Predsednik Haškog tribunala Teodor Meron ocenjuje da oslobađajuće presude Tribunala nisu bile greške i najavljuje da će poslednja presuda biti izrečena polovinom 2017. godine.
"Mandat sudija jeste da utvrde da li je određena osoba kriva van razumne sumnje prema zakonu i na osnovu dokaza. Da je jedina uloga sudija da osude, živeli bismo u svetu u kojem bi svaka osoba optužena za zločin automatski bila kriva. Takav svet nije ono što mislimo kada kažemo - pravda", objašnjava Meron.
On je napomenuo da pravna pitanja u vezi sa predmetom "Šešelj", uključujući njegovo privremeno puštanje na slobodu, spadaju u nadležnost Pretresnog veća Tribunala koje postupa u tom predmetu te da, kao predsednik, nema i ne sme imati bilo kakvu ulogu u vezi s tim pitanjima.
Na pitanje da li se boji da će Šešelj usporiti proces obnove regionalnog poverenje koji je Tribunal počeo, Meron je odgovorio da uspešnost uspostavljanja mostova između država i naroda na Balkanu zavisi od lidera i društvenih zajednica u tom regionu.
"To su kompleksni procesi koje ne mogu diktirati spoljni faktori, već moraju doći iznutra u tim zajednicama", naglasio je predsednik Tribunala.
Govoreći o zaštiti svedoka, on je rekao da je to za Tribunal od najveće važnosti i podsetio da taj sud primenjuje brojne zaštitne mere, a organizuje i relokacije u najozbiljnijim slučajevima.
Upitan da li će Tribunal biti primoran da radi i nakon 2017, za kada je najavljeno da će biti zatvoren, Meron je rekao da će Trubunal biti zatvoren nakon što završi svoj preostali pravosudni posao i preduzme administrativne korake, poput rashodovanja preostale imovine.
"Početkom 2015. preostaće četiri prvostepena i pet drugostepenih predmeta, ali se krajem te godine očekuje da će se taj broj smanjiti na samo jedan prvostepeni i jedan žalbeni postupak. U ovom trenutku očekuje se da će poslednja presuda - žalbena presuda u predmetu 'Prlić i drugi', biti izrečena polovinom 2017.", kaže Meron.
On navodi da je svestan kritika da je Tribunal spor i skup, ali napominje da se mora imati u vidu da je vrsta predmeta koji se vode pred Tribunalom potpuno drugačija od onih koji se vode pred nacionalnim sudovima, pri čemu se većina suđenja koja su u toku odnose na optužene koji su kasno uhapšeni, poput Karadžića, Mladića i Hadžića.
Meron ističe i da sudije ne mogu biti podložne spoljnim uticanjima, popularnim percepcijama ili kritikama, predlošcima o nečijoj krivici ili ličnim stavovima, te da "pravda jeste i mora ostati slepa na sve to".
Upitan da li veruje da će žrtve naći svoj mir i utehu u presudama koje je Tribunal izrekao, Meron je izrazio nadu da će vremenom čak i one žrtve koje nisu zadovoljne određenim odlukama shvatiti da poštovanje vladavine prava zahteva da prihvatimo ne samo pravosudne odluke s kojima se slažemo, već i one s kojima se ne slažemo.
