Užas buđenja iz anestezije tokom operacije

Nije samo strah od smrti ono što ljude čini nervoznim kad im predstoji operacija pod opštom anestezijom. Od straha da se nećemo probuditi posle operacije, veći je, verovatno, samo strah da ćemo se probuditi pre vremena. Dok je operacija još u toku, to jest.

Zastrašujuće? Da. Verovatno? Pa, ne baš. Studija čiji su rezultati objavljeni u septembarskom broju stručnog žurnala Anestezija pokazala je da su šanse da se tako nešto desi otprilike jedan prema 19.000, što je niži rizik od onog koji je ranije važio kao moguć.

"Proučili smo više epizoda svesnog ili delimično svesnog stanja tokom opšte anestezije nego tokom ijednog ranijeg istraživanja", kaže autor studije dr Tim Kuk iz Kraljevske bolnice u Velikoj Britaniji. "Do sada je u literaturi obrađeno oko 350 takvih slučajeva. Mi smo proučili još 300 tokom ove studije, 'izvučenih' iz podataka o tri miliona operacija pod opštom anestezijom izvedenih u Velikoj Britaniji i Irskoj."

Pored statističkih podataka koji se tiču učestalosti, predmet istraživanja ovaj put bila je i priroda ovakvih događaja. "Ljudi obično misle da se u takvim situacijama probudite, a onda budete potpuno svesni i paralizovani, praktično zatočeni u takvom stanju satima", kaže dr Aleks Evers, šef odeljenja za anesteziologiju pri Univerzitetu Sent Luis u Vašingtonu. "Ali, prosečna 'svesna epizoda' tokom anestezije zapravo je relativno kratka. Većina epizoda u slučajevima obrađenim u ovom novom istraživanju trajala je kraće od pet minuta, a u 34 odsto slučajeva u pitanju je bilo i manje od minuta."

Uprkos strahovima pacijenata koji idu do potpuno živog zamišljanja svesti o skalpelu koji seče tkivo dok oni ne mogu da se pomere, dve trećine ovih "svesnih" epizoda tokom opšte anestezije dešava se ili pre nego što operacija počne, ili kad je ona već završena, kaže dr Kuk za Yahoo Health.

Objašnjenje za većinu ovih svesnih epizoda pre nego što operacija zapravo krene leži u tome što je određivanje trenutka kad je pacijent poptuno pod dejstvom anestezije veoma delikatno. Uz to, tada se obično uvodi i aparatura koja omogućava disanje tokom operacije. Ako pacijent još nije primio dovoljno anestetika, ili lekar prerano počne da postavlja tu aparaturu, otvaranje usta da bi se to izvelo može dovesti do kratkotrajnog buđenja. Buđenje nakon što je operacija završena, ali je pacijent još na operacionom stolu obično se dešava kad intervencija, iz bilo kog razloga, traje duže nego što je planirano.

A šta tačno doživljavaju pacijenti kojima se ovo desi? U 42 odsto slučajeva pacijenti su prijavili nemogućnost voljnih pokreta, što je sporedni efekat lekova za opuštanje mišića, 41 odsto njih nije mogao da komunicira, 37 odsto kaže da su mogli da čuju buku ili glasove, a 18 odsto kaže da je osetilo bol.

Svega tri odsto pacijenata izjavilo je da su zaista mogli da vide šta se dešava, uprkos tome što je u osnovi straha od buđenja tokom operacije između ostalog i mogućnost da vide proceduru. "U najvećem broju slučajeva, oči pacijenta su zatvorene. A čulo koje se poslednje 'uspavljuje' i prvo 'budi' je čulo sluha. Otuda je najveći broj pacijenata prijavio da je bio svestan buke", objašnjava dr Kuk.

Ako ste među onima na čijoj je listi najvećih strahova i ovaj od buđenja tokom operacije, ovo će vas možda utešiti. "Danas se tokom operacija koristi čitav koktel lekova različite namene: protiv bolova, za opuštanje mišića, sprečavanje kretanja, gubitak svesti… Dakle, ako prestane da 'radi' onaj koji vas drži u nesvesti, možete se na trenutak osvestiti, ali nećete osetiti realnu nelagodnost jer lek protiv bolova 'radi' nezavisno. Ali, najvažnije od svega je da se ovi slučajevi događaju zaista, zaista veoma retko, toliko retko da nisu realan razlog za strah", poručuje dr Kuk.