Zlatan Stipišić održao je prvi od tri koncerta za pamćenje u, kako kaže, "Hramu kulture". "Ovdje je svira jedan Miles Davis", rekao je Splićanin, koji je sa sobom doveo najbolje muzičare sa kojima je sarađivao.
Zlatan Stipišić Gibonni ove nedelje, 21. decembra, nije održao prvi koncert u Beogradu. Ali, održao je prvi od tri koja bi, da može, Centar Sava jednog dana sigurno prepričao u društvu drugih dvorana.
Diveći se daskama na kojima stoji, Gibonni im se zahvalio rečima: "Ovdje je svira i jedan Miles Davis, ovo je 'Hram kulture'. Osećam strahopoštovanje što stojim na mjestu di se svakakva čarolija događala..."
To je ujedno bio početak druženja između, kako je Stipišić na kraju, u veoma emotivnom razgovoru istakao "njega i dragih ljudi koji su prepoznali pisma koja je slao sve ove godine, ne znajući na čiju će adresu stići".
"Možda su ta pisma prošla i pored Ere Ojdanića, ali su svakako stigla do vas, ljudi moje sorte, koji ste učinili da mojih pet minuta traje 22 godine. Hvala vam što ste mi podarili tu sreću da živim život bez kompromisa", rekao je umetnik, koji nije dozvolio da ovo specijalno veče prođe bez da pred Beograđane izađu najvrsniji muzičari sa kojima je imao sreću da sarađuje.
Koncert za pamćenje, tokom kojeg je bilo nemoguće pronaći zamerku ni na zvuk, ni na rasvetu, ni na energiju ("oporavljaćemo se noćas i sutra za drugi koncert, ja sam čovek koji ne ume da ne pruži maksimum", rekao je), trajao je nešto manje od dva sata, a sve zajedno, publika je presedela možda nekih 15 minuta i to samo kada je Stipišić insistirao da nešto ispriča, a pričao je mnoge stvari.
I koje su terale smeh i one druge, zbog kojih su devojke brisale suze.
Gibonni je, dve godine posle upoznavanja sa beogradskom publikom u velikoj, hladnoj "Areni", neposredno druženje sa 4.000 ljudi počeo hitom "Činim pravu stvar", a dvorana je đuskala već pre prvog refrena.
"Fala šta ste došli na vrime, da je tribalo čekat još 15 minuta, ne bi izdrža", rekao je.
Njegov dugogodišnji pratilac, maestro na violini Marko Ramljak imao je svoju minijaturu u "Mirakulu", posle čega je sišao u publiku i otpevao "Već je vrime da se pomirim sa svitom".
"Evo ga sunce!", viknuo je i onda objasnio da...
"Ni u kakvoj trci nisam, ni sa kim, nije bitno ko će koliko Arena ili Sava Centara napunit. Mene to ne interesira", rekao je publici i podsetio da su bend i on tu da bi se bavili lepotom.
(Rasprodate) koncerte 22. i 27. decembra na istom mestu, najavio je rečima...
"Za mene je veliki kompliment što će biti tri pune dvorane mojih prijatelja, moglo je biti i pet, šta me brige, važno je da guštamo i da odemo doma sa osećajem da se ni sa kim ne bismo mjenjali na svitu", posle čega su se začuli stihovi pesme "Dvije duše", koja je imala neočekivani jam session pri kraju.
U pesmi "Dvije duše", za klavirom, briljirao je sin Arsena Dedića, Matija Dedić, koji drugara iz detinjstva Gibonnija prati od početka solo karijere.
"Nas dvojica se poznajemo duže nego što smo živi", rekao je Gibonni, koji je ispričao da su njihovi očevi, Dedić i čuveni splitski kompozitor i etnomuzikolog, Ljubo Stipišić, bili nerazdvojni prijatelji.
"Jednom se moj ćaća požalija Arsenu kako slabo učim, a Arsen mu je reka: 'Ako je mali pamitan, onda mu škola ne triba, ako je glup, onda mu škola ne može pomoć'", ispričao je Gibonni anegdotu, posle koje je, samo uz pratnju Dedića mlađeg, otpevao svoju autorsku kompoziciju, čuvenu "Cesaricu", koju je ustupio starijem kolegi Oliveru Dragojeviću.
Zapravo, veći deo te pesme otpevale su devojke iz publike...
Kada je "Džiba" zapevao "...tražim previše od ovih žica, da ti svaka nota pristaje, da ima tvoje crte lica, da tvoja je..." svako ko nije imao na koga da pomisli verovatno se osetio pomalo suvišnim.
"Znam ja da ima tu momaka koji su došli samo zato što su ih devojke naterale, posebno poštovanje za njih", primetio je Stipišić i izabrao jednog čoveka iz prvog reda, koji je hladno posmatrao koncert od početka.
"Molim vas čašu crnog vina za ovog gospodina", zatražio je Gibonni pripremajući teren za iznenađenje večeri.
On se spontano približio devojci zaduženoj za fotografisanje koncerta i sa njom ušao u publiku da, kako kaže, "odradi par selfija". Niko nije ni sanjao da se, posle nekoliko fotki, Gibonni sa mikrofonom u ruci približio grupi momaka u, otprilike, desetom redu koji nisu bili tu zbog slikanja...
Umesto blica, začula se klapa, koja je u pet glasova otpevaja "Judi, zviri i beštimje", a publika? Malo je reći da je bila iznenađenja.
"Nisam seljak da ne predstavim ljude sa kojima nastupam, ali ovi momci još nemaju ime, skupio sam ih pred put, one najbolje koje poznajem", rekao je.
Tada se na bini pojavio čuveni hrvatski gitarista Marijan Brkić "Brk", nekadašnja prva gitara "Prljavog kazališta" i "Parnog valjka", koji od 2006. povremeno nastupa sa Gibonnijem.
"Ovo vam je Marijan, on je svira sa Kazalištem, pa sa Valjkom, pa sad malo sa mnom, pa će opet s Parnim valjkom, pa će sa mnom dok ne umrem, a kad umrem onda će još jedno 20 godina sa Terezom Kesovijom", našalio se Gibonni i ispričao priču o čuvenoj kompoziciji "Tija bi te zaboravit", koju su, kako kaže, "mnogi svojatali".
"Ne zna se da li je to češka starogradska, bosanska sevdalinka ili dalmatinska narodna pesma. Prepoznaćete je, mnogi su je svojatali i potpisivali. Mi smo je svirali samo u Splitu 2008. i Novom Sadu 2011. godine", rekao je Gibonni.
"Moram da vas uvedem u pesmu, nju je napisao neko ko je bio jako, jako povređen. Povređen, kao jedan čovek sa Hvara, gde je živela moja baba Zlata, jedna od dve pismene osobe u gradu u to vreme. Tako su svi dolazili kod nje da im moja Zlata piše pisma, a onda oni kojima su pisma bila napisana su dolazili da im moja baba čita pisma. I tako se Zlata dopisivala jadna godinama sama sa sobom, sve dok se nije dogodila preljuba. Tada je u pismo bilo napisano da švalera treba ubiti, a vi ćete u jednom trenutku čuti zvuk sačmare u ovoj pesmi", najavio je Gibonni prijateljka "Brka", koji je odsvirao dugu solo deonicu na kraju velikog hita, koji Stipišić nije želeo da prisvoji.
Ramljak je na violini, koju je Gibonni poljubio, otvorio "Temperu" pojačanu neimenovanom klapom, posle čega se, na oduševljenje publike, na sceni ukazao Vlatko Stefanovski.
Za, prema mnogim mišljenjima, najboljeg gitaristu sveta, Gibonni je imao da kaže samo: "Čudesnih smo trenutaka imali...", a onda su Stefanovski i Ramljak odsvirali teško objašnjiv uvod u "Libar", koji je ponovo publiku naterao na ples.
Verovatno najbolji trenutak koncerta bila je izvedba pesme "Posoljeni zrak i razlivena tinta", Vlatkove omiljene, kada se Gibonniju na bini pridružila i Ivana Husar, u svetlucavoj haljini. Njen vokal osvežio je trenutak, pred još jedan hit koji je Stipišić podelio sa Dragojevićem, "U ljubav vjere nemam".
To je već bio veliki finale koncerta, koji je "Gibonni" završio jednim od prvih hitova, numerom "Zlatne godine", tokom koje je imao veoma emotivno obraćanje beogradskoj publici, koje ovog puta nećemo prepričati.
Prvo, nemoguće je, drugo, trebalo bi nešto da ostane i samo među onima koji su bili u sali...