Ršumović: Da sam ja neki faktor...

Legendarni pesnik za decu Ljubivoje Ršumović, proslavio je 7. aprila na svečanosti u beogradskom Dečjem kulturnom centru 60 godina rada i to onako kako mu i dolikuje - okružen decom i pesmama.

Gotovo da ne postoji dete koje nije raslo uz njegove pesmice i sa osmehom ih u starijem dobu pevalo svojoj deci. Objavio je više od devedeset knjiga, uglavnom za decu, a u njima se nalazi oko 2.500 pesama, istakao je on. Među objavljenim knjigama nalaze se: "Tri čvora na trepavici", "Vid iz Talambasa", "Ma šta mi reče", "Još nam samo ale fale", "Nevidljiva ptica", "Vidovite priče", "Zauvari", "Ujdurme i zvrčke iz antičke Grčke", "Sunčanje na mesečini"...

Mnogi ističu da deca danas manje čitaju knjige i da su se pojedine vrednosti vremenom izgubile, a pesnik bi to rešio ovako:

"Mislim da je to malo greška roditelja naravno. Ja da sam neki faktor u ovoj zemlji, ja bih izdao zakon da u svakoj kući gde se rađaju deca, mora da postoji mala biblioteka! Tako će deca da rastu sa knjigama, da pocepaju u detinjstvu nekoliko knjiga, tako će je zavoleti kao predmet, igračku… Onda će početi da je čitaju, da pišu… U svakom slučaju će biti bolji i plemenitiji ljudi nego ako rastu bez knjiga", rekao je Ršumović za MONDO.

On je svoju prvu pesmu napisao davne 1957. godine i dao joj naziv "Proleće", a premijerno ju je pročitao u sali "Donka Špiček" DKCB-a.

"Kao gimnazijalac, objavio sam svoju prvu pesmu u 'Užičkim vestima'. Naravno, bila je to za mene velika radost i od tada se računa moj radni i književni staž", istakao je Ršumović:

Za ovih 60 godina, Ršumović je napisao više od 10.000 pesama, ali kako kaže, ne zaslužuju sve da se nađu na dragocenim listovima knjiga. 

"Teško je pitanje koliko sam pesama napisao. Ono što znam je da je u knjigama negde oko 2.500 pesama, a u životu sam napisao više od 10.000 pesama. Ne može svaka pesma koja se napiše da bude vredna da zasluži da se štampa u knjizi. Mora mnogo da se čita, ja to govorim onima koji požele posle ovog našeg susreta da se bave pisanjem, moraju se čitati pesme drugih, boljih pesnika. Ali, one prave mora čovek ipak sam da napiše, a onda da proceni koje su pesme dobre, koje zaslužuju da budu štampane i u nekoj od knjiga. To je težak posao - nije lako biti pesnik, ali je lepo", rekao je Ljubivoje okupljenoj deci i mladima.

Pesnik stalno pominje da je njegov put pisanja pesama za decu krenuo kada je upoznao Duška Radovića, ali ima i drugih faktora koji su mu bili putokazi u ovih 60 godina stvaranja...

"Moji putokazi su pre svega bili moji roditelji koji su imali razumevanja za moje 'dangubljenje', tako se kod nas u selu zove kad neko ne radi kućne i čobanske poslove nego uzme knjigu i čita. Oni su to razumeli, kupovali su mi knjige i kad sam počeo da pišem i dobio prve nagrade, bili su zadovoljni zajedno sa mnom. Onda, moja učiteljica Milica je takođe shvatila da u meni postoji neki talenat i poslala moje pesme u to vreme nekim dečjim časopisima i tako sam ja počeo da pišem. Tu učiteljicu sam voleo, kao i svi drugi dečaci, bila je mlada i lepa, onda smo se svi trudili da sve što uradimo bude nekako njoj posvećeno. To je jedan od putokaza. Duška Radovića ne mogu da zaobiđem. Kada sam došao u Beograd na studije sreo sam se sa njim, valjda je sve to neka sudbina udesila. Knjigu pesama koju sam ja doneo da se štampa u prosveti, on je uzeo i pitao me: 'Mladiću mogu li ja ovo da izemitujem u jednoj emisiji za decu?' Ja sam mu rekao: 'Ali, ja ne pišem za decu.' A, Duško mi je odgovorio: 'Ne znaš ti za koga pišeš'. To je bila ključna rečenica. Tako da, od tada ja zapravo pišem za sebe, jer ne znam za koga pišem. Nešto što će se dopasti deci, nešto odraslima, ali vrlo je važno da se sve to dopadne meni", rekao je Ršumović novinarima.

Proslavi šezdesetogodišnjice njegovog stvaralaštva prisustvovali su i glumac Viktor Savić, Blaža "Prljavi inspektor", Aleksandar Šapić, Boda Ninković, Zorica Pavić, Ivana Negativ, Bilja Krstić i Leontina koji su upotpunili sadržaj za decu pevanjem i recitovanje. Program je vodio Minja Subota. Počasni gosti su bili pesnikovi unuci i unuke - Aleksa, Marina, Nađa i Vid, a najstariji od njih Aleksa je za MONDO istakao da ga je odrastanje uz dedu Ršuma naučilo da "misli svojom glavom".

Prva profesionalna predstava u kojoj je igrao Viktor Savić "Snežana i sedam patuljaka" bila je po tekstu Ljubivoja Ršumovića i ovaj pesnik nosi "posebno mesto u srcu" glumca koji smatra da su pesme za decu izuzutno važne.

"Pesme za decu ravijaju maštu, duh, ovo što Ršum ponavlja stalno – igra je najvažnija. Deca kada odrastaju uz stvari namenjene njima i uz takve majstore kao što je Ršum, ne treba da brinu za svoju budućnost i za svoje odrastanje", istakao je Viktor Savić.

Aleksandar Šapić i Zorana Pavić su takođe otpevali zajedno pesmu "Kakva bre klopa".

Za kraj su svi prisutni zajedno otpevali čuvenu dečju pesmu pesnika detinjstva svih generacija - "Braću ne donose rode"!