Kada si poslednji put bio sam sa sobom?

Usamljenost je neprijatno osećanje koje nastaje kada neko dugo vremena nije u kontaktu sa ljudima koji su mu emocionalno važni. Osećanje usamljenosti je onaj neprijatni signal koji poručuje osobi da je vreme da potraži društvo onoga ko mu jeste emocionalno važan, piše za "Politiku" psiholog Zoran Milivojević.

Sa druge strane, osoba koja je sama može veoma dobro i prijatno da se oseća upravo zbog činjenice da će neko vreme da bude sama. Ljudi mogu da uživaju u samoći. Mnogima biti sam znači uzeti vreme za sebe, biti u kontaktu sa sobom i svojim mentalnim i emotivnim procesima. Ljudi su socijalna bića koja se dobro osećaju kada su među ljudima, pogotovo sa onima sa kojima su bliski. Ali, ma koliko neko bio društven, povremeno će osetiti da je za njega dobro da bude sam.

Često se ljudi žale da nemaju vremena za sebe. To nije dobar razlog. Vremena ima onoliko koliko ga ima i samo je pitanje da li osoba vreme uzima za sebe ili to ne čini. Pravilo je da ljudi uzimaju vreme za ono što im jeste važno. I zato oni koji nemaju vremena za sebe, zapravo troše vreme na ono što im se čini važnijim.

Mnogi se najdublje opuštaju upravo onda kada su sami sa sobom. To znači da je za mnoge najbolje odmaranje od nekog rada ili od čestih kontakata sa drugim ljudima upravo onda kada su sami. U samoći se ljudi često bave svojim telom. Neki ljudi, kada su sami, upadaju u neku spontanu vrstu meditacije, tokom koje im se u svesti ređaju raznorazne asocijacije. Zato neki svoju kreativnost povezuju sa samoćom - do mere da ne mogu da budu kreativni kada su u društvu drugih ljudi.

Glavna dobit od samoće jeste uređenje vlastitih misli, kada osoba može da se osvrne na nedavne događaje, da napravi nekakve zaključke, da iz onoga što se desilo nešto nauči. To je vreme kada ljudi donose odluke, postavljaju ciljeve i prave planove kako da ih ostvare.

Zbog svega toga važno je povremeno biti sam. Više autora naglašava da u današnje vreme, kada se mnogo govori o timskom radu, ljudi ipak najviše vremena provode tako što nešto rade u samoći. Sposobnost da se podnosi samoća spada u važne životne veštine, a ona se uči u detinjstvu.

Naravno, nije dobro kada je neko previše sam, kao što nije dobro ni kada beži od samoće, kada je ne podnosi. Možda je pravu meru postavio dalaj lama koji je rekao da svaki čovek treba bar 20 minuta dnevno da bude sam.

Toliko vremena svako može da uzme da bi se posvetio sebi i uredio sebe, svoje misli i druge mentalne procese.