Jedino što je izvesno je da je budućnost putovanja – neizvesna. Ali, postoje neki scenariji o tome kako bi putovanja mogla da izgledaju nakon korona virusa...
Virus korona nas je, uopšteno gledajući, doveo u situaciju punu neizvenosti. Vakcine još uvek nema, ne zna se da li će je i kada biti, ne zna se da li će biti drugog talasa virusa, kako će život izgledati kada epidemija prođe... Granice mnogih država su zatvorene, putovanja su pod velikim znakom pitanja, i uopšte, sve je vrlo neizvesno.
Međutim, kada je reč o putovanjima, eksperti imaju nekoliko scenarija o tome kako bi sve to moglo da izgleda i, ukratko – mnogo komplikovanije nego sada.
Mnogi stručnjaci smatraju da će biti potrebno sigurno godina ili dve da bismo se vratili u normalu, što se tiče putovanja.
Što se tiče uticaja do sada, aerodromi širom sveta smanjili su broj letova za skoro 60 odsto od decembra do aprila, ali putovanja će opet biti.
Aerodromi
Stručnjaci smatraju da će ubuduće u redu u kojem čekaju ukrcavanje u avion, putnici morati da budu udaljeni dva metra jedni od drugih, a postoji i opcija da putem SMS poruka budu pozivani na svoje gejtove, kako bi se izbegle gužve.
Takođe, jedna od opcija je i da će čekiranje trajati mnogo duže – oko četiri sata, zbog pregleda putnika, kao i da će putnici morati da se testiraju na kovid pre putovanja. Na aerodromima u Hong Kongu i Dubaiju, testiranja se već sprovode.
Postoji mogućnost i da će putnici sa sobom morati da nose izveštaj lekara – vlasti Tajlanda već od turista traže da sa sobom nose potvrdu da nisu inficirani virusom korona, dobijenu najviše 72 sata pre poletanja.
Kada je reč o ukrcavanju u avion, moguće je da će postojati takozvani tuneli za dezinfekciju, kroz koje će putnici i prtljag prolaziti.
U svakom slučaju, prilično je izvesno da će ukrcavanje u avion trajati duže jer će biti stroža zdravstvena kontrola.
U avionu
U ovom trenutku je prizemljeno oko 64 odsto aviona svih svetskih aviokompanija, što je ukupno oko 17.000 letelica. Avioindustrija zbog toga trpi ogromne gubitke, a ugroženi su i milioni radnih mesta.
Kako će se sve to odraziti na budućnost putovanja? Moguće je da će biti manje letova, ali da će aviokarte biti skuplje, kao i da će sedišta u sredini biti prazna, putnici će morati da nose zaštitne maske – što se već traži u pojedinim avionima, a isto važi i za kabinsko osoblje, koje mora da nosi maske i rukavice.
Takođe, radi higijene će putnici u avionu dobijati i vlažne maramice za dezinfekciju, a jedna od pcija je da će između sedišta postojati plastične pregrade. Kada je reč o hrani u avionu, moguće je da će se sve svesti na sendviče koji će biti upakovani u kese, kako bi se izbeglo dodirivanje i kontaminiranje hrane.
Takođe, moguće je da će poslednjih nekoliko redova sedišta u avionu morati da budu prazni, da bi se tu odvojili putnici kod kojih se, eventualno, jave simptomi virusa. Ova praksa je već uvedena u Kini.
U vozu
Moguće je da će i u vozovima biti uvedeno socijalno distanciranje, a sasvim je izvesno da će i ovi putnici morati da nose maske. Jedna od opcija je, smatraju stručnjaci, da putnici u vozu sede naizmenično, u svakom drugom redu, kako bi se smanjio kontakt.
Na brodovima
Pre korona virusa, putovanja kruzerima su bila veoma popularna, ali vrlo je upitno da li će tako biti i u budućnosti, posebno ako se uzme u obzir da su putnici nekoliko kruzera bili zarobljeni na brodu zbog toga što su imali simptome virusa.
Moguće je da će kompanije sada davati veoma povoljne ponude da bi privukle putnike, ali i da će manji broj zemalja dozvoljavati ukrcavanje kruzera u luke. Prilično je izvesno da će putnici pre ukrcavanja na kruzer morati da prođu zdravstvene provere, kao i da će na kruzerima važiti mere socijalnog distanciranja. I vrlo je verovatno da će neke kabine morati da budu prazne i spremne da posluže za smeštaj zaraženih.
Putovanja u inostranstvo
Odmarališta širom sveta su zatvorena, i niko ne zna kada će opet vrveti od turista.
Stručnjaci za putovanja smatraju da će svakako socijalno distanciranje postati najvažnija mera širom sveta, a neki čak misle da će između stolova u restoranima i ležaljki na plažama biti postavljani plastični paravani.
Vrlo je moguće, smatraju, da bude ograničen broj ljudi koji u jednom trenutku mogu da budu na jednom mestu, odnosno da obilaze jednu turističku atrakciju, a postiji šansa i da neka mesta jednostavno neće želeti turiste.
Činjenica je da će neke zemlje zahtevati da turisti po ulasku u zemlju budu 14 dana u karantinu – Francuska to već zahteva – što će prilično obeshrabriti putnike.