Gledali smo film po bestselerima Stivena Kinga, evo šta možete da očekujete!
Dočekali smo premijeru filma koji je toliko puta najavljivan, otkazivan, ponovo najavljivan sa drugom autorskom ekipom… Iz pera Stivena Kinga, u režiji Nikolaja Arsela, sa Idrisom Elbom, Metjuom Mekonahijem i Tomom Tejlorom u glavnim ulogama.
Davno neki film nije izazvao toliku "frku" – reakcije fanova serijala na najavu filma bile su jednake "oštrim" kritikama na račun "Igre prestola" svaki put kada bi odstupila od "Pesme leda i vatre". Čak je i sam kasting glumca afričkog porekla za ulogu Rolanda Dešejna izazvao beskrajne polemike.
Teško je u ovakvoj situaciji pomiriti čitaoce i gledaoce, pa neću ni pokušati to da uradim. Evo vam zato dva objašnjenja.
Za one koji NISU čitali knjige:
Probaću da se ne rasplinem - poslednji revolveraš Roland, iz sveta sličnog našem ali obogaćenog magijom, juri Čoveka u crnom i u potrazi je za Mračnom kulom. Iz našeg sveta regrutuje Džejka, klinca koji nije siguran da li je mrtav ili ne, bivšeg heroinskog zavisnika Edija i Suzanu, koja nema noge, ali ima poremećaj višestruke ličnosti, da budu njegovi saborci. Skaču iz sveta u svet, usput pokupe i jedno cakano biće po imenu Oj, koje postaje deo njihovog "ka-teta", sudbinski povezane grupe sa zajedničkom misijom, prolaze kroz avanture i bitke. Ako vas je zaintrigiralo, trk u knjižaru.
Ali najveći deo ovoga nećete videti u filmu. Arselova "Mračna kula" je film za neke nove klince, ne za fanove serijala. I to ne mora da bude loše. Po reakcijama na premijeri u Cineplexxu u Beogradu, najviše se dopao upravo mlađoj publici. Označen je kao prigodan za starije od 13 godina, ali da sam povela sestričinu koja uskoro puni devet, ne bi joj bilo ni dosadno, ni strašno. Štaviše, sigurno bi joj se dopao film.
Najveća razlika između pisane i igrane "Mračne kule" je sledeća. Knjige su priča o revolverašu Rolandu i njegovoj sudbinom povezanoj ekipi koja se bori da Kula ne padne.
Igrana "Mračna kula" je film o Džejku.
O odabranom klincu, koji ima moć "isijavanja", kojem će, kako bi ispunio svoju misiju, biti potrebna pomoć revolveraša iz drugog sveta. Kao takav, ovo je solidan film nalik mnogim drugima u kojima posebno dete ima posebnu misiju, bez mnogo krvi, preteranog prosipanja mudrosti ili teško razumljivih scena. Humor, dijalozi, čak i vizuelni efekti, "gađaju" upravo mlađu publiku.
Za one koji JESU čitali knjige
Moj strah u bioskopskoj sali oslanjao se, nažalost, na brojne ranije promašaje Holivuda pri adaptacijama Kingovih knjiga ili priča. Mnogi ni ne znaju da su, recimo, "Bekstvo iz Šošenka" i "Zelena milja" filmovi izašli iz njegovog pera, ali to su retke filmske adaptacije koje je njegova publika nahvalila. "Isijavanje" se samom Kingu uopšte nije dopalo. Rekao je - Stenli Kjubrik je promašio suštinu. I svako ko je čitao "Isijavanje" će se složiti. Seriji u kojoj određena kupola pada na određeni gradić ne želim ni ime da pominjem.
Prvu rečenicu "Mračne kule" King je napisao dok je još bio na koledžu, davne 1970. godine. I dvoumio se žestoko da li da uopšte objavi "Revolveraša" - mislio je da NIKOGA NE BI ZANIMALA TAKVA PRIČA.
I "Revolveraš" je najpre objavljen kao zbirka pet pričica. Tek 2003. je King odlučio da preradi priču, doda i izbaci likove i scene, kako bi knjiga koja počinje rečenicom "Čovek u crnom bežao je preko pustinje, a Revolveraš ga je pratio" izgledala onako kako izgleda danas.
I izazvao je fanatičnu ljubav kod čitalaca. Ne samo prema glavnim likovima, već i filozofiji Kingovog multiverzuma, samo guglajte "Dark Tower tattoos", prebrojte koliko ljudi je odabralo da telo zauvek ukrasi frazama "Ka je točak", "Idi onda, postoje i drugi svetovi osim ovog", simbolima Artura Elda. Ključaonicom sa ružom. Maturinom. Delovima, ili celom zakletvom Revolveraša.
U čemu je fora? Inspiracija za serijal su poema Roberta Brauninga, Tolkinov svet, britanske viteške legende, ali i špageti vestern filmovi uz koje je King odrastao. Priča koja je, za sada, obuhvatila osam knjiga i neverovatnih 4.250 strana, mešavina je fantastike, magične i naučne, kaubojske pucačine od koje ćete se naježiti, povremenih momenata horora, iznenadnog humora, dirljive ljubavi, ma nema čega nema.
Iz razgovora sa mnogim ljudima koji vole ovaj serijal, shvatila sam da je njihov utisak isti kao i moj - vole "Mračnu kulu" jer ih "bocka" u detinjstvo, vraća ih na poznati, voljeni teren kaubojaca i priča o avanturama grupe drugara, a onda ih užasne, šokira, isfrustrira ili dirne pravo u srce. A pošto su već Kingovi fanovi, oduševljeni su i činjenicom da se ove knjige prepliću sa masom njegovih priča, do te mere da važni likovi iz "Nesanice", "Salemovog", "Uporišta" i mnoštva drugih pojavljuju kao nezamenljivi igrači u "Mračnoj kuli". Pojavljuje se i sam King.
Sasvim iskreno, meni je prvi deo bio malo dosadan. Odličan kao postavljanje temelja i upoznavanje sa Rolandom i istorijom njegovog sveta, ali kao priča, ne baš previše interesantan i zaokružen (kasnije će se ispostaviti da sam čitala tu raniju, nerafinisanu verziju). Do trećeg dela, crkavala sam da saznam šta će dalje biti, sedmi čitala "na rate" da bih odložila trenutak kada će se "Mračna kula" završiti. Za osmi, smešten između četvrtog i petog, nisam sigurna zašto je uopšte napisan i jedini je koji nisam kupila za kolekciju, iako sam ga pročitala na pozajmicu.
Znate ko nas sve vodi kroz "MK" u knjigama, kroz film nas vodi samo Džejk. Da li zbog njegove dečje perspektive, da li zbog oznake "13", pokušaja da se cela uvodna priča "spakuje" u 95 minuta, određene scene delovaće vam banalno. Pažnja, stižu spojleri!
Čovek u crnom/Volter/Rendal Fleg/Marten, sveden je na karikaturu. Iako Mekonahi ima momente ludačkoj sjaja kakve očekujemo, nije mu dat prostor da bude sjajan negativac.
Njegov Čovek u crnom uništava – rečima. Prestani da dišeš! Umri! Mrzi! I bum, sve što on kaže se desi, a vi se osećate kao da je rekao "razočaraj se". I taman kada pomislite da će barem imati vremena da se razvije kao nijansirani lik u mogućim nastavcima, Roland ga "pljasne" metkom, prosto i jednostavno.
Idrisov Roland je misteriozan i ne govori previše. Ne govori ni Roland u knjigama previše, i jeste hladnjikav i nepristupačan, ali on ima opravdanje u vidu 4.250 strana objašnjenja zašto je takav. Nekome ko nije čitao knjige, filmski Roland će možda jednostavno delovati kao da se uopšte ne trudi. Scenaristi su se potrudili da naprave "instant" vezu između Rolanda i Džejka tako što su im obojici ubili očeve, ali ta veza kao da je jedina stvar koja ih drži na okupu.
Scenarista Akiva Goldsman, nagrađen Oskarom za "Blistavi um", poubacivao je scene i likove iz više delova "Mračne kule", ali fanovi će biti razočarani činjenicom da se neki od glavnih uopšte ne pojavljuju. Ne, nema Edija, Suzane, Oja. Visokim govorom, ka-tet ne postoji. Koncept "ka" nije pomenut nijednom u filmu.
I pošto je priča prilagođena mlađoj, bioskopskoj publici, malo je verovatno da ćemo videti mnoge scene u budućnosti. Nije da ja žarko ŽELIM da vidim seks sa demonom iz Kruga koji govori, Džejkova creva razvučena po ulici, nesreću u kojoj je Suzana izgubila noge, Edija na heroinu kako puca k'o od majke rođen gledajući u Henrijevu odsečenu glavu, ili oca Benija Slajtmana kako ljubi njegovu ruku raznetu u pucnjavi, ali te scene su neizostavni "končići" u tkanju ove masivne mračne bajke. A iskreno ne verujem da za njih ima prostora u nastavcima, ako ih bude bilo, produkcija navodno čeka da vidi reakcije na prvi film, da bi procenila vredi li snimati i naredne.
Ono što se mojoj unutrašnjoj štreberki svidelo su reference na druga Kingova dela – ima ih mnogo, i neke ćete propustiti bukvalno ako trepnete. "Tet korporacija" je na uvodnoj špici jedan od producenata filma. Na igralištu su bliznakinje iz "Isijavanja". Kudžo prolazi ulicom sa gazdaricom. Džejkov drug se igra automobilčićem Kristin. U Rolandovom svetu postoji "Penivajz" zabavni park, za koji revolveraš ne zna šta je. Šifra portala je "1408". Videćete i "Barlou i Strejker" radnju, kao i juvelirnicu "King". Na stolu Džejkovog psihoterapeuta nalazi se slika hotela iz "Isijavanja".
I ako volite "Mračnu kulu", dopašće vam se i zakletva revolveraša, pucnjava, nećete moći protiv toga, barem ja nisam mogla. Tahini su dobro urađeni, i Srednji svet izgleda baš kao u knjigama.
Ali što se tiče priče, to nikako neće biti ono što ste očekivali. Pojednostavljeno je i "podmlađeno" do te mere, da ću zamoliti čitaoce "Pesme leda i vatre" da zamisle kako bi izgledalo kada bi cela serija "Igra prestola" bila o devojčici koja traži svog vuka koji se negde izgubio.
Šta kaže pisac?
A Kinga, nekako, kao da je malkice bolelo du*e kako će sve to ispasti. Sumirao je to jednom rečenicom u intervjuu za "Entertejnment vikli" početkom ove godine.
"Ja stojim iza ovog projekta, stoprocentno… Što ne znači da mislim da će ‘upaliti’," rekao je on. Što je možda i OK, on je svoju priču napisao, šta će ko dalje sa njom da radi, bilo da je to čitalac sa svojim impresijama ili danski reditelj nominovan za Oskara sa budžetom od 60 miliona dolara, njegova je stvar.
Citirao je King i anegdotu vezanu za Džejmsa M. Kejna, autora brojnih knjiga među kojima je i "Poštar uvek zvoni dvaput".
"Intervjuisao ga je klinac, tek izašao sa koledža, pred kraj Kejnovog života. Seo je sa njim, uzdahnuo i rekao - filmovi su upropastili sve Vaše knjige. Kejn je rekao - nisu, mladiću, pogledaj, sve su i dalje tu, i pokazao na policu punu knjiga. Ne možete da upropastite knjigu jer će se ona zauvek nalaziti na vašoj polici," ispričao je King 2006. godine.
I u pravu je. Proverila sam po povratku iz bioskopa, moje su još uvek tamo.
(Bojana Zimonjić Jelisavac, mondo.rs)