Janko Tipsarević napravio je "haos" danas u Novom Beogradu. Gužvu, kakva se viđa retko, iskoristio je da pošalje poruku o tome što muči srpski tenis i ponudi soluciju.
Ispred Tržnog centra "Ušće" ove srede popodne skupilo se ljudi kao na jednom prosečnom sportskom događaju u Srbiji.
Da ne kažemo fudbalskoj ili košarkaškoj utakmici.
Razlog?
Naš proslavljeni teniser Janko Tipsarević, uz podršku "pola" Dejvis i FED kup reprezentacije Srbije, "instalirao" je dva improvizovana teniska terena na platou na kojem je sve "zujalo" od klinaca u nameri da ispravi nešto što smatra velikim problemom srpskog tenisa.
Tipsarević, koji je došao u opremi, voljan da uz pomoć Viktora Troickog, Bojane Jovanovski, Nenada Zimonjića, Olge Danilović i Dušana Lajovića, održi javni, besplatni čas tenisa u prestonici, prepoznao je sve ono što bi u budućnosti moglo ovaj trenutno trofejan i popularan sport u Srba da vrati na marginu.
Ne samo da je otvorio dve teniske akademije u Beogradu, a planira i treću, već je odlučio da bogato iskustvo koje je stekao igrajući tenis širom sveta unese u sistem rada u "Tipsarević" teniskim školama sa jednim osnovnim ciljem – da se što više dece dohvati reketa u najmlađem uzrastu i da iz masovnosti, a ne ekskluzivnosti, sutra stasaju budući šampioni.
Popularni "Tipsa" je prvi koji će reći da je bavljenje tenisom izuzetno skupo, i utoliko pokušao je okupljenima da predstavi u čemu se sistem rada u "njegovoj" školici razlikuje u odnosu na ono što je dugo bila praksa kod nas.
"Akcenat je što više na grupama, jer... Da vam objasnim šta je bio jedan od najvećih problema u trenutku teniske ekspanzije. To su bili treneri. Oni su roditeljima objašnjavali kako je individualni trening najbolji, sat košta toliko, teren je toliko, lopte su toliko i kad se sve to pomnoži ispadalo je 30 do 40 evra za vaše dete da se bavi tenisom, dnevno! Nedeljno puta sedam, itd. Prosečna plata u Srbiji je 350 evra, na jugu zemlje i gore od toga. Zato nije bilo masovnosti".
Dodao je...
"Promenili smo to da bežimo što više od individualnih časova, da nađemo dobre, kvalitetne, ne jeftine, ali pristupačne trenere, jer smo računali na to da će trener, ako bude radio osam, devet, deset sati dnevno, imati i sasvim dovoljno sredstava da njegova porodica živi dobro u ovim našim uslovima. Drugo, kad se cena sata podeli na četiri dela i klub, poput našeg, pokloni loptice, pa spusti i cenu terena, onda se dođe do toga da mi ne znamo šta ćemo s decom u našoj drugoj akademiji, na Ušću".
Kaže da se cenama ne bavi, ali da masovnost dece u dve otvorene akademije govori dovoljno.
"Cenama se ne bavim, ali ne verujem da bi bilo tako puno da 'deremo kožu' roditeljima. Nisam hteo da kažem: 'Ja sam Janko, kod mene je najskuplje'. Ne, naprotiv. Upravo smo išli obrnuto, da bismo imali ovu količinu dece, a tek smo počeli...", rekao je Tipsarević i dodao da je ključ uspeha sadašnje generacije tenisera i teniserki bio – klupski rivalitet!
Istakao je da su upravo klubovi doveli do toga da za kratko vreme Srbija teniski "eksplodira".
"U vreme kad su nastali i Novak i Viktor i Nenad i Boris i Ana i Jelena i Bojana, i svi ostali... nastali su zato što je u to doba, uz sve gluposti koje su se događale zemlji Srbiji, postojao je timski tenis i klubovi su bili izuzetno jaki. Nadmetanje i takmičenje između klubova je u to vreme bilo ekstremno jako i na stranu svi problemi koji su postojali tada, iz tog rivaliteta su nastali svi veliki šampioni", primetio je Janko i dodao:
"To se, nažalost, u poslednjih nekoliko godina izgubilo. Ljudi misle da to što imamo Novaka i ostale dobre igrače da je tenis u Srbiji abnormalno popularan. Jeste, u smislu da odrasli ljudi stvarno prate i znaju da je Granoljersu bolji bekhend nego forhend, što jeste tačno. Ali moramo da održimo masovnost u tenisu da bi se sutra rodili novi šampioni".
/pogledajte fotke/
Zaista, bilo je lepo danas videti toliko "klinaca" na jednom mestu, kako jure okolo, traže autogram, fotku, pitaju mogu li oni da probaju da "prebace preko mreže", itd.
"Utisci su prelepi jer je septembar u Beogradu možda i najlepši mesec, grad je pun, sunčan, a tu su mi i kolege iz Dejvis i FED kup reprezentacije, tako da je bio savršen trenutak da organizujemo nešto što je u inostranstvu čest slučaj, a to je takozvani 'kids day'. Ovo je fenomenalna aktivnost koja bi trebalo da postane češća i češća, bez obzira da li ih organizovao ja ili neko drugi. Naša akademija će gledati da ovakve događaje što češće, da bi najmlađi poput njega (pomazio je jednog od klinaca po glavi) igrali tenis što više", rekao je Tipsarević brojnim novinarima, koji su ga pitali kako namerava da približi tenis najmlađima.
"Ja nikad nisam imao ovakvu priliku i mislim sada, kad sam bio mali, eh šta bi za mene značilo da dođe jedan Boba Živoinović i da mi kaže nešto, to bi samo bio dodatan podstrek da se bavim ovim sportom", slegao je ramenima.
Iako je zbog težine povrede koja ga je mučila skoro dve godine, uz nekoliko hirurških zahvata na stopalu, bio blizu da napusti tenis, kaže da je sada odlučniji nego ikada da se profesionalno bavi ovom igrom još najmanje dve-tri godine, a da je u međuvremenu doneo odluku da će se tenisom baviti i posle toga.
Uz osmeh, rekao je...
"Od šeste godine sve što sam radio je udaranje te teniske loptice. Razmišljao sam dosta na tu temu, tenis je sigurno nešto čime ću se baviti kada završim karijeru. Imam fenomenalan tim ljudi koji vodi te dve naše akademije u Beogradu, u planu je i treća, tako da ću se time baviti, ali... Dve godine sam ležao na kauču, tek sam počeo da igram, tako da o penzionisanju ni ne razmišljam", poručio je Janko Tipsarević, jedan od naših najuspešnijih tenisera svih vremena.