Frontmen benda TBF Mladen Badovinac odgovorio je na neka naša pitanja.
Nakon čuvenog "Splitskog đira u Savamali" održanog pre tri godine, Savamala priprema još jedan muzički omaž dalmatinskom gradu! Beogradska publika će u subotu, 24. septembra, u 21h, još jednom osetiti duh Splita uz koncerte čuvene hip hop flote TBF i energičnih momaka iz benda Justin’s Jonhson. Justin’s Johnson, šestorka koja je oduševila publiku nastupom na ovogodišnjem Exit festivalu, otvoriće koncertni program drugog Splitskog đira, a dalmatinski swing-ska- punk bend obećava još bolji i energičniji nastup u Mikser House-u koji je ujedno i njihov prvi nastup u Beogradu.
Splisko veče zatvara naširoko obožavana hip hop flota, TBF (The Beat Fleet), bend koji se u poslednje dve decenije, kroz šest studijskih albuma, pozicionirao kao jedna od najvećih regionalnih muzičkih senzacija. Osnovani 1991. godine, do danas ne prestaju sa istraživanjem, muzičkim eksperimentisanjem i konstantnim pronalaženjem novih načina izražavanja u kojima su njihove ideje formirale progresivan i originalan zvuk.
Počeli su kao hip hop, a vremenom su postali mnogo više od toga, čemu znatno doprinose njihovi živi nastupi koji se gotovo uvek karakterišu kao "nezaboravni". TBF upravo jedan takav obećava i ovoga puta, a 24. septebra će publika u Mikser House-u prvi put uživo čuti i numere sa aktuelnog albuma “Danas sutra”.
Imali smo priliku da razgovaramo sa Mladenom Badovincem, frontmenom TBF-a koji nam je pričao o tome kako se menjao muzički uticaj na njihovim albumima tokom dve decenije karijere.
"Počeli smo se družit jer smo volili hip hop, a tad je bilo malo ljudi koji to sluša. Slušajući hip hop smo upoznavali muziku izvođača koji su semplirani u hip hop stvarima, tu je bilo najviše soul-a i funk-a i jazz-a. Paralelno s tim smo bili okruženi scenom koja je ukorijenjena u rock'n'roll-u, punk-u, ska. Pojavom grunge-a sve se više otvaramo i enciklopediji rock'n'rolla počevši s Hendrix-om, Zeppelinima i dalje, a ono što u tom trenutku spaja svijet hip hopa i gitarističke riffovske muzike je Rage Against The Machine. Tu nam se već afiniteti u muzici šire kao šumski požar, preko trip hopa i jungle-a do dalmatinskih klapa, bugarskih napjeva i više nema granica, sve nas zanima i svugdje prislanjamo uši. Prva dva albuma smo snimali semplirajući, a uživo smo ih izvodili s klasičnom rock postavom: bubanj, bas, gitara, u drugačijim, rokerskijim aranžmanima, težeći u konačnici spajanju ta dva svijeta što ostvarujemo na trećem albumu kad se mijenja postava benda i dalje komponiramo, snimamo I izvodimo muziku kao šesteročlani bend ljudi s različitim afinitetima koji su otvoreni svemu i svačemu kao nadogradnja na početne hip hop temelje."
Da li ste razmišljali o promeni muzičkog pravca u nekom trenutku ili hip-hop nikada ne može da vas zasiti?
"Naša rodna kuća jest hip hop, ali ona nema ni vrata ni prozore, mi iz nje izlazimo i vraćamo se, a i vjetar svašta nanese u nju pa nam je zato dinamičniji život u njoj nego što bi bio da su spuštene rolete i zaključana vrata."
Koje vaše pesme su izazvale najveće oduševljenje kod fanova i zašto?
"Oduševljenje varira od ozbiljnijih pjesama kao: 'Moj um pali', 'Trilogija jada', 'Heroyix', 'Nostalgična', 'Grad spava', do lepršavijih kao: 'Guzice i sise', 'Genije', 'Malo san maka', 'Alles gut', pa do onih koje nose i jedno i drugo u sebi poput: 'Smak svita' i 'Data', a mišljenja sam da je to zato jer su dobro napisane, uglazbljene i izvedene, tematski šarolike, duhovite, emotivne i reflektiraju stvarne životne situacije u kojima se naša publika prepoznaje."
Šta je to što vi kroz vašu muziku pružate današnjim mladim generacijama – koja je vaša poruka?
"Svi za jednog, jedan za sve. Tko visoko leti, nisko pada. Tko pod drugim jamu kopa, sam u nju upada. Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka."
Koja numera vas najbolje opisuje?
"'Psihijatrija'."
Da možete da se vratite kroz vreme i promenite nešto – šta bi to bilo?
"Ništa ne bi mijenjao."
Šta je to što vas najviše inspiriše da i dalje stvarate?
"Nema jedne određene stvari. Inspiracija vreba iza svakog ugla i varira od hrane do geopolitičke situacije. Stvaranje nam je i lijek i strast i ovisnost. Uz to mislimo da još nismo napravili najbolji album."
Koliko ozbiljno shvatate "zaposlenje" u bendu i da li biste se nečim drugim bavili?
"Shvaćamo ozbiljno, al ne smrtno ozbiljno, onoliko koliko zdrav razum nalaže, ali uvijek sa dozom zaigranosti i autoironije. Zasad nemamo namjeru bavit se nečim drugim. Znali smo imat kompozitorske i glumačke izlete u kazališne i filmske vode, radili smo voditeljske i uredničke poslove u emisijama na nekoliko splitskih radija, snimali skečeve, radili foto-strip, a sve je to na neki način blisko našem osnovnom pozivu pa tu i tamo razbije monotoniju i stvori prostora za nove ideje u pjesmama što nas ipak najviše ispunjava."
Svi se opuštamo uz neku vrstu muzike, da li vi to nekad radite uz svoju?
"Pa iskreno, ne. Meni je osobno nemoguće opustit se uz naše snimke jer samo razmišljam šta bi sad drugačije snimio i čujem ono što smatram greškama pa me to žulja."
Da možete da sarađujete sa bilo kojim muzičarem na svetu – koji bi to bio?
"S Radioheadom."