Koncert najavljen za 21 h, počeo je tek u 22.30, a zbunjeni Paton i ekipa utrčali su u SKC samo nekoliko minuta pre izlaska na binu.
Kalifornijski muzičar Majk Paton i njegov bend Zu Quarter priredili su Beogradu nezapamćeno kašnjenje nakon kojeg je, kažu oni koji su imali strpljenje da ih dočekaju, usledila i spektakularna svirka.
Bivši frontmen Faith No More nastupa sa urnebesnim italijanskim free jazz-punk triom (bas, bubanj i gitara), a zajedno čine Zu Quartet.
Sve bi to bilo mnogo interesantnije, možda i lepše, da Beograđani nisu morali da čekaju Patona više od sat i po vremena!
Koncert najavljen za 21 h, počeo je tek u 22.30, a zbunjeni Paton i ekipa utrčali su u SKC samo nekoliko minuta pre izlaska na binu. Kako MONDO nezvanično saznaje, zaglavili su u obližnjoj kafani, i skoro zaboravili da dođu na sopstveni nastup!
Početno oduševljenje publike bilo je na zavidnom nivou prvih pola sata čekanja, jer, kada su koncerti uopšte počinjali na vreme? Ipak, sat vremena prekraćenih pivom, u kombinaciji sa tropskom vrelinom Sale, učinili su da se povici "hoćemo Patona" pretvore u horsko "vratite nam pare", sa pokojom sočnom psovkom.
Kada se konačno pojavio, Paton je prvim jezivim urlikom raspršio i poslednje nade naivaca, koji su stidljivo u holu SKC-a komentarisali "možda će svirati nešto od Faith No More".
Čovek koji je svojevremeno izjavio da u pevanju želi što je više moguće da se udalji od melodije vokala, i da se koncentriše na "razne druge glasove", podstaknut je eksperimentalnim triom suludih muzičara. Zu zvuče veoma eksperimentalno, da ne kažemo neusaglašeno, improvizaciju vole više nego bilo šta, a samo im je falio iskreveljeni Paton, da kompletira sliku potpunog haosa na bini.
Lepote i strahote kakofonije, već po ukusu, koketiranje sa punk i metal zvukom, neljudski krici, brbljanje i ostali neartikulisani ispadi Patona, raspametili su publiku u SKC-u! Dok su u prvim redovima, zahvaljujući paklenom ozvučenju, ljudi đuskali sa zapušenim ušima, pri sredini Sale samo su se tresle glave i ruke sa odobravanjem. Nešto dalje, u čudu trepće širok spektar "zalutalih" ili neobaveštenih posetilaca, koji u glavi računaju šta su mogli da kupe umesto što su "pukli" pare za karte, dok pokušavaju da pokupe sopstvene vilice sa poda.
Nastup je trajao samo 50 minuta! Malo i za običan koncert, a kamoli ovaj, koji smo čekali sat i po vremena. Doduše, izvukao se izlaskom na kratak bis.
Opširniji izveštaj čitajte u ponedeljak na Mondu.