Moto-manija je počela krajem devetnaestog veka
Počela je nova sezona Svetskog reli šampionata (WRC). Do nedelje će najbolji (reli) vožači na svetu "divljati" drumovima u okolini najpoznatije evropske kneževine u okviru Relija Monte Karlo.
Ljubitelji ovog moto-sporta će pratiti pre svega šta rade vozači u fabričkim WRC modelima "forda fieste", "sitroena c3", "hjundaija i20" i "tojote jaris".
Ovo je 86. izdanje najčuvenijeg relija na svetu, a sve je krenulo 1911. godine. Par godina pre toga princ Albert I je naredio Automobilskom klubu Monako da organizuje trku kako bi se dodatno privukli turisti.
Prvo izdanje je bilo zamišljeno drugačije nego što to danas izgleda. Naime, 23 automobila su krenula ka Monaku sa različitih lokacija u Evropi i nisu se samo performanse ocenjivale, već i izgled vozila, udobnost, kao i stanje u kom su stigli u kneževinu.
U 107 godina dugoj istoriji najviše pobeda je imala Lanča (ukupno 13). Legendardna "lanča delta" je vladala brdima iznad Monaka krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina.
Među vozačima, dva Sebastijana prednjače. Leb ima sedam pobeda, a aktuelni svetski prvak, Ožije – pet.
Inače, ovaj reli je britanski "British Pathe" (njihova verzija naših "Filmskih novosti") uvrstila u osam trka koje su oblikovale moto-sport.
Evo i preostalih sedam.
Gordon Benetove trke
Prvi međunarodnu trku na svetu je organizovao milioner Džejms Gordon Benet junior, koji je kod nas najpoznatiji po tome što ga je Del Boj Troter vrlo često pominjao. Ovaj njujorški (ne pekamski) plejboj je 1899. organizovao prvu trku od Liona do Pariza dugu 915 kilometara. Svake godine trka je održavana u zemlji pobednika. Takmičenje je trajalo samo do 1906. kada je Francuski automobilski klub organizovao prvu trku na Le Manu kako bi promovisao svoju auto-industriju.
Kup "Vanderbilt"
Još jedan bogati zaljubljenik u automobile je odgovoran za popularizaciju moto-sporta početkom dvadesetog veka. Vilijem K. Vanderbilt je 1904. osnovao kup "Vanderbilt" nalik na takmičenja koji su u Evropi tada nicala kao pečurke posle kiše. U istoriji dugoj 64 godine održano je 18 trka. Zanimljivo je da je ovaj kup 1936. osvojio Tacio Nuvolari, pobednik čuvene "Velike nagrade Beograda" voženje 1939. godine.
Trke na ostrvu Man
Početkom dvadesetog veka zbog ograničenja brzine u Britaniji od 32 km/h, a koje nije važilo na ostvru Man, ova teritorija u Irskom moru postala je veoma popularna za sve ljubitelje brzine, a posebno motocikliste. Prva moto-trka za trofej "Isle of Man TT" bila je održana 1907. godine, a do sada je održano 98 takmičenja, koja su poznata i kao ekstremno opasna jer se vozi kroz naseljena mesta s vrlo malo zaštitnih barijera. Preko 200 takmičara je poginulo tokom kvalifikacija i trka. Inače, "audi TT" je dobio ime kao omaž motorima kompanija NSU i DKW (kasnije postale deo Audija), koji su učestvovali u trkama na ovom britanskom ostrvu.
"Mile Milja"
Poslednja iz zlatnog perioda moto-sporta je trka "Mile Milja", u dužini od oko hiljadu milja (oko 1600 kilometara). Osnovano 1927. godine, takmičenje je počinjalo i završavalo u Breši i bilo je prilika da se prikaže najbolje iz italijanske auto-industrije – na 24 trka 21 pobedu su ostvarile "makine". Na žalost, takmičenje je obustavljeno 1957. kada je na jednom "ferariju" pukla guma pri brzini od 180 km/h. Tom prilikom su poginuli njegov vozač, suvozač i deset gledalaca.
Indianapolis 500
Nazvan "najvećim spektaklom u moto-sportu", "Indianapolis 500" je počeo 1911. godine i dalje se održava svake godine na istom mestu – na čuvenoj ovalnoj stazi. Broj 500 označava dužinu trke u miljama (804 km). U početku su mnogi dolazili zbog vredne nagrade od, za to vreme, neverovatno velikih 50 hiljada dolara. Zajedno sa "24 časa Le Mana" i "Velikom nagradom Monaka", deo je takozvane "Triple krune motosporta", koju je jedino osvojio Grejem Hil.
24 sata Le Mana
Ovo je najdugovečnija moto-trka izdržljivosti. Ispred timova je poseban izazov jer moraju da balansiraju između performansi i mogućnosti automobila da izdrže celodnevno takmičenje, koje osmišljeno baš zbog toga – da se vidi "od kakvog su materijala napravljeni". Ovde najviše do izražaja dolaze potrošnja goriva, aerodinamika i stabilnost vozila pri visokim brzinama.
Velika nagrada Monaka
Najmlađi deo "Triple krune motosporta" je Velika nagrada Monaka. Nastala je 1929. godine zbog problema oko statusa Automobilskog kluba Monaka (osnivač i relija), koji je hteo da se izdigne na nivo nacionalnog kluba. Kada ih je franuski moto-savez odbio, oni su odlučili da naprave takmičenje koje će voziti samo ulicama kneževine. Topografija, lokacija, oštre krivine, kao i birana publika su učinile da takmičenje za Veliku nagradu Monaka postane i najprestižnije. Ovde su Fanđo, Grejem Hil, Niki Lauda i Ajrton Sena dostizali svoje vrhunce u karijeri.
Pogledajte i prilog "British Pathe" produkcije sa autentičnim snimcima ovih takmičenja: