Meditacija postoji otkad i ovaj svet, a danas mnogi ljudi svakodnevno praktikuju barem neki oblik meditacije, pre svega da bi se oslobodili stresa i negativnih emocija.
Meditacija nije samo vežba ili tehnika disanja. Ona nema veze s hipnozom ili magijom. Koren reči meditacija dolazi od latinske reči meditare ili grčke medjha što znači "prebivati unutra, misliti ili udubiti se u sebe". Na sanskritu se meditacija naziva dhjana, odnosno, "potpuna svesnost", piše "Alternativa za vas".
Ovi nazivi ukazuju na to da je meditacija tehnika samospoznaje i proširenja svesti kojom se postiže harmonija tela, duha i emocija, čime se poboljšava zdravlje i osećaj sreće.
Postoji mnogo vrsta meditacija koje se dele na tri osnovna oblika: meditacija na zvuk (mantru), formu i simbol.
Kada nas boli glava, uzmemo lek za glavobolju. Isti lek koristimo svi bez obzira na pol, boju kože, nacionalnost i religijsku pripadnost. Tako je i sa meditacijom.
Sve nas muče isti problemi - depresija, ljutnja, ljubomora, mržnja, nemogućnost da ostvarimo želje... Meditacija je univerzalan "lek" koji pomaže da donekle rešimo ove probleme.
Meditacija nam omogućava da postanemo svesni svoje prirode i mogućnosti koje se nalaze unutar nas. Meditacija smiruje, daje osećaj zadovoljstva, podstiče kreativnost, poboljšava sposobnost prilagođavanja.
Upravo je zbog toga meditacija najbolji način suprotstavljanja svakodnevnom stresu. Takođe, meditacijom jačamo mentalno i duhovno zdravlje, ali i fizičko i postajemo otporniji na bolesti. Kada je naš um miran i odmoran, tada ga i telo prati.
Poznato je da čovek koristi samo pet do deset odsto mozga, a nauka je dokazala da meditacijom možemo da ojačamo fizičku strukturu mozga i osvestimo neke njegove uspavane delove.
Skeniranje mozga pokazalo je da ljudi koji meditiraju povećavaju gustinu delova mozga koji su zaduženi za pažnju i analizu.
Meditacija, takođa, usporava proces starenja mozga.
Kao kada operete ogledalo pa sve izgleda jasnije, tako meditacijom dobijamo svežinu percepcije u svakodnevnim aktivnostima.