš je jedan moj drug iz Srbije došao da trenira u Sarajevo, pa smo bili na turniru u Zagrebu. Sad je bio Svjetski kup za žene u Helsinkiju i hrvatski i srbijanski tim su išli zajedno”, kazao nam je Jakov.
Da bi postao dobar u bilo čemu potrebna su odricanja, Jakovova priča nije ništa drugačija.
“Odričem se dosta toga. Prvenstveno izlazaka s društvom. Treniram svaki dan, jednom ili dva puta dnevno, tako da dosta vremena trošim na to, ali preživim”, kazao nam je Jakov i dodao da mu česta putovanja ne predstavlja problem jer pred sobom ima postavljen cilj.
“Meni je cilj da za pet godina nastupim u Tokiju na Olimpijadi. To je ono za šta radim”, kazao je Jakov za MONDO.
O tome zašto bi preporučio mladima da se počnu baviti ovim sportom Jakov kaže: “Citirao bih jednog mađarskog entuzijastu koji trenira u Sarajevu: Kada si dobar mačevalac, dobar si u svemu u životu.”