Do koje daljine mogu da "dobace" iskijani virusi i da li je "opasnije" kijanje ili kašljanje, smijanje ili pjevanje, pokušavaju da utvrde singapurski naučnici.
Naučnici u Singapuru pokušavaju da otkriju koliko je "bezbjedno" kijanje, kašljanje, pričanje, smijanje... odnosno kako se u raznim prilikama raspršuju mikrobiološki i patogeni oblici, izazivači infekcija i epidemija.
Do koje daljine mogu da "dobace" iskijani virusi, kolike su distance prilikom kašljanja različitog intenziteta... Da li je "opasnije" kijanje ili kašljanje, možda pričanje, ili smijanje, pjevanje... Da li pomaže kijanje ili kašljanje u maramicu, zaklonjeno rukom, skretanjem lica u stranu... To su samo neka od "ciljanih" pitanja na koja će ljekarima odgovore dati volonteri u Singapuru.
Naučnici su zamislili da uz pomoć gigantskog konkavnog ogledala kakva imaju astronomski teleskopi, kao i kamera koje postižu oko 250.000 frejmova u sekundi zabilježe šta se događa kada neko kija, kašlje, diše na usta ili nos, priča, spava, hrče, smije se ili plače, tiho govori ili viče, pjeva ili zvižduće...
Kamere će zabilježiti kretanje okom nevidljivih virusa, bakterija i drugih mikrobioloških oblika, a stručnjaci izračunati realno i prosječno vrijeme širenja infekcija. Minut je zamišljen kao glavna odrednica širenja opasnosti oboljevanja.
Cilj je da se poboljšaju uslovi zaštite od širenja infekcija i epidemija u kolektivima, javnom prevozu, pogovoto u bolnicama i školama, čak i prilikom kućne njege bolesnika.
Zaista je neophodno da kontrolni timovi infektologa i virusologa imaju više podataka o samim patogenim oblicima i mogućem njihovom širenju vazduhom, kapljicama ili na neki drugi način, kao i o unakrsnim putevima raznih mikrobioloških oblika - ističe rukovodilac naučnog tima dr Džulijan Tang, virusolog i konsultant Singapurske nacionalne univerzitetske bolnice.
On naglašava da su smjernice za postupanje u slučaju širenja infekcija i epidemija bazirane na raznim studijama i eksperimentima, a ne na jasnoj prirodi ponašanja patogenih oblika.
To što ljudi svakodnevno čine, volonteri će raditi pred gigantskim ogledalom i preciznim kamerama tako da kretanje mikrobioloških oblika može biti vizuelizovano u realnom vremenskom periodu, što će nam omogućiti da detaljnije pristupimo studiranju mogućih intervencija, rekao je šef naučnog tima, prenela je agencija Rojters.
Ono što je mnoge iznenadilo su prvi dokazi da se infekcije šire veoma efektivno smijehom, zviždanjem i pjevanjem (pogotovo operskim).
(Tanjug)