Stres može privremeno da uspori protok majčinog mleka, ali je malo verovatno da će zaustaviti proizvodnju mleka, pod uslovom da majke i odojčad ostanu zajedno. Kako treba pravilno hraniti bebu koja ne sisa, kao i decu?
Predstavnici Dečijeg fonda Ujedinjenih nacija (UNICEF) i Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u Srbiji preporučuju onima koji su uključeni u sprovođenje pomoći u ugroženim područijima, kao i ljudima koji su izmešteni, da izbegnu nepotrebno razbolevanje dece tako što će podržati dojenje i korišćenje odgovarajuće dopunske hrane.
Ove referentne organizacije obeshrabruju nekontrolisanu distribuciju i korišćenje zamena za majčino mleko (na primer mlečne formule), flašica i cucli i druge dopunske hrane, mleka ili mlečnih proizvoda.
UNICEF i SZO ukazuju na to da statistika pokazuje da su u ozbiljnim kriznim situacijama, kao što je trenutna poplava sa kojom se suočava Srbija, stope oboljenja i smrtnosti kod dece ispod 5 godina obično veće nego kod bilo koje druge starosne grupe.
Smrtnost je naročito visoka zbog kombinovanog uticaja zaraznih bolesti i dijareje, kao i moguće rastuće stope nedovoljne uhranjenosti u situaciji kada su ljudi primorani da napuste svoje domove. Stanovništvo u Srbiji, i oni koji su izmešteni iz svojih domova, mogu da se nađu u veoma teškim i nehigijenskim uslovima i stoga može da dođe do povećanog rizika od širenja bolesti koje se prenose vodom. Dojenje obezbeđuje dragocenu zaštitu, pogotovu u sredinama bez bezbednog vodosnabdevanja i odgovarajuće sanitacije. Dojenje spašava živote.
U kriznim situacijama, veštačka ishrana zamenom za majčino mleko povećava rizike od pothranjenosti, bolesti i smrtnosti i treba da bude poslednje sredstvo i to samo kada su druge, bezbednije opcije u potpunosti ispitane i smatraju se neupotrebljivim.
U situacijama kada je korišćenje zamene za majčino mleko neizbežno, preporučuju se proizvodi u kojima je zamena za majčino mleko već razmućena i spremna za direktno korišćenje, a u skladu sa Međunarodnim kodeksom o reklamiranju zamena za majčino mleko.
Bilo koja distribucija i korišćenje zamena za majčino mleko mora pažljivo da se prati da bi se osiguralo da samo odojčad za koju ne postoji nikakav način da doje imaju pristup zameni i da se ista bezbedno koristi.
Partneri u oblasti ishrane dece i specijalisti su saglasni u tome da, u skladu sa međunarodnim standardima, ne treba donirati mlečne formule za odojčad, flašice i cucle i druge vrste mleka u prahu, mleko i mlečne proizvode.
Zabluda: U kriznim situacijama mnoge majke više ne mogu dovoljno da doje zbog stresa i neadekvatne ishrane
Iako stres može privremeno ometati protok majčinog mleka, malo je verovatno da će zaustaviti proizvodnju majčinog mleka, pod uslovom da majke i odojčad ostanu zajedno i da dobiju adekvatnu podršku za početak i nastavak dojenja.
Donacije i nabavka zamena za majčino mleko i drugih mlečnih proizvoda
U skladu sa međunarodno priznatim standardima i normama, ne treba vršiti donacije u obliku mlečnih formula za odojčad, flašica i cucli i drugih vrsta meka u prahu, mleka i mlečnih proizvoda.
Iskustvo iz ranijih kriznih situacija pokazalo je da dostavljanje preterane količine mlečnih proizvoda, a bez odgovarajuće procene potreba, ugrožava dečje živote.
Korišćenje i nabavka zamena za majčino mleko mora biti bazirano na pažljivoj proceni potreba, a u skladu sa preciznim protokolom koji je preciziran u Vodiču za ishranu odojčadi i male dece u kriznim situacijama - UNICEF i SZO mogu da pruže tehničku podršku.
Prioritet kod odojčadi koja su mlađa od šest meseci, a koja nisu dojena majčinim mlekom, bi trebalo da bude ponovna laktacija (ponovno dojenje). Veštačko hranjenje treba uvesti samo nakon procene potreba od strane kvalifikovanog zdravstvenog radnika ili nutricioniste.
Ako je potrebna zamena za majčino mleko, bitno je obezbediti edukaciju o higijeni, pravljenju i korišćenju zamene, kako bi se umanjili prateći rizici. U tom kontekstu možda će biti potrebno obezbediti dodatne resurse i naknadno praćenje.
Korišćenje zamene za majčino mleko treba da traje dok god je to detetu potrebno. Veštačko hranjenje u kriznim situacijama nosi visok stepen rizika od pothranjenosti, bolesti i smrtnosti i treba da bude poslednja sredstvo i to samo kada su druga, bezbednija sredstva, u potpunosti iscrpljena.
Deci od šest meseci je, pored dojenja, potrebna dopunska ishrana bogata hranljivim sastojcima, potrebno je da bude odgovarajuća za njihov uzrast i da bude bezbedna. Dohranjivanje, ako je moguće, treba vršiti prvenstveno lokalno dostupnim, kulturno prihvatljivim i nutritivno adekvatnim namirnicama.
Ako ovakva hrana nije dostupna onda treba obezbediti specijalizovane nutritivne proizvode, a uz njih i odgovarajuću obuku i podršku za spremanje i upotrebu iste. Ovo predstavlja mnogo bolji vid pomoći od slanja mlečnih proizvoda. U obrocima za programe opšte distribucije hrane, mahunarke, meso ili riba su bolje namirnice od mleka u prahu.