Za bebe, naročito one mlađe od šest meseci, tokom leta najbolja zaštita od sunca je da ga potpuno izbegavaju. Odojčad mlađa od šest meseci ne mogu se štititi nikakvim sredstvima za sunčanje, jedina prevencija je lagana odeća i hladovina.
"Na sve koji su izloženi suncu, deluju dve vrste ultravioletnog zračenja: UVB zraci, koji podstiču tamnjenje kože, ali i izazivaju opekotine, i UVA zraci. Oni su podmukliji, ne izazivaju bolne opekotine, već prodiru dublje u kožu, ubrzavaju njeno starenje, izazivaju alergije i pojavu sunčevih fleka i pega po koži. Ako su deca još od najranijeg uzrasta izložena štetnom dejstvu sunca, zbog specifičnosti njihove kože, dublja ćelijska oštećenja će biti mnogo veća", kaže za "Novosti" dermatovenerolog dr Gorana Isailović.
Ona objašnjava da kod dece debljina epidermisa čini tek petinu u odnosu na kožu odraslih, dok barijerna funkcija kože nije kompletno razvijena, kao ni zaštitni mehanizmi, pre svega sinteza melanina. Osim trenutnih oštećenja koja zračenje može da izazove, bitna osobina je i njegovo akumuliranje u našoj koži. Tako tek godinama kasnije zaista vidimo posledice štetnog izlaganja suncu - od preranog starenja kože, pega, fleka, pa sve do povećanog rizika za maligne bolesti kože.
Istraživanja pokazuju da će jedna od 55 osoba rođenih posle 2008. gopine imati melanom u budućnosti, pre svega zbog preterane izloženosti suncu. Današnja deca na odmoru u proseku provode 15 sati nedeljno u kupaćem kostimu, a to je, prema mišljenju dermatologa, previše. Čak do 80 odsto izloženosti ultravioletnim zracima akumulira se do 18. godine života.
"Zato je najsigurnije da bebu mlađu od šest meseci nikako ne vodite na plažu i izbegavate da se izlaže suncu. Ni starije bebe i decu ne treba preterano sunčati, a i kada to činite, obavezna je zaštita. Za decu je neophodno koristiti preparate za sunčanje koji sadrže fizičke faktore zaštite."
Doktorka Isailović navodi da sredstvo za zaštitu od sunca treba da ima faktor zaštite - SPF najmanje 15 (za decu i više) i UVA oznaku. Pri izboru kreme za sunčanje moramo da vodimo računa o nizu faktora kao što je doba dana, godišnje doba, nadmorska visina, indeks UV zračenja, refleksija zraka u okolini gde je pesak, voda ili sneg, da li je vreme oblačno i vetrovito, da li planiramo da plivamo ili se znojimo, kakav nam je tip kože, koliko imamo godina, da li koristimo neke lekove.
Pored preparata za sunčanje, decu od štetnog uticaja sunčevih zraka najbolje čuva suva odeća, tamnih boja, koja dobro prekriva kožu. Ako se dete kupa, dobro je da odelce za kupanje ima UV zaštitu, a i naočare za sunce takođe treba da imaju ovu vrstu zaštite. Obavezno je i nošenje šeširića za sunce, koji treba da ima veći obod, od bar desetak centimetara, kako bi napravio senku na vratu i ušima deteta.
Osim što je potrebno decu pravilno štititi od direktnih i indirektnih sunčevih zraka, treba im usaditi naviku da čuvaju svoju kožu. Studije sprovedene u Nemačkoj pokazale su da edukacija o štetnom uticaju sunca na kožu, sprovedena u predškolskom uzrastu, povećava razvijanje dobrih navika u vezi sa sunčanjem u odraslom dobu za čak 500 odsto.
Da bi zaštita od štetnih sunčevih zraka bila efikasna, treba ispoštovati neka pravila:
- Nikako ne izlagati dete suncu u periodu između 10 i 16 časova.
- Sredstva za zaštitu treba namazati pre izlaganja suncu i to najmanje 30 minuta pre izlaska napolje.
- Sredstvo ponovo nanositi posle svaka dva sata boravka napolju
- Ako se ide u vodu ili se znoji, postupak sa nanošenjem kreme se ponavlja posle 40 minuta.
- Potrebno je odabrati sredstvo za zaštitu širokog spektra koje štiti i od UVA i od UVB zraka.
- Za decu birati proizvode sa fizičkim faktorima zaštite koji se malo ili nimalo ne resorbuju kroz kožu.
- Proverite da li je proizvod u okviru deklarisanog roka upotrebe
- Nije dovoljno samo namazati kožu, već naneti dovoljnu količinu preparata. Preporuka stručnjaka je da se nanese 2,2 mg/cm preparata sa SPF na izloženi deo kože. To za odraslu osobu iznosi oko 30 ml.