Mnogi ih ne samo ignorišu, već i skrnave, a mlada fotografkinja iz Niša Jovana Mladenović je posledjnih godinu dana posvetila istraživanju i oživljavanju spomenika NOB-a u sasvim novom ruhu.
I sam pogled na fotografije deluje impoznantno. Priča o njima je još impresivnija.
Spomenici podignuti širom SFRJ pre oko pola veka u čast Narodno oslobodilačke borbe tokom Drugog svetskog rata osamdesetih godina su privlačili milione posetilaca, posebno one iz istočnog bloka.
Danas su mahom vrlo zapušteni i napušteni, a za njih se malo ko zanima.
Ipak, privukli su veliku pažnju fotografkinje iz Niša. Jovana Mladenović smelo je odlučila da obilazi spomenike NOB-a i dokumentuje ih, a zatim sve to pretoči u svoj master rad za Londonski univerzitet.
"Na ideju sam došla još pre tri godine, ali nisam imala dovoljno sredstava da započnem obilazak. Kada sam se preselila u London imala sam još veću želju da prezentujem svetu, koji i ne zna baš mnogo o našoj istoriji, šta mi to imamo i koliko je vredno. Tako da sam poslednjih godinu dana posvetila ovom projektu koji nažalost i dalje nije gotov. Zato bih i volela da pozovem da mi se pridruže ljude koji dele moje mišljene i pomognu mi da završim projekat. Ideja je da se uradi knjiga koja ce pričati priče svih spomenika i biti obeležene sve lokacije. Ja sam uspela da pronađem oko 60 samo u Srbiji, a na prostorima Jugoslavije ih ima mnogo više", kaže Jovana.
Projekat je počela od Tri pesnice u Nišu, jer je tu odrasla i poznata joj je njegova priča. Ističe da nema "omiljeni" spomenik, ali je jedan ipak izdvojila.
"Izazov mi je bio da odem u Kosovsku Mitrovicu i taj spomenik me je, kada sam stigla do njega, ostavio bez daha. Mada opet moram da prizanm da su svi oni vrlo impozantni. Svi su mi se uvukli pod kožu i svaki posmatram na poseban način, ono što mi najviše smeta je kada vidim kako su išarani besmislenim porukama, a sa pojedinih su kradeni delovi kao metal koji bi prodavali kasnije. Volela bih da ljudi imaju više svesti o svojoj istoriji, da budu malo kulturniji i malo više ljudi nego što jesu. Da sačuvaju spomenike, ali i budu ponosni na njih. Ja nisam imala prilike da budem rođena u Jugoslaviji i samo sam slušala kako je bilo lepo tada. Zašto se onda moja generacija ne ugleda na tu lepotu i nastavi da stvara tu gde su neki stali, umesto da ruše i uništavaju sami sebe", pita se Jovana.
Mlada fotografkinja je uradila i apstraktnu verziju spomenika u studiju sa modelima u Londonu. To apstraktno predstavljanje odnosi se ne samo na imitiranje oblika i pravljenje ljudske skulpture, već pričanje zaboravljenih priča koje su se desile na mestu gde su podignuti spomenici.
“Kada sam odštampala te apstraktne fotografije, koje su inače rađene na srednjem formatu, analogno, baš da bi predstavljale neku vrstu nostalgije. Krenula sam da radim vez crvenim koncem preko svake fotografije. Vez, koji je deo naše tradicije, je na svakoj predstvaljao po jedan spomenik. Odlučila sam se za crveni konac je to jer prezentuje krv prolivenu tokom Drugog svetskog rata, simbolizuje komunizam i partizane”.
“Danas u Srbiji nema novca za umetnost i razvijanje turizma, a ti spomenici nude sve to samo se mole da ih ne uništavamo. Oni su uvek lepi bez obzira na period. Njihove dimenzije su grandiozne i oblici neobični da izazivaju veliko interesovanje kod stranaca. Mnogi žele da ih posete, a naš narod, ogorčen i neinformisan, želi da ih unisti”.
"Monumental Fear" bts from Jovana Mladenovic Photogaphy on Vimeo.
Jovana se priseća da joj je istraživanje za projekat oduzelo mnogo vremena, jer nema mnogo kolektovanih informacija, a lokacije samih spomenika je teško naći ili su nepristupačne. Neki su slomljeni i išarani grafitima.
"To mesto gde su se naši ljudi borili, što i nije bilo tako davno, i gde je bio dignut spomenik za njihovu slogu i hrabrost da nam sačuvaju zemlju na kojoj živimo, vandali sada ruše i ostavljaju grafite poput: teško je gledati u budućnost očima punih suza prološti. Baš naprotiv! Ti ljudi su se borili za našu budućnost i svaki od spomenika treba da se slavi, a ne uništava".
Jovana Mladenović za sada ima urađen prototip za spomenik knjige, čije su korice urađene od betona, istog materijala od kog su rađeni spomenici, a oblik asocira na stare registratore iz socijalistickih firmi. Knjiga je crvena.
Sve što nam je Jovana ispričala i prikazala deluje kao da bi ovaj projekat mogao da oživi spomenike NOB-a u jednom sasvim novom svetlu. Ukoliko znate za još neki zaboravljeni spomenik iz ovog perioda - javite joj se.
POGLEDAJTE i kako izgledaju zaboravljeni spomenici SFRJ.