Legenda banjalučkog i jugoslovenskog rukometa Abas Arslanagić ističe da učešće rukometnih "zmajeva“ ne smije da bude diovedeno u pitanje. U razgovoru za MONDO osvrnuo se i na RK Borac i stanje u našem rukometu.
Rukometna reprezentacija BiH izborila je plasmana na Evropsko prvenstvo koje se sljedeće godine održava u Austriji, Norveškoj i Švedskoj, ali su se posljednjih dana čula upozorenja da bi „zmajevi“ mogli propustiti svoje tek drugo veliko takmičenje, poslije SP u Kataru.
Predsjednik Rukometnog saveza BIH Marinko Umičević nedavno je upozorio da Savez još nije dobio poreski broj, te da je za učešće na EP „zmajevima“ potrebno između 100 i 150 hiljada KM, a da reprezentacija nema podršku države.
Legenda jugoslovenskog rukometa i zlatni olimpijac iz Minhena 1972. Godine Abas Arslanagić u razgovoru za MONDO ističe na učešće BIH na Evropskom prvenstvu ne smije da bude doveden u pitanje.
"Vrlo važno je da reprezentacija ode na Evropsko prvenstvo. Eto, otkako sam ja vodio reprezentaciju ako gledam do danas dvije velike stvari sus e desile u rukometu. Marković je odveo reprezentaciju na Svjetsko prvenstvo i Šuman je sada izborio Evropsko prvenstvo. To je jedino pozitivno. Iz ničeg smo to napravili. Treba cijeniti entuzijazam tih ljudi koji su to radili. A Rukometni savez BIH ne zaslužuje nimalo pažnje, već isključivo kritike“, istakao je Arslanagić.
On je naveo da je dok je on bio selektor RSBIH imao odvojen račun reprezentacije od računa Saveza i da je tada novca bilo za sve, pa je možda to model na koji se treba ugledati u budućnosti.
"Najveći problem našeg najteofejnijeg sporta – rukometa je problem organizacije. Dođu ljudi, imaju ideje, ali nema Saveza, nema kancelarije... Bio je Smajo Karačić u Savezu i iza sebe je ostavio šta je ostavio - haos. Godinama sam govorio da ne možemo na zelenu granu dok ne uspostavimo kadetski i juniorski rukomet. A tu stvari treba da se mijenjaju“, istakao je Arslanagić, koji smatra da takmičenja mlađih kategorija tebaju da se organizuju na regionalnom nivou.
"Evo neki dan su klinke iz Trebinja igrale u Banjaluci, ja mislim da to mora drugačije. To je preko sedam gora i planina. Mislim da treba organizovati regionalna takmičenja, jer za taj novac što dođu do Banjaluke mogu otići dva puta do Mostara i odigrati. Može se organizovati po regijama, zajedno iste regije u RS i FBIH, a onda na kraju igrati zvanično za takmičenje za prvaka RS ili FBIH. Kada djeca budu imali 25 utakmica godišnje onda ćemo opet biti u rukometu ono što smo bili, a bili smo najjači. Mnogo novca se troši na završnice omladinskih liga sa velikim troškovima, hotelima... Treba iskoristiti studentske i đačke domove i takvim gradovima dati organizaciju i smanjiti troškove, ali da djeca igraju što više“, smatra Arslanagić.
Abasa Arslanagića sreli smo u banji Slatina pored Banjaluke, gdje je trenutno na oporavku. Ipak, nije riječ o većim zdravstvenim problemima, otkrio nam je. „Ovo je moj 'remont'. Mi svi bivši sportisti smo invalidi rada. Zdravlje nam je narušeno, ali ne u onom smislu potpuno, nego eto išijalgija. Ovdje u banji Slatina je raj, imam maksimalne uslove, vrhunski smještaj, hranu, tretman, sve je na vrhunskom nivou. Prepoznaju me ovi mlađi stručnjaci i cijene me i poštuju“, kaže nam Arslanagić, a onda u šali otkriva da dok je igrao praktično 'nije znao“ za fizioterapeuta.
„Mi nismo imali fizioterapeute, danas se sportisti masiraju i kad krenu na spavanje. Prvi put sam se masirao kada smo se u Ljubljani spremali za Olimpijske igre. Čuveni maser tadašnjeg fudbalskog kluba Olimpija bio je Žagar i on je dobio zadatak da nas izmasira, relaksira. Počeo je, a ja sam mu rekao nemojte mene to boli i otišao da se opuštam u bazenu. Šalu na stranu, druga su to vremena. Sada se zbog svog stanja ovdje oporavljam i moram da pohvalim sve u banji Slatina na izuzetnom profesionalizmu i sjajnim uslovima“.
Jedan od najvećih problema kako rukometa, tako i drugih sportova u BiH je loša infrastruktura.
"Poreč sa 10.000 stanovnika ima sedam dvorana. Čisto da navedem za poređenje sa ostalima. A mi imamo koliko imamo, a i to ne održavamo“, rekao je Arslanagić,a onda se osvrnuo i na rušenje banjalučkog hrama sporta gdje je igrala njegova i brojne druge trofejne generacije.
"Od Borčevog stadiona napravili su zgradu. Ali ima Boga kažu da još ne mogu da riješe vodu u podrumima“, rekao je Arslanagić i zastao.
Legendarni golman koji je sa Borcem bio šampion Evrope, četverrostruki šampion Jugoslavije i petostruki osvajač kupa prati rezultate i stanje u svom bivšem klubu.
"Mene boli jer Borac nije onakav kakav je bio. Gledao sam prvo poluvrijeme protiv Gračanice, morao sam otići koliki me pritisak udario. Mislim da selekcija ekipe nije dobra. Rekao sam ljudima u klubu da se ne zanose velikim uspjesima i da nisu velike mogućnosti ove ekipe, da ona može da odigra sjajnom ali i da porazi nisu iznenađenje. Ekipa Borca zavisi od toga kako Ljubišić brani i tako je posložena. Oni trebaju ove godine da guraju djecu, a poslije tražiti rješenja, pa i finansijska. Grad pomaže Borac koliko je i nas pomagao, ali za ono što smo mi bili potrebno je danas mnogo više novca. Da bi bio prvak Evrope sada ti treba sedam miliona evra. A nama se ne može ukazati Rus kao npr. Vardaru“, smatra Arslanagić i dodaje da ni SEHA nije ono što je bila na početku.
"SEHA liga je bila dobro zamišljena, ali glavni nicijatori ove 'profesionalizacije' su bili Vardar i Zagreb. Vardar je isplivao, a Zagreb tone. Klubova iz Srbije nema nigdje“.
Arslanagi prati i svoju Derventu, ali nije optimista, jer kako kaže bez ulaganja novca ne može mnogo da se postigne.
"Kažu mi da će se možda Derventa vratiti u Premijer ligu sljedeće sezone. Ali uprkos dobroj privredi tamo jako malo ljudi investira u rukomet. Gračanica je dobar primjer, na drugoj strani. Privatnici imaju dosta novca i ulažu ga u rukomet“, rekao je Arslanagić, a potom istakao da se rukomet u BIH polako gasi:
"Rukomet nestaje. U Sarajevu ga nema, Zavidovići su ispali iz lige, evo Sloboda se vratila, ali nema Čelika, Mostar se ugasio. Sramno je da se Mostar ugasio. Izviđač još opstaje uz pomoć trikova. Činjenica jeste da oni uz Borac najviše polažu u mlađe kategorije“.
Ono čemu Borac treba posvetiti više pažnje je i rad sa golmanima, a Arslanagić ima i konkretne ideje.
"Rekao sam i Hansu da kada završi treba da se posveti trenerskom poslu, jer nemamo trenera golmana. Ja imam ideju, ali nemam ja snage da ja to radim. Ideja je da ovdje u Banjaluci napravimo golmanski kamp na ljeto. Neki rukometaši prave te kampove, ali nema to istu snagu kada se napravi na Jahorini i kada kažeš idem na rukometni kamp u Banjaluku. Banjaluka ima mnogo sadržaja za djecu, mnogo toga se može organizvati, imamo smještajne kapacitete u studentskom i đačkom domu. Moglo bi se to dobro organizovati, ideju sam prenio Deji Unčaninu, Brankoviću, Mikiću pa ćemo vidjeti“.
Zlatni banjalučki olimpijac zadovoljan je radom Mirka Mikića na klupi Borca, a smatra da u svim klubovima treba da rade domaći treneri.
"Ne trebamo dovoditi trenere sa strane. Nijedan trener sa prostora bivše Jugoslavije više ne može naći ozbiljan posao u Evropi, možda Vuja još. Treneri su potrošna roba, mijenjaju ih i ne mogu da sazriju. U klubovima treba da rade domaći treneri. Mislim da je Igor Rađenović olako potrošen, on je dobro radio. Pretjerane su bile ambicije odjednom, i da smo ušli tada u Ligu šampiona bili bi kanta za nabijanje“ ocijenio je Arslanagić, koji ipak nije protiv igranja u evropskim takmičenjima.
"Nama je potrebna Evropa, ako ne možemo da izborimo najjače, onda treba da igramo i ta slabija takmičenja. U moje vrijeme svake godine išli smo na turneju u Njemačku, igrali 10-15 dana, obilazili Francusku, Luksemburg, ode se do Belgije, Holandije. Tri- četiri zemlje,četiri različita stila igre, tako se sazrijeva. Ja kad sam bio trener Borca neke 2004. djeca su bili u getu zatvorena. Zato sam ih namjerno vodio u Sloveniju, pa se išlo gledati Ligu šampiona u Zagreb, a igralo se sa Dubravom i Goricom. Po znanju smo isti, ali djeca imaju kočnicu. Treba im da idu napolje“, zaključio je Arslanagić.