Klaudija Šifer, Nataša Vojnović i mnoge druge lepotice stale su pred njegov objektiv, a većina njih se i skinula. Kako je Nenadu Marjanoviću, jednom od naših najboljih modnih fotografa, pošlo za rukom da razgoliti sve te devojke?
"Ne postoji ključna reč, niti je potrebno neko posebno nagovaranje. Unapred im kažem kako sam zamislio da fotografija izgleda, sve im objasnim i one pristanu ili ne. Uglavnom pristanu", kaže Nenad Marjanović sa kojim smo razgovarali okruženi fotografijama na kojima su baš takve, golišave manekenke.
Reč je o prodajnoj izložbi "On the road", u galeriji na drugom spratu Šoping centra "Ušće". Fotografije su crno-bele, provokativne, kako smo i navikli kada su u pitanju radovi Nenada Marjanovića.
"Često sam radio u Kanu, tako da sam fotografisao mnoge glumice, muzičare... Franka Nera, Dejvida Bouvija, sa Klaudijom Šifer sam radio za turističku promociju Crne Gore. Ona je prelepa, ali ništa više od toga. Ona je proizvod želje nemačke države da ima svog top modela u trenutku kada je nekoliko manekenki bilo popularnije i od najpopularnijih glumaca i muzičara. To isto je Amerika uradila sa Sindi Kraford. Međutim, ni jedna, niti druga nisu odgovarale svim zahtevima koje treba da ima top model, a to nije samo lepota. Najviše volim da radim sa Natašom Vojnović. Nju možete da bacite u bilo koji ambijent i ona će se snaći uvek zna šta treba da radi kako bi fotografija bila dobra."
"Moja namera nije da provociram publiku, već da pokažem devojke onakve kakve jesu, da prenesem određenu atmosferu. Uvek mi je cilj da fotografija izgleda tako kao da na njoj ništa nije namešteno, mada jeste - sve je dobro isplanirano i organizovano. Takođe, erotiku koristim da bi pojačao karakter modela koji fotogtafišem."
Rekli ste da je sve namešteno, znači da fotografisanje ne izgleda kao u filmovima, na primer - glasna muzika i dobra zabava?
"Jeste kao u filmovima, ima muzike i svi smo opušteni, uživamo u tome što radimo, ali to ne znači da improvizujemo. Svaka scena je pažljivo osmišljena. Takođe, treba da znate, da iza jedne fotografije stoji mnogo ljudi, ne samo model i ja. Tu su šminkeri, frizeri, stilisti, asistenti."
Da li možemo za vas da kažemo da ste muškarac koji je razgolitio neke od najlepšin žena u Srbiji i šire?
"To kažu drugi. Ja samo želim da napravim dobru fotografiju, a nekada je za to potrebna i doza erotike."
Šta je još potrebno za dobru fotografiju?
"Dobar stajling i dobra oprema za rad. Nova garderoba, čista i lepa, doprinosi uspehu fotografije. Tehnika, takođe, mora da bude vrhunska. Lošim aparatom ne može da se napravi profesionalna fotografija."
Šta je potrebno da mi, amateri, koji se sami slikamo, budemo lepi na tim fotografijama. Da li postoji neki trik?
"Samo se opustite i uživajte. Bez toga ne možete da budete lepi na fotografijama. Takođe, ako je moguće bez nameštanja i pućenja usana."
Kad smo već kod pućenja, kako komentarišete selfi trend?
"Primetio sam da toga ima najviše u Srbiji, dok se ovi drugi širom sveta samo dobro zezaju i to žele da zabeleže selfijima. Oni tim fotografijama hvataju dobar momenat, veselu atmosferu, a ne sebe kako se puće i pokušavaju da budu najlepši na svetu."
Da li vi imate neki selfi?
"Ne, to ne radim."
Da li slikate hranu, kada vam je donesu u restoranu, jer je i to popularno - da se hrana prvo "šeruje" na društvenim mrežama, a tek onda jede?
"To mi je kul. Uradim to kada je hrana lepo aranžirana i kada želim da pokažem nekom drugom."
Prilbližite nam manekenke zvezde - da li su zaista lepe i zgodne, kako se privatno ponašaju?
"To su mlade devojke ali već profesionalci, tako da ne kasne na snimanje, na primer. U agencijama za koje rade ih nauče kako treba da se ponašaju. Ima izuzetaka, naravno, ali ove koje žele da uspeju u svetu mode, ne rizikuju - jedna greška i sve pada u vodu, jer je konkurencija velika. Oni koji rade dobro i mnogo, nemaju kad da glume zvezde, a nisu ni sujetni. Što je neko veća faca to je jednostavniji za saradnju. Teško je sa ovima što misle da su face."
Šta najviše volite u svom poslu, a šta vam najteže pada?
"Najviše volim kada na kraju vidim fotografiju. Ceo život sam razvijam fotografije, jer tako volim. Taj momenat kada je sve gotovo, kada vidim svoje delo, to je lepše nego kada fotografišem. Što se loše strane ovog posla tiče, toga više nema. Ja sada ne moram da radim ono što ne volim, za razliku od prošlosti kada sam zbog finansija, morao da prihvatim i poslove kojima se nisam baš radovao. Tako, na primer, sada ne slikam narodnjake."
Recite nam nešto o svojim počecima, kako ste otkrili talenat koji posedujete?
"Davno su bili ti počeci, toliko davno da sada spremam autobiografiju kojoj sam dao naslov 'Ne sećam se'. Sve je počelo zbog filmova, a inicijalni momenat je bio film 'Blow-Up', Mikelanđela Antonionija, ali ne zbog radnje filma već su me tu privukle fotografije velikih dimenzija. To mi se mnogo dopalo, tako da sam i sam počeo da se bavim fotografisanjem i da pravim samo velike formate. U početku sam kopirao druge fotografe, uzori su mi bili Ričard Avedon, Helmut Njutn, Dejvid Bejli, Albert Votson. Tek nakon deset godina sam počeo da radim sopstvene radove."
Zašto su vaše fotografije uglavnom crno-bele i da li više volite prirodno osveteljenje ili veštačko?
"Uvek kada je to moguće koristim prirodno osvetljenje, a crno-bele fotografije doprinose izražajnijem karakteru modela. Mislim da je baš po tome moj rad karakterističan, po atmosferi koju uspem da prenesem. Kada je garderoba u pitanju, koristim klasične modele, osim ako mi se nešto mnogo dopadne, onda i to iskoristim. Ne pratim trendove, možda samo menjam obuću i ne slikam onu koja je baš demode, kao ni cipele sa platformom jer su mi bezveze."
Da li od fotografisanja može komforno da se živi u Srbiji?
"U Srbiji ne može, ali ja živim od klijenata iz inostranstva. Radim i po narudžbini, reklame za magazine, razne brendove, imam agente u celom svetu, oni mi organizuju izložbe i prodaju moje fotografije. Na ovoj sada izložbi u Beogradu, na primer, prodao sam samo dve fotografije, ali sledeću imam u Peruđi i agent mi je javio da je sve već unapred prodao."
(Dragana Todorović)