Dražen Ričl Para - hašišar koji je znao sve akorde

Na današnji dan, 1. oktobra 1986. godine preminuo je sarajevski muzičar Dražen Ričl. Ovo je priča o njemu...

Rođen je u Sarajevu 12. marta 1962. godine. Za prijatelje je bio poznat kao Para, a umjetničko ime mu je bilo Zijo. Išao je u Drugu gimnaziju.

O tome ko je bio Dražen Ričl razgovarali smo sa Mirkom Srdićem, poznatijim kao Elvisom J. Kurtović, i Zenitom Đozićem Zenom, bubnjarom Zabranjenog pušenja i jednim od osnivača Top liste nadrealista.

“Bio je zajebant, kao i svi mi. Teško je sada pričati o tome. U tim godinama smo svi bili nepouzdani. Uglavnom ga je interesovalo da se zajebava” rekao je u razgovoru za MONDO Elvis i dodao: “Kad smo se upoznali on je imao dugu kosu. On je s Višnjika, a ja s Koševa. Išao je s mojim bratom u razred u srednjoj školi. Nije bio sportski lik. Bio je hašišar. Duga kosa i uvijek je imao jednu curu s kojom je hodao preko našeg igrališta, pa smo vikali “vidi ovog Pare hašišara. On je od sve ove male raje odlično svirao gitaru i išao je u nižu muzičku. Znao je sve moguće akorde i učio je ostale. I mene je naučio par akorda, naučio pola akorda i Seju Sexona, a pola ga je naučio jedan Džefko koji nije postao veliki gitarista”, pričao je za MONDO Elvis.

Na koncertima Elvis je Dražena Ričla najavljivao riječima: "Zijo, najbrža ruka srednje Bosne, uključujući i zajednicu opština Tuzla - car pare, magle i ostalih vremenskih nepogoda."

Ričl je bio i jedan od osnivača pokreta New Primitives.

“Mi smo bili prvih pet “novih primitivaca” koji su se skupili. To je bio koncert Indexa u Domu mladih. Prvi put smo se obukli tako – špicaste cipele, trapez tole. Imali smo bedževe. Tadašnja omladina je nosila bedževe “Punk is not dead”, a mi smo sebi napravili bedževe “Enjoy burek” i tako te stvari. Tada smo se pojavili Mali Karajlić, Drale, Sejo Sexon, Hare, Zijo i ja. Bili smo grozno obučeni, uzeli smo od staraca starinske sakoe, bili smo nešto kao pankeri, ali da smo moderni. Toliko smo grozno izgledali da su klinci bježali od nas. Mislili su da hoćemo da ih tučemo. Tad smo imali 19-20 godina. Tu je on bio, jedan od prvih začetnika i jedan od najintrigantnijih likova”, ispričao nam je Elvis.

Iako se često može čuti da je Ričl napustio bend Elvis J.Kurtović & His Meteors kako bi sa Zlatanom Arslanagićem osnovao Crvenu Jabuku, Elvis kako to nije slučaj, već da je došlo do raspada benda.

“Negdje piše da je napustio grupu da bi osnovao Crvenu jabuku. Ne, on je i ranije svirao sa Zlajom.  Mi smo se provalili pred milionskim tv gledaocima. To danas izgleda smiješno, ali tada je bila neviđena sramota kako smo se provalili. Nismo se posvađali, samo smo se naljutili i nismo htjeli ići dalje. Desilo se to da se on užasno napio na koncertu koji je televizija prenosila. Prenosio se koncert Live Aid da se skupe pare za Etiopiju. Mi smo imali jedan od udarnih termina. Najveća zvijezda je bio Bajaga, pa poslije njega Slađana Milošević, pa smo onda mi. On je na tom koncertu naletio na svoju staru ljubav, Anu Rupel i “ubio se” od vina. Nismo ni primijetili da je on samo dosipao. Onda je pao kad je svirao. Dva puta mu se ištekala gitara. Dva puta je istu pjesmu počeo. Mi smo se tu užasno provalili. Ozbiljno se bubnjar Hare naljutio, pa je rekao da neće više, pa sam rekao da neću ni ja. U suštini to je samo povod bio. Mi bi i bez toga prestali da sviramo jer je već bila opasna situacija s fakultetom. Mi smo zbog svirki i ta dva albuma koja smo snimali, popustili na školi i onda smo rekli da se nećemo baviti time ako ćemo biti propalice”, kazao je Elvis za MONDO koji tvrdi da od te vrste muzike ni tada, a ni danas nije bilo neke velike zarade.

“Mi što smo svirali rok - Evlis J. Kurtović, Zabranjeno pušenje, Bombaj štampa, mi smo životarili i dobijali novac. Plavi orkestar je u to vrijeme ozbiljno razvalio, izdao 400.000 ploča. Onda su i ovi poletili da naprave Crvenu jabuku, kao neku vrstu kopije Plavog orkestra i Bijelog dugmeta, što se vidi po imenu.” kazao nam je Elvis razloge za osnivanje ovog kultnog sarajevskog pop-rok benda.

Zenit Đozić kaže kako mu je Ričl bio jako dobar prijatelj i da se brzo “uvukao” u njihove živote.

“Došao je kod nas u drugom ili trećem razredu. Odmah je osvojio cijeli razred. Bio je karakter, ali istovremeno i blag i pronicljiv, duhovit i pravi drug. Brzo smo postali prijatelji. Mogao si od njega mnogo naučiti i uvijek čuti nešto smiješno”, kazao je za MONDO Zenit.

Upravo su njegov karakter i duhovitost bili ključni da se priključi Top listi nadrealista.

“Mi smo imali Nadrealiste na radiju, a on nam se nešto kasnije priključio. U principu sve je to bila jedna raja.  Sve se tu vrtilo. Dražen je bio jedan od najjačih talenata u Top listi nadrealista. Svirao je i radio skečeve. Imao je važno mjesto i bio je nekako klimav, pa smo ga uvijek gurali da otvori ili završi skeč”, kazao nam je Zenit.

Kako su bili članovi različitih bendova rodio se jedan zdravi rivalitet između njih. To potvrđuje i ovaj snimak u kojem Ričl provocira članove Zabranjenog pušenja.

“Mi smo uvijek imali taj rivalitet, koji nije bio baš konkurentski, nego više zezancija. Uvijek kada bi jedan bend postigao nešto zajebavali bi onaj drugi. Ako bi neko nešto loše uradi znao je da će ga pilati zbog toga narednih mjeseci. Iskoristili bi medije i intervjue da pošaljemo poruku onom drugom bendu. Taj snimak je napravljen u Opatiji kad su oni bili na nekom festivalu okruženi divnim ambijentom. Kao oni su nas tako zezali kako su oni veliki bend, a mi nismo ništa postigli”, kazao nam je Zenit.

Dražen Ričl je stradao u saobraćajnoj nesreći 18. septembra 1986. godine kad je s Arslanagićem i Aljošom Buhom pošao na koncert u Mostar. Buha je poginuo na licu mjesta dok je Ričl prebačen u Beograd gdje je preminuo 1. oktobra. Sahranjen je na sarajevskom groblju Bare.

(Mondo.ba)